U SVETU AFRODIZIJAKA
Neverovatno koliko biste zanimljivih odgovora dobili ukoliko biste ljude oko sebe pitali šta je to afrodizijak. I mada bi se svi uglavnom vrteli oko onog najopštijeg kako je to sredstvo koje pojačava seksualno uzbuđenje, detaljnija pojašnjenja su uglavnom najrazličitija moguća. Očekivanja, još više. Za neke je, paradoksalno, ova reč još u sferi tabua i povezuju je sa nečim suštinski nepristojnim, pornografskim, dosta njih je tretira poput termina vezanih za drogu ili opijate, mnogi ni ne znaju šta ona tačno znači ali im njen izgovor izaziva osmeh na licu, dok najviše ljudi očekuje da afrodizijak, koji god bio, ima dejstvo recimo vijagre i u suprotnom ih ne zanima, ali…
Afrodizijak nije sredstvo protiv impotencije, ali je nešto što ponekad loš seks može učiniti dobrim, dobar još boljim, a onaj koji je kao vatromet dodatno začiniti. Sa tim u vezi, afrodizijak ponekad dolazi i iz hrane.
Iako bi mnogi rekli kako u seksualnoj terminologiji nema muškije reči od reči afrodizijak, u njenoj srži je ipak jedna žena, ali ne bilo koja već Afrodita – boginja ljubavi i lepote, na koncu seksualnog uzbuđenja. U njegovom imenu su dakle sjedinjeni lepota i sva moć i snaga privlačenja, a njegovim korišćenjema se muškarac priprema za spoj sa nekom od Afroditinih nasednica spreman da je u potpunosti zadovolji i zasluži njene pohvale.
Afrodizijak naravno nije zamena za dobro staro udvaranje i hemiju, niti on sam može da vam omogući da kresnete, ako već niste uradili ono što je do vas. Stoga, umesto da o njemu razmišljate kao o prečici do seksa, na njega gledajte kao na sastojak koji treba da začini nešto što već kuvate kako bi krajnji produkt i ukus bili uzbudljivi i nezaboravni.
Afrodizijaci su tu da utvrde dobro raspoloženje, da ga zakucaju kada je na vrhuncu i pre svega da takvim održavaju naš libido tokom seksa.
Od Evine jabuke do danas hrana i seks su vrlo povezani, a literatura obiluje takvim primerima još od najranijih vremena. Oko afrodizijaka se recimo vrti priča najpopularnije italijanske renesansne komedije Mandragola i mnogo drugih pozorišnih komada tog vremena dok se uveliko konsultuju lekari i upućene komisije o čudotvornim travama, vradžbinama i tajnim recepturama za buđenje libida iako je sam taj pojam mnogo kasnije, frojdovsko, otkriće.
Zloglasni Markiz de Sad je bio poznat po kombinovanju hrane i seksa, pa je eksperimentišući sa jakim afrodizijacima neke od svojih konkubina na taj način i usmrtio, gazeći valjda u sferu tada ipak ne istraženog chemsex-a.
Onaj koji je ipak najbolje znao da poveže hranu i seks, možda zato što ih je celog života u istoj (ogromnoj) meri i voleo i konzumirao, svakako je Kazanova. On je svoje dame uglavnom zavodio na dugo pripremamim večerama imajući čak čitave ideje o tome uz kakvu ženu ide koja hrana i slično. A zbog uspeha koje je imao sa ženama, štampani Kuvari sa njegovim receptima su i danas najprodavanija literatura afrodizijačkog nutricionizma.
On kaže kako graciozna plavuša uživa u slatkim, mekanim i kremastim jelima, morskim plodovima, ribi spravljenoj na puteru, u živini, sezonskom povržu i blagim sirevima dok joj je šampanjac baš po ukusu, kao i svim drugim ženama, ali da generalno voli bela, laka, poluslatka vina. Brinete, po njemu obožavaju ukuse salama začinjenih biberom, ostrige u limunu, paštete, crno meso, divljač u sosovima, zelen, jake sireve, senzualne kolače od badema i čokolade, a od vina obavezno crno, burgundac ili bordo. Senzibilna koža riđokosih primorava ih da se opredele za prefinjena i lagana jela, a od vina za sveži roze i naravno šampanjac… Ovakvo Kazanovino bavljenje ženama mnogi kritikuju kao generalizaciju, ali većina, a posebno same žene, uglavnom hvali jer im ovakav pristup pokazuje do koje se mere on zapravo bavio ženama i njihovim ugođajem, te je verovatno zbog toga i bio tako uspešan sa njima.
