Bogdan Petrović / SLOBODA JE PITANJE SVIH PITANJA
intervju za magazin Bazar / septembar 2023
autor / Milan Nikolić
Nezavisan od korporativnog poslovanja, bilo kakvih institucija, Bogdan Petrović u punom smislu reči živi kreativnu slobodu. Godinama čitani bloger i atipični modni dizajner otkriva principe svog stvaranja i prednosti pozicije o kojoj, u profesionalnom smislu, maštaju mnogi- pripadati samo sebi.
Njegov blog posećuju oni koji tragaju za odgovorima na provokativna pitanja. Oni koji se ne zadovoljavaju opštim mestima. Oni koji se ne plaše istine. Upravo takvi ljudi nose i odevne komade koje dizajnira. Bogdan Petrović šalje jedinstvenu poruku kroz oba područja svog rada. Hrabro i beskompromisno.
Read the interview in English!
1 / Sa kojom idejom pre sada već mnogo vremena otvarate blog?
Ideja je potekla iz želje da kreiram prostor u kome ću moći slobodno da se izrazim, prezentujem svoju filozofiju, podelim sa ljudima životne lekcije i lične stavove, kao i stavove ljudi koji su mi inspirativni, a da me u tome niko ne prekida. Blog se rađao uporedo sa mojom odlukom da u svakodnevnom životu sve češće biram ćutanje kao vid komunikacije. Egzistiramo u epohi buke u kojoj ste, ukoliko želite da se vaš glas čuje, primorani da se nadvikujete (uglavnom sa glupljima od sebe), a to nikako nije moj stil. Vaspitan sam po principu da ništa što je mudro ili lepo nema potrebu da samo skreće pažnju na sebe, zato sam celog života težio tome da moji postupci i dela govore umesto mene. Iskreno se nadam da je tako i sa onim što pišem.
2 / Šta pisanje znači za vas posebno onda kada se ta potreba rađa spontano?
Za većinu koja piše, pisanje je beg od stvarnosti ili strahova ukoliko ih imaju. Meni je, sa druge strane, pisanje i posao, pa tako predstavlja odlično sredstvo da se sa surovom stvarnošću suočim. U oba slučaja ono je jedan vid terapije, pogotovu onda kada se potreba za njim rađa spontano.
3 / Koliko je blogerska scena doprinela otvaranju Srbije ka nekim važnim a zapostavljenim ili namerno zatrpanim temama?
Ne u onoj meri u kojoj bi to bilo očekivano. Na blogerskoj sceni nedostaje aktivizma. Živimo u vremenu samopromocije, ali i političke korektnosti. To čini da većina autora, konkretno blogera, biva suzdržana. Kada čitam današnje blogove stičem utisak da se većina autora sa jedne strane plaši modernog čitaoca, koji lako može da nas proveri na internetu i ulovi grešku tj. oceni koliko smo dosledni u svojim stavovima, ili sa druge strane razmišlja kopirajterski pokušavajući da se dodvori svojoj publici. Zbog toga se o mnogim važnim temama, koje su u konzervativnom društvu poput našeg tabu, i dalje ćuti.
4 / O čemu se još uvek ne govori dovoljno?
Tih tema je mnogo, jer je dijapazon preširok. Lično mogu da Vam kažem kako je na polju seksa, s obzirom da o njemu najviše pišem. Seks je sveprisutan u medijima, ali je sveden na banalnost i perverziju, po onom konzervativno-malograđanskom principu da ćemo radije viriti u tuđe dvorište nego rešavati probleme u svom. Zvuči paradoksalno, ali u 2023. ljudi, a muškarci pogotovu, i dalje imaju problem da pričaju o seksualnim frustracijama ili disfunkcijama. Žene su nešto otvorenije kada je reč o ovoj temi, ali su i kod njih i dalje zastupljeni brojni tabui. Ipak, mislim da je u toj sferi najveći problem što se ne govori o seksualnom vaspitanju dece, jer odbijamo da prihvatimo činjenicu da su i deca seksualna bića i da kao takva istražuju svoju seksualnost. Bojim se da će se zbog našeg okretanja glave od ove teme, deca o seksu edukovati isključivo u virtuelnom svetu, a to nikako ne može izaći na dobro.
