VELIKI MASTURBATOR
Masturbacija predstavlja čin pružanja seksualnog zadovoljstva samom sebi – ovako bi zvučala najopštija definicija radnje koja je, paradoksalno ili ne, na našim prostorima i dalje taboo tema iako je gotovo sigurno da nema osobe koja je na ovaj ili onaj način nije sprovodila, makar u periodu adolescencije. Međutim, činjenica da se o ovoj temi čak i danas priča sa izvesnom dozom stida nije ni upola skandalozna kao ona da i dalje postoje ljudi koji pokušavaju da je okarakterišu kao nešto grešno i negativno ili, štaviše, kao nešto što je loše po naše zdravlje.
Maturbacija odavno nije tabu, što ne znači da je oslobođena raznih zabluda. Izvesne dileme u vezi sa njom i dalje postoje.
U neku ruku je razumljivo da masturbaciju sa grehom poistovećuje Crkva, odnosnohrišćanska i jevrejska religija koje po difoltu svaku seksualnu aktivnost koja nema reproduktivnog smisla smatraju neprirodnom iako u Bibliji ne postoji jasna zabrana ove radnje. Sa druge strane, međutim, potpuno je neprihvatljivo da na nju sa odobravanjem ne gledaju ni naučni znanstvenici. Za takav poredak stvari u velikoj meri možemo zahvaliti švajcarskom lekaru Tissotu iz XVIII veka koji ju je smatrao bolešću koju treba lečiti, a na čiju teoriju su se nadovezali mnogi sledbenici. Istini za volju, ovaj pomalo lucnuti zdravstveni radnik je svaku seksualnu aktivnost smatrao opasnom po zdravlje zato što ona tera krv prema polnom organu pa je malo ostaje za preostali deo tela što po njemu šteti živcima i ostalim vitalnim organima. Nažalost, njegovo uverenje o štetnosti masturbiranja su preuzeli i mnogi drugi naučnici posle njega pa je sve do Kinseyevih istraživanja na temu seksualnosti sredinom prošlog veka ono smatrano negativnom disciplinom. Poslednjih 70 godina, međutim, pogledi na ovakav vid seksualnog zadovoljstva znatno su pozitivniji iako mnogi i dalje imaju sumnje sa tim u vezi.
Što se tiče samog porekla reči masturbacija ono nije u potpunosti razjašnjeno tj. i oko toga su mišljenja podeljena. Teorija koju opet uglavnom zastupaju njeni protivnici kaže kako ona predstavlja složenicu nastalu od grčkih reči manus (ruka) i stupro (uprljati), dok većina savremenih znanstvenika smatra da ona zapravo vuče grčki koren od reči mezea (genitalije) i da njeno originalno značenje glasi „uzbuditi genitalije“ što je svakako bliskije radnji koja se iza magične reči krije.
Ljudi sa masturbiranjem počinju uglavnom rano, još u detinjstvu tako da dečija masturbacija predstavlja posebnu temu u savremenoj seksologiji.
Ako frojdovski gledamo na to shvatićemo da dete od perioda kada mu se počinje buditi libido do okvirno prvog seksa ima dobrih desetak godina u kojima da bi ga zadovoljilo, kao i svoju seksualnu znatiželju, ono mora pribegavati samozadovoljavanju. Kriviti ga zbog toga, a prethodno ga needukovati sa tim u vezi potpuno je pogrešno, ali većina roditelja ovoj temi i dalje pristupa po tom principu, mada njihove zabrane i kritike nemaju nikakvog efekta.
Statistički gledano, period u kome ljudi najčešće i najviše masturbiraju oduvek je bio i verovatno će zauvek i biti upravo period adolescencije kada većina tek istražuje svoju seksualnost dok hormoni divljaju i samostimulisanje predstavlja jedino rešenje s obzirom da je prerano za stupanje u seksualne odnose, mada se iz godine u godinu granica u kojoj se sa njima startuje sve više pomera na dole. U tom kontekstu zapravo smo svedoci napredne evolucije koje čini se nismo u dovoljnoj meri ni svesni.
Kako dete sazreva, odnosno kako čovek postaje stariji, masturbacija mu sve manje treba, ali je i dalje primenjuje. Naime, brak i starije godine kod većine ljudi ne umanjuju želju (pogrešno je reći potrebu) za masturbiranjem, ali se svakako ono u mnogo manjoj meri zaista i primenjuje, jer neposredno posle adolescencije kod svakoga od nas dolazi period u kome smo seksualno najaktivniji i on traje desetinama godina. Osim toga u ovom periodu svaki čovek ima više obaveza te samim tim i i manje vremena za onanisanje. U kasnijim godinama života telo prirodno stari i libido splašnjava, ali statistika pokazuje ponovni porast masturbacije kod većine ljudi u trećoj dobi života. Razlozi za to su mnogostruki i reklo bi se logični jer su mnogi u tim godinama izgubili svog životnog partnera i ne žele novog, dok je drugima sama starost prepreka da se upuštaju u seksualne odnose ili jednostavno ne žele pa su umesto svega toga prinuđeni ili im je lakše i jednostavnije da masturbiraju.
Jedno od stalnih pitanja kada je o ovoj temi reč jeste da li više masturbiraju žene ili muškarci.
Istraživanja pokazuju da 90% osoba muškog pola masturbira dok je kod ženskog taj rezultat oko 60%.
