SEBASTIAN / PRVI JUGOSLOVENSKI CONCEPT-STORE
U specifičnim okolnostima u kojima se razvijao jugoslovenski industrijski dizajn krajem 70tih pojavio se i prvi jugoslovenski concept store Sebastian i brzo stekao status kultnog dizajnersko – umetničkog brenda.
Izraz concept-store skovao je i prvi put upotrebio 1991. italijanski sociolog Francesco Morace, opisujući butik Carle Sozzani u Milanu “10 Corso Como” koji je primarno bio knjižara sa proširenim asortimanom koji je obuhvatao odeću, dekorativne predmete, aksesoare i nameštaj – spajajući tako modu, umetnost i dizajn.
Otprilike baš u vreme kada je Morace osmislio ovaj termin, Sebastian je kao takav otišao u istoriju i zaborav, osim kod retkih kolekcionara koji i danas čuvaju uspomenu na njega.
Od galerije do concept store-a
Iza čitave Sebastian ideje stajala je Ljuba Gamulin, direktorica i producentica u galeriji. Nakon što je završila istoriju umetnosti i stekla praksu u letnjoj ispostavi zagrebačke gornjogradske Galerije savremene umetnosti početkom 70tih u Dubrovniku, odlučila je da otvori galeriju koja bi tu egzistirala konstantno.
Podršku za svoju ideju i projekat pronašla je u turističkoj agenciji Atlas, u čijem sklopu je 1972. otvorena galerija kao Atlas Art Agency koja će svoje novo ime dobiti po specifičnom prostoru renesansne crkvice Sv. Sebastiana u kojoj se nalazila.
Sebastian od 1977. uvodi novi izvor finansiranja kroz oblikovanje, proizvodnju i plasman robe široke potrošnje osmišljene po najvišim dizajnerskim standardima i izrađivane širom SFRJ u nekim od najvećih industrija kao što su Fabrika stakla Paraćin, Saturnus iz Ljubljane, TOZ iz Zagreba, Simpo Vranje, Tekstilni kombinat Vranje, Metalac Gornji Milanovac, Feroplast Buje, ali i kod manjih preduzetnika u svim republikama.
Asortiman koji je Sebastian ponudio razlikovao se od svega do tada dostupnog u SFRJ i više je podsećao na slične radnje u Italiji, koje su Ljubi Gamulin i poslužili kao inspiracija. I dok su mnogi mislili kako ti proizvodi i jesu uvezeni iz Italije, ona se držala svoje polazne ideje da pokaže kako je sve to moguće proizvesti i u Jugoslaviji.
Jedinstvena estetika proizvoda zasnovana na minimalizmu jarkih boja, ali čistih i jednostavnih formi, učinila je da odmah postanu popularni među Jugoslovenima, sve više okrenutim Zapadu i tamošnjoj estetici. U Sebastianu su se mogli pronaći predmeti koji su odgovarali novom duhu vremena i ukusu probirljivih potrošača. Imati nešto od Sebastiana, sa prepoznatljivim logoom, postao je znak dobrog ukusa i pouzdanog izbora.
Beogradski Sebastian
Otvaranje galerije u Beogradu predstavljalo je prekretnicu za početak razvoja komercijalnih Sebastian predmeta. Iako turistički centar, Dubrovnik ipak nije bio toliko aktuelan u zimskoj sezoni da bi se na njega oslonila takv preduzetnička zamisao, ali sa dolaskom u milionski glavni grad, stvari se menjaju.
Nemački dnevni list Suddeutsche Zeitung u svojoj velikoj reportaži o Beogradu u datom trenutku je pisao i o ogromnom redu ispred Sebastian galerije, koji je izgledao kao da ljudi čekaju da kupe neki atraktivan prehrambeni proizvod ili kafu, a ne stvari za kuću modernog dizajna. Mnoge je takva slika iz socijalističke zemlje iznenadila, ali je ona za zaposlene u Sebastianu postala gotovo svakodnevica, jer su ljudi dolazili iz cele Jugoslavije noseći sa sobom spiskove za kupovin. Kasnije se mreža prodajnih objekata proširila tako da ih je početkom devedesetih bilo četrdesetak i nalazili su se u sklopu Atlasovih poslovnica od Bleda do Skoplja.
Bogat asortiman Sebastian proizvoda
Stalene posude, limene kutije, pepeljare, sveske, blokovi, olovke, žičane police, ćebad, majice, torbe, rančevi – gotovo je nemoguće popisati čitav asortiman Sebastian proizvoda, a sve je krenulo od stakla.
Programi proizvoda su množili i menjali. U početku je Ljuba Gamulin uglavnom bila vođena svojom vizijom i kreativnošču, osećajem za estetiku prevashodno, a potom su dizajneri počeli i sami da se javljaju želeći da sarađuju sa Sebastianom, ali se od osnovnog koncepta nikada nije odustalo.
Tajna uspeha Sebastian proizvoda leži upravo u tome što nijedan predmet nije dizajniran izolovano, kao pojedinačan, već kao deo nešto šireg koncepta proizvoda objedinjenih kako samim dizajnom, tako i materijalom i bojama. Takvim pristupom postizana je vizuelna ujednačenost kako u prodajnom objektu tako i u domovima ljudi koji su kupovali ove proizvode. Upotreba jasnih formi i jarkih, ali čistih boja, postala je stav koji je ovim proizvodima zapravo i doneo toliku popularnost u sivilu i monohromiji prostora i vremena u kome su nastali.
Vrhunac galerije Sebastian
Sebastian je bio napredan brend, čija se snaga, između ostalog, ogledala i u neočekivanim i nepredvidivim projektima, koji nisu bili samo komercijalni, već i važni za društvo koje je sve manje bivalo socijalističko, a sve više konzumerističko.
Suštinski za nešto malo više od dve decenije postojanja, Sebastian proizvodi su postigli ogromnu popularnost, ali je diskutabilno da li je on dostigao svoj vrhunac ili bi se on tek dogodio da nije došlo do rata na ovim prostorima u čijem vihoru se izgubio i Sebastian. Dubrovačka galerija, danas u potpuno novom kontekstu, i dalje postoji, dok je beogradska srušena već 1991. da bi potom na njenom mestu bila izgrađena današnja galerija Progres što je u velikoj meri predstavljalo najlakše rešenje da se reše imovinsko-pravna pitanja između dve države. Preostala Sebastian roba se još neko vreme prodavala u beogradskom Beo izlogu, a onda je potpuno iščezla.
Ljuba Gamulin je ratne godine provela u Dubrovniku, a potom je u Zagrebu, na osnovu bogatog iskustva i kreativnosti pokušala da pokrene projekat sličan Sebastianu u novonastaloj državi, sa idejom oblikovanja kućnih predmeta sa proizvođačima iz stare garniture, ali taj projekat u novonastaloj državi Hrvatskoj nije uspeo da zaživi, pa se okrenula drugim projektima u kojima je postigla uspehe gotovo ekvivalentne onom koji je postigao Sebastian. Danas, kao osamdesetogodišnjakinja, svoj mir je pronašla uz more u gradu Stonu na Pelješcu gde i dalje produbljuje svoje interese čitanjem knjiga, praćenjem globalne politike i slušanjem predavanja najvećih svetskih ekonomista, umetnika i naučnika.
Uskoro ćete na doroteo.rs biti u prilici da pročitate i eksluzivni intervju sa njom!
Duža verzija teksta dostupna je na portalu GLAVNE.COM
Text is copyright protected and is the property of glavne.com and doroteo.rs