5 / Imate li komunikaciju sa svojim čitaocima?
Naravno. Društvene mreže nam omogućavaju da budemo u konstantnom kontaktu sa svojim čitaocima što je zapravo mač sa dve oštrice. Sa jedne strane ta komunikacija pruža uvid u to šta čitaoce zanima, ali sa druge strane može lako da nas odvede u prethodno pomenutu situaciju da im se dodvoravamo, što nije dobro. Da li mislite da bi veliki pisci iz ranijih epoha uspeli da stvore sva ona epohalna dela da su svakodnevno bili u dosluhu sa svojim čitaocima? Bojim se da ne bi.
6 / Kakve reakcije najčešće čujete?
Lagao bih kada bih rekao da su one uvek pozitivne. Čak, naprotiv. Zbog specifičnosti tema kojima se bavim, često sam meta napada konzervativno-tradicionalnih struja, pogotovu što se aktivistički borim za prava (seksualnih) manjina i što propagiram panseksualnost kao prirodno stanje uma i jedino usklađeno sa našim libidom, koji da bi bio produktivan mora biti potpuno slobodan. Ipak, i dalje je mnogo više reči podrške i pohvala na račun mojih tekstova. Rekacije na koje se fokusiram i koje mi najviše znače su one koje dolaze od ljudi koji kažu da su čitanjem mojih tekstova uspeli da oslobode svoj libido ili da detektuju i prevaziđu neku seksualnu disfunkcionalnost i slično.
7 / Odakle interesovanje za modni dizajn?
Moja interesovanja, kada je reč o dizajnu, su dosta šira od same mode, iako sam godinama radio kao stilista. Po struci sam diplomirani istoričar umetnosti, pa me u skladu sa tim zanimaju istorijski aspekti dizajna, pogotovu na prostorima SFRJ. Sa druge strane, kada je reč o praksi i radnom iskustvu, edukovao sam se da budem Visual Designer, što znači da se više bavim vizuelnim konceptima koji uključuju celokupan vizuelni identitet i to je ono što moji klijenti najčešće traže od mene i u čemu sam, bez lažne skromnosti, najbolji.
8 / Da li je moć mode da “govori”, prenese poruku precenjena ili pocenjena?
Mislim da je ta moć pocenjena, ali da je sa druge strane to posledica činjenice da je moda u onom opšteprihvaćenom smislu devalvirana. I njoj nedostaje aktivizma, pogotovu na ovim prostorima. Što bi rekla Ana del Ruso: Moda je upravo umrla sa pay to wear blogerima. Nekako sve više imam utisak da se moda vraća u 2D, jer je ljudima najvažnije da se ono što nose “dobro slika”, dok se modna dešavanja oslanjaju na potpuno pogrešan koncept – revije se prave kao “entertainment”, kao žurka na kojoj će da se okupi što više ljudi, a organizator da pušta muziku. Ipak, i dalje sam sklon tome da verujem kako će moda jednog dana doprineti boljem svetu kroz ekološko osvešćivanje sopstvenih konzumenata i kroz ono što joj najbolje ide od ruke, a to je razbijanje granica među polovima.
9 / Šta govore vaši komadi?
Komadi koje ja proizvodim pod Doroteo etiketom nisu modni komadi u pravom smislu te reči. Doroteo design je stvoren sa idejom da bude materijalizacija Doroteo filozofije. A Doroteo je sloboda. Simbol onog motivišućeg osećaja da možeš sve što poželiš, sve što te čini zadovoljnim, nezavisnim, svojim, jedinstvenim. Ti komadi su namenjeni ljudima koji žive jednostavno i nesputano, koji su stalno u pokretu – moderni nomadi koji znaju šta hoće i kuda su krenuli.
10 / Da li je u odevanju važna sloboda?
