GDE JE NESTALO (GEJ) DOSTOJANSTVO?
Kolumnisti poput mene pitanje dostojanstva u kontekstu LGBT+ zajednice kao manjinske grupe kojoj su u Srbiji i dalje uskraćena brojna prava, delovalo je teoretski više nego inspirativno. U praksi se, međutim, pokazalo da bi stranica ispod ovakvog naslova lako mogla ostati prazna. Razlog bi bio taj što je u Srbiji danas dostojanstvo, kao najuzvišenija tačka u egzistenciji jedne individue i opšte mesto na kome se zasniva kompletna filozofija (ljudskih) prava, ugroženo svakom od nas, što nema nikakve veze sa seksualnom orijentacijom. Situacija je, nažalost, takva da se ovde u aktuelnom stanju stvari može egzistirati samo uz odricanje od (ličnog) dostojanstva, zbog čega se uostalom sve više ljudi odlučuje za emigraciju.
U Srbiji 2019. dostojanstvo kao najuzvišenija tačka u egzistenciji jedne individue i opšte mesto na kome se zasniva kompletna filozofija (ljudskih) prava, ugroženo je svakom od nas.
Kako bi oni kojima to možda nije jasno shvatili zašto bi se, teoretski, pojam dostojanstva u kontekstu LGBT+ populacije iščitavao drugačije nego inače, zamislimo na trenutak da smo na nekom lepšem mestu. Tamo gde ljudima dostojanstvo nije oduzeto, in general. Tu bi gejevima bilo za nijansu teže da ga očuvaju nego li onima koji žive u skladu sa tradicionalnim normama. Sama činjenica da su ljudi drugačije seksualne orijentacije od najranijeg perioda svog života izloženi podsmehu, zadirkivanjima, odbacivanju od strane društva, pa čak i nasilju, predstavlja već dovoljan atak na njihovo lično (ljudsko) dostojanstvo bez širenja priče na druge aspekte koji ga takođe evidentno ugrožavaju. Iz takve polazne tačke pripadnik gej populacije zarad očuvanja sopstvenog dostojanstva uglavnom postaje prkosan što i nije tako loše, ali neretko i inadžija što je uglavnom destruktivno koliko za druge toliko i za njega samog. Ili se, u najgorem slučaju u potpunosti odriče svog (ljudskog) dostojanstva. To najčešće, iako ponekad nesvesno, radi zbog toga da bi bio prihvaćen od strane onih koje žargonski naziva strejtašima. Manifestacije takvog ponašanja su vidljive na svakom koraku i mogao bih ovde kao ilustraciju navesti bilo šta, ali mi zbog jedne druge teme koju uporedo istražujem u ovom trenutku na pamet prvo padaju svi oni estetsko-modni uposlenici ili PR-ovi koji su gej (ukoliko uopšte postoji neki koji nije), a koji ne samo da rade za njih, već su i prijatelji sa primitivnim egzemplarima srpske estrade poput Cece i sličnih mediokriteta koji javno šire homofobiju ili ne preduzimaju ništa kako bi joj stali na put unatoč velikom uticaju koji imaju na javno mnjenje. Biti gej i raditi za nekog, ili još gore, družiti se sa nekim takvim, hteli mi to da priznamo ili ne, znači da smo se u velikoj meri odrekli sopstvenog dostojanstva pošto, žargonski rečeno, titramo muda nekome ko okolo javno blati ono što u svojoj biti jesmo.
Na srpskoj estradno-političkoj sceni na kojoj sve funkcioniše po principu poltronstva i interesnog kumstva danas je puno gejeva, ali mnogo više pedera.
Ako sada priču o individualnom (ljudskom) dostojanstvu ponovo proširimo i na one koji nisu gej, a žive u ovoj zemlji na brdovitom Balkanu, mora nam biti jasno da je ovde i osoba koja živi u skladu sa tradicionalnim normama prinuđena da ga se odrekne kako bi nešto postigla ili ostvarila neki viši cilj u životu. Ukratko, u Srbiji leta gospodnjeg 2019-te da bi uspeo moraš biti PEDER, u karakternom poimanju ove reči. Mnogi su gotovo primorani, a većina i svesno bira da se premaže najljigavijim oblicima nematerijalnog lubrikanta i poltronski, kada već ne može nepotistički, uvuče u zadnjicu kome god da treba – vladajućoj nomenklaturi, poslodavcima, šefovima, starateljima ili da, što je možda još i gore pederski manipuliše slabijima oko sebe, čak i onima do kojih mu je stalo kako bi ostvario bilo kakav uspeh u društvu koje funkcioniše po principu interesnog kumstva. U takvoj konstalaciji gej i ne-gej su konačno, a istovremeno i nažalost, na istom. Takvo stanje stvari se, naravno, opet najbolje očitava na estradno-političkoj sceni, na kojoj je u Srbiji trenutno prisutno puno gejeva, ali mnogo više pedera. A pošto ravnodušno prelazimo preko njihove prodaje ličnog dostojanstva zarad viših ciljeva, onda je besmisleno napadati i, recimo, gej aktiviste zbog srozavanja sopstvenog dostojanstva zarad interesa zajednice što je, možda, bila i moja ideja dok je tema iz naslova još uvek bila u teoriji. Drugim rečima, ako ostajemo nemi na to što se, primera radi, intelektulac heteroseksualne orijentacije odriče svog intelektualnog i ljudskog dostojanstva ili ga prodaje samo zarad ličnog profita i interesa, nemamo prava da napadamo ni LGBT+ osobu koja to radi zarad nešto širih interesa svoje manjinske grupe. Pogotovu što nam je svima jasno da su prava ne samo ove manjine u Srbiji danas ugrožena čak i više nego što nam to demonstrira aktuelni slučaj iz crne hronike koji poručuje da ovde ako ste muško ne možete dostojanstveno nositi čak ni roza torbu, a kamoli javno raditi nešto drugo što vas povezuje sa grupacijom koju lokalna primitivna uverenja ne samo da smatraju nedostojnom (čitaj, nedostojanstvenom) da bude ono što jeste već bi trebalo zbog toga i da se stidi. Na koncu, s obzirom na to da je u aktuelnim vremenima i zemlji u kojoj smo prinuđeni da živimo ljudsko dostojanstvo, a samim tim i ljudsko pravo, do te mere srozano, ostaje nam jedino da skinemo kapu i poklonimo se ne samo geju već osobi, in general, koja u takvom stanju stvari uspeva da ostvaruje neke više ciljeve i da, uz to, sačuva svoje dostojanstvo i ne postane peder. Naravno, ukoliko takvih još uvek ima i ukoliko bi im taj naš gest nešto značio.
Text is copyright protected and is the property of optimist.rs and doroteo.rs