Za razliku od Kazanove, savremeni muškarac će se, ukoliko treba jačati libido, pre opredeliti za neku afrodizijačku hemiju i uzeti nešto u vidu tablete, želea ili sirupa nego što će se pozabaviti Kazanovinim idejama i prirodnim afrodizijacima.
Objašnjenje za takvo opredeljenje je logično: želimo sve u full-u, odmah i instant. Pitanje vredno miliona bi glasilo: Šta još može da stimuliše parove na užitak u eri hroničnog porasta želje, a pada kvaliteta seksa? Seksolozi na ovo pitanje uglavnom odgovaraju teoretski: Ono što deluje u glavi, delovaće i na drugom mestu. Ovo nam objašnjava zašto su naši fetiši lični, ali ukazuje i na to da, ako naš mozak nije spreman za seks, neće funkcionisati ni ostalo i tu ni jedna tableta bilo koje boje ne pomaže, pa čak ni plava.
Evidentno je da se generalno vrtimo u krug i da se vraćamo na ono što su iz iskustva znali naši preci. Danas je hrana postala opasna po život, podjednako koliko i kancer. Životinjski proteini uvek mogu poticati od nekih ludih krava, povrće biti prskano nekom nezdravom hemijom, pa su zdrave namirnice onakve kakvim su ih tretirali naši preci a spremljene u skladu sa najsavremenijim nutricionističkim savetima, važan lek koji uzimamo svakog dana.
Za vreme kineske dinastije Tang (618-907god.) fizičar Sun Su Mo je tvrdio kako dobar lekar najpre pronalazi uzrok bolesti i onda pokušava da je leči hranom. I psiho problemi poput stresa, mentalne konfuzije, panike, paranoje i depresije, a o ostalim zdravstvenimn problemima i da ne govorimo, u kineskoj medicini se najbolje leče, a to se radi isključivo hranom i travama. Taj princip je odavno postao svetski trend, ne samo zato što je to IN, već zato što je delotvorno. A na sličan način se nutricionistički know-how se implementira i u rešavanje seksualnih problema i jačanje libida, pa stara dobra afrodizijačka hrana postaje ponovo aktuelna. Štaviše otvaraju se brojni restorani koji popularizuju samo takvu ponudu i njihovi posetioci su čini se vrlo zadovoljni.
Realno gledano i zvuči po malo paradoksalno da smo se odrekli afrodizijačkog dejstva hrane i okrenuli hemiji, što kroz medicinski preporučljive preparate za jačanje potencije što kroz chem sex, u vremenima u kojima nam je ova hrana dostupna na svakom koraku pa nam je možda i zbog toga postala po malo neprimetna. A, kao i kod drugih sličnih stvari, spisak afrodizijačkih supstanci je beskonačan i na njemu ćemo pronaći mnogo stvari iz našeg okruženja.
Ostrige kao opšte mesto, posebna vrsta čokolade, lekovite trave i egzotični začini (origano, ruzmarin, šafran, bosiljak, čili, muškantni oraščić), stimulišići morski plodovi (kavijar, kamenice, loso), određene vrste voća i neke vrste povrća – svaki od ovih afrodizičnih sastojaka deluje drugačije, ali pre svega podstiče cirkulaciju krvi, opušta vas i pojačava seksualnu želju.
Ostrige – ta sveža sirova morska hrana koja se u Parizu srče sa nogu, kupljena izjutra na gradskim tezgama, u Japanu se smatra namirnicom memorije. Iako nemaju visok procenat lipita, bogate su proteinom, cinkom i mineralima koji dokazano utiču na rad seksualnih hormona. Na sličan ančin deluju i još neki morski plodovi, poput kavijara, lososa i slično. Marcipan, omiljena haremska poslastica, kako je Tomas Man nazvao smešu mlevenih badema, đećera i ružine vodice, još od devetog veka je otkrivena kao namirnica koja snaži karlicu, jača korak i napaljuje sladokusce…
Međutim, vezivanje afrodizičnog dejstva hrane sa onom koja je skupa i nedostupna svima je potpuno pogrešno. Među poslednjim krikovima gastro scene, nalazi se tzv. sirotinjska hrana: sočivo, pasulj, slanutak – sva bogata vitaminima, vlaknima i korisnim biljnim proteinima, ali i onim sastojcima koji utiču na jačanje libida. Seks uostalom nikada i nije bio privilegija samo bogatih, u njemu se uživa bilo kada i bilo gde, važno je samo da smo opušteni i pomogućstvu dodatno stimulisani, a ako je hrana nešto što nam može pomoći u tome, zašto je se odricati tj. zašto je ne iskoristiti. Osim toga, ona se psihološki i definiše kao jedna od naših osnovnih potreba, seks sam po sebi ne.
Text is copyright protected and is the property of esquire.rs and doroteo.rs