Veoma! Sloboda je polazište za sve, bez nje nema kvalitetne egzistencije, ni fizičke, ni duhovne, emotivne. Sloboda je u osnovi ispoljavanja bilo kog vida kreativnosti, pa i odevanja.
11 / Zašto baš ona mnogima nedostaje?
Zbog nedostatka hrabrosti. Okovan ljudskim preprekama, konzervativnim ograničenjima duha, egoizmom i kompleksima, čovek i dalje nije u potpunosti slobodan da živi i radi ono što bi zaista hteo i voleo. Biti slobodan znači živeti po sopstvenoj meri, bez strahova i potrebe da se bilo kome ispovedaš. Živeti slobodno može samo onaj koji sme da se izbori za svoju slobodu. Zato mislim da se tajna slobode krije u hrabrosti, ali i spremnosti na odricanja od određenih stvari, jer je potpuni osećaj slobode, u postmodernom svetu, moguće postići samo velikim odricanjem u stilu Robinsona Krusoa. Zbog toga je sloboda većini nedostižna, a neki je nikada ni ne spoznaju. Biti slobodan u osnovi podrazumeva samostalno odlučivanje, najčešće po principu instant odluke, a to je ono od čega običan čovek najviše strahuje. Suštinski, ako je moć zaista pokretač i afrodizijak, a jeste jedan od jačih, onda bi najbolji podizač libida i ono što naš ego održava produktivnim i nedestruktivnim, bilo posedovanje sopstvenog života i prihvatanje sebe samog sa svim dobrim i lošim osobinama bez ikakvog osećaja krivice. Samo takvi osvajaju slobodu i sposobni su da je dele sa drugim i omogućavaju svima.
12 / Da li ste, kroz sve što radite, oduvek bili spremni da se izrazite sasvim slobodno?
Preduslov da budeš slobodan je da prihvatiš sebe, sa svim svojim “dijagnozama”, a onda po istom principu i sve druge oko sebe. Kao što sam prethodno rekao, sloboda najpre podrazumeva da uzmeš život u svoje ruke, da si krojač svoje sudbine i graditelj sopstvenog mira. U tom smislu mogu reći da sam se kroz sve što sam radio izražavao potpuno slobodno. Uostalom, tako i živim. Iako Beograd doživljavam kao svoj dom kome se uvek vraćam, mogu da budem gde god poželim, radim samo ono što želim i sa kime želim. Hazarder sam i avanturista. Volim promene. Ustaljene forme su mi uglavnom neinspirativne. Uostalom, što bi rekao Niče, u životu ni nema konačnih rešenja, jedina konstanta je promena.
13 / Kako ste pomerali sopstvene granice?
Bolom, patnjom i neizvesnošću! Prve dve stvari je donosio život sam po sebi, a kada vas on nemilosrdno šiba vi iz takvih situacija po difoltu uvek izlazite jači, ako ste već odlučili da idete dalje. Sa druge strane, i sam sam sebe često izbacivao iz zone komfora i to toliko radikalno da su mnogi iz mog okruženja mislili da sam lud. Međutim, to je taj hazarderski gen u meni. Oduvek sam hteo da stignem na što više mesta i budem mnogo toga, da ne kažem sve. I nikada se nisam plašio lutanja, jer su izvor novih saznanja. Uveren sam da je život mnogo bolje protraćiti lutajući, nego tamo gde ne želiš ili ti ne prija da budeš. Što bi rekao naš narod: Pametan ide gde je bolje, a budala gde je navikao. Suštinski, ne možete se buditi svakog jutra, raditi iste stvari po ustaljenom šablonu i očekivati da se desi neka promena. Kao što ne možete ni napredovati, a očekivati da vas svi vole. Sebe smatram inteligentnim čovekom koji je ovladao sopstvenim umom i okružio se mudrim, kreativnim i inspirativnim ljudima. Godinama unazad ne živim od toga da mi se drugi dive, niti ću posustati ako kažu da sam grozan. Život je borba i, hteli ne hteli, moramo imati stav!
objavljeno / Bazar / 29. septembar 2023.
All images and materials are copyright protected and are the property of doroteo.rs
