ZAJEDNIČKO RODITELJSTVO: PRAVA, BENEFITI I IZAZOVI
Pravo na zajedničko roditeljstvo predstavlja ključni aspekt zakonodavstva koje se bavi odgovornostima roditelja i pravima deteta u slučajevima kada su roditelji razdvojeni ili nisu u braku. Osnovni motiv je da sva deca imaju pravo na kontakt i odnos sa oba svoja roditelja, čak i ako ti roditelji nisu u braku odnosno ne žive zajedno. Ovaj pravni koncept tradicionalno se primenjuje kod heteroseksualnih parova onog trenutka kada dođe do njihovog razlaza, odnosno razvoda. Međutim, kako su emancipacija i modernizacija društva, industrijski, naučni i biotehnološki razvoj promenili porodicu i razbili njenu primitivnu, patrijarhalnu strukturu, tako se promenilo i roditeljstvo. Kao što je postalo sasvim normalno da žena bude samohrana majka, po sopstvenom izboru, a ne zato što joj je to nametnuto, tako je postalo prihvatljivo i to da se muškarac i žena udruže samo isključivo zbog uloge roditelja i da to definišu posebnim ugovorom o zajedničkom roditeljstvu.
Ovaj koncept prihvaćen je i ozakonjen u mnogim zemljama, posebno onim koje, usled sve izraženijeg demografskog pada, preduzimaju konkretne korake u cilju poboljšanja nataliteta ili se, kao nacije, zalažu za uvećanje broja svojih pripadnika. Jedan od najboljih primera takve demografske politike jeste Izrael u kome se, prema statističkim podacima, godišnje sklopi više ugovora o zajedničkom roditeljstvu nego u Sjedinjenim američkim državama. U cilju povećanja nataliteta u ekonomski najrazvijenijim zemljama u kojima on sve više opada – što je paradoks, ali i fakat – koncept zajedničkog roditeljstva se svesredno promoviše. Zato se u razvijenim društvima mladi ljudi sve češće umesto za bračnu zajednicu odlučuju za koncept zajedničkog roditeljstva sa idejom stvaranja porodice bez bračnih zaveta. Istovremeno, uz surogat materinstvo i veštačku oplodnju, on predstavlja jedan od načina da se i pripadnici LGBT+ zajednice ostvare kao roditelji. Zato se u zemljama u kojima im je to omogućeno, LGBT+ populacija sve više odlučuje za taj vid udruživanja u cilju stvaranja potomstva. Još jedan kuriozitet, kada je reč o Izraelu, koji je jedna od retkih zemalja koja ima dobar prirodni priraštaj, odnosno natalitet im je u konstantnom porastu, jeste taj da je koncept moderne porodice, pa samim tim i zajedničkog roditeljstva, prihvaćen i od strane verskih organizacija jednako koliko i u civilnom društvu. Izrael se generalno gledano često ističe kao lider u priznavanju i zaštiti prava LGBT+ porodica, uključujući i instituciju zajedničkog roditeljstva, pored toga što izraelski zakoni omogućavaju istopolnim parovima i usvajanje dece.
Koncept zajedničkog roditeljstva podrazumeva odnos u kome se muškarac i žena udružuju samo u cilju stvaranja zajedničkog potomstva što se uređuje posebnim ugovorom.
Zajedničko roditeljstvo formiraju dva biološka roditelja koji nisu emotivno povezani i odgajaju dete u dva odvojena domaćinstva, pri čemu je detetovo vreme podeljeno između dva domaćinstva na način koji je određen roditeljskim ugovorom. Zajednički roditeljski aranžmani mogu imati različite oblike. Porodica deteta može se sastojati od dva para, obično lezbejski par i muški gej par, od kojih je jedan partner u svakom paru biološki roditelj. Alternativno, porodica deteta može se sastojati od samohranog roditelja i para, od kojih je jedan partner biološki roditelj, ili dvoje samaca, gde su oboje biološki roditelji deteta, ali nisu ni u kakvom drugom odnosu. Raznolikost ovih porodica kroz svoj projekat “Love is love”, odlično je ilustrovao izraelski fotograf Majkl Lijani.
Ono što je važno naglasiti jeste to da, o kakvom god aranžmanu je reč, institucija zajedničkog roditeljstva promoviše ravnopravnost između oba roditelja, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju ili rodni identitet, što je od suštinskog značaja za LGBT+ parove koji žele da zajedno stvaraju svoje potomstvo. Deca u takvim zajednicama imaju koristi od stabilnosti koju pruža pravno priznanje i podrška oba roditelja. Danas, nadam se, nije potrebno naglašavati kako brojne studije pokazuju da deca rastu jednako srećna i uspešna u LGBT+ porodicama kao i u heteroseksualnim porodicama, a neke pokazuju da su čak i srećnija, jer su manje izložena porodičnom i seksualnom nasilju nego u “tradicionalnim” porodicama.
Moderna porodična struktura generalno obiluje raznolikošću i prilagodljivošću promenljivim ekonomskim uslovima i društvenim očekivanjima.
Moderne porodice, do kojih vodi i institucija zajedničkog roditeljstva, donose veću složenost u međuljudskim odnosima zbog spajanja različitih porodičnih pozadina i samim tim podstiču toleranciju i prilagodljivost kod svojih članova. Sociološki gledano, one izazivaju tradicionalne norme i promovišu raznovrsnost i prihvatanje, što doprinosi ukupnoj dinamici društva i stvaranju i odražavanju otvorenijeg i inkluzivnijeg okruženja za sve njegove pripadnike.
Potencijalni rizik od lošeg izbora partnera za sporazum o zajedničkom roditeljstvu predstavlja glavni argument koji potežu konzervativne struje u želji da ospore ovu instituciju, ali on pada u vodu zato što kao takav egzistira i u tradicionalnim, heteroseksualnim, bračnim zajednicama. Štaviše, institucija zajedničkog roditeljstva podstiče partnerstvo i saradnju između roditelja, iako nisu u emotivno-seksualnoj vezi – što često može biti upravo glavna stvar za formiranje zdravog porodičnog okruženja. .
Institucija zajedničkog roditeljstva je ključna za LGBT+ porodice širom sveta, jer im omogućava pristup pravima i odgovornostima koje su preduslov za dobrobit njihove dece. Iako postoje izazovi i razlike u priznavanju prava LGBT+ porodica, pogotovu u konzervativnim sredinama poput naše, napredak se postiže kako se društva sve više prilagođavaju raznolikosti modernih porodica. Iz tog razloga je izuzetno važno nastaviti sa zagovaranjem i zalaganjem za prava LGBT+ porodica i raditi na stvaranju pravednijeg i podržavajućeg okruženja za sve (LGBT+) roditelje i njihovu decu.
Text is copyright protected and is the property of optimist.rs and doroteo.rs