Ono što je evidentno jeste da se broj žena koje masturbiraju, iako bi verovatno ispravnije bilo reći broj onih koje priznaju da to rade povećava što je u skladu sa seksualnim slobodama za koje su se one mnogo kasnije izborile nego muškarci a mnoge od njih i dalje vode ovu bitku, posebno u zemljama Bliskog Istoka, a delomice i u balkanskim. U patrijarhalnim sredinama ne samo da se veruje kako žene uopšte ne bi trebalo da masturbiraju, već su česta i društva u kojima se smatra kako je masturbiranje dopustivo samo dok su ljudi generalnosingle, ali da bi sa stupanjem u brak trebalo da prestanu sa tim. Međutim, stvarno stanje stvari u svetu je potpuno drugačije poštostatistički gledano, neovisno o tome da li su u pitanju mlađi bračni parovi ili oni koji su u manje ili više starijoj dobi, čak 72% muškaraca i 60% žena u braku i dalje masturbira. Pojedini psiholozi ističu kako je ova praksa zdravija od prevare jer čini da se mnogi bračni odnosi sačuvaju što ne bi bio slučaj ukoliko bi neki od bračnih partnera izvršio preljubu.
Sa tim u vezi je i rečenica Denisa Rodmana koji pored toga što je poznat kao seksualni ovisnik sebe uvek predstavlja i kao velikog masturbatora koji je jednom izjavio: „Mislim da je bolje kada moja devojka nije tu da masturbiram i nekoliko puta dnevno, nego da je prevarim makar jednom tokom veze“. Inače istraživanja pokazuju da je u mnogim slučajevima sklonost ka masturbiranju kod bračnih partnera rezultirala većim bračnim zadovoljstvom i to u podjednakoj meri i kod žena i kod muškaraca.
Kada je reč o načinu na koji masturbiraju, žene to najčešće rade tako što stimulišu klitoris, a najmanji procenat njih kao omiljenu tehniku za to koristi umetanje raznih predmeta u vaginu.
Ukoliko ipak preferiraju ovaj tip onanije one najčešće koriste vibrator. Štaviše, njega upotrebljavaju mnogo češće nego dildo koji je, kod ovakvih stvari omiljena sprava gej muškaraca koji ga koriste za analni seks opet pre nego vibrator. Čuveni institut Masters & Johnson u St.Louis-u, specijalizovan za sve vrste seksualnih istraživanja kaže da na uzorku žena između 18 i 35 godina koje redvno masturbiraju njihove preferencije sa ovim u vezi se mogu izraziti sledećim brojkama: 48% žena masturbira tako što samo stimuliše klitoris rukom, 26% njih radi to isto samo vibratorom, 10% njega ili neki drugi predmet stavlja u vaginu tokom samozadovoljavanja, 6% njih se trlja o neki predmet, 4% koristi masažu vodom i oko 4% njih uzbuđenje postiže prostim pritiskanjem prepona. Isti institut kaže da prilikom istraživanja na određenom uzorku pripadnica lepšeg pola nisu pronašli dve koje masturbiraju na isti način, a sličnu raznolikost prikazuje i jači pol iako on generalno otkriva manji nivo različitosti pri samozadovoljavanju.
Kod muškaraca masturbiranje u preko 90% slučajeva podrazumeva klasično drkanje polnog organa. Neki to rade tako što koriste tehniku milovanja celog penisa gore dole, ponekad u kombinaciji sa polukružnim ili kružnim pokretima, dok neki samo povlače njegovu kožicu napred nazad. Samozadovoljavanje obično započinju laganim pokretima koji kako uzbuđenje raste postaju sve brži, a najbrži su neposredno pred samu ejakulaciju. Tokom nje neki muškarci nastavljaju istim tempom, drugi čvrsto stisnu svoj penis kako bi je privremeno zaustavili, dok neki u potpunosti prekidaju svaki tip podražavanja.
Pojedini muškarci mogu da dožive orgazam bez ikakvog dodirivanja penisa, ali takvih gotovo da nema među onima koji su heteroseksualnog opredeljenja već gotovo isključivo među gej muškarcima, pogotovu ukoliko su oni u seksu pasivni. Veoma mali broj muškaraca masturbira tako što svoj penis trlja o neki predmet, ali veliki broj njih koristi razna pomagala za simulaciju snošaja i to su najčešće veštačke vagine, ženske (ili kod gej muškaraca muške) zadnjice, lutke na naduvavanje ili klasični masturbatori koji neretko imaju i oblik ženskih usana za one koji preferiraju oralni seks pa ih isti najviše uzbuđuje i prilikom samozadovoljavanja. Međutim, mnoge od ovih naprava nisu adekvatno napravljene zbog čega najviše povreda nastalih tokom masturbiranja se dešava usled korišćenja ovakvih predmeta.
Rezultati par istraživanja koji su pokazali da obrazovaniji ljudi masturbiraju više i češće iznenadillo je samo neupućene.
Pored toga što su intelektualci upućeniji u to šta masturbacija predstavlja i slobodoumniji, oni drugi su verovatno uz svoje neobrazovanje više nego prvi zatrovani i već pomenutim religijskim pogledima na ovu stvar. Međutim, masturbiranje definitivno nije greh i daleko je od neprirodne pojave što potvrđuju i činjenice da se ono pojavljuje upravo suprotno kao prirodna pojava i kod dece još u vreme dojenja tj. u periodima kada ona nemaju razvijenu svest o tome šta je dobro a šta loše, ali tačno znaju koje su njihove potrebe i traže načine da ih zadovolje, baš kao što to rade i životinje kod kojih je takođe uočena sklonost ka samozadovoljavanju.
Po sličnom principu vodu ne piju ni teorije da je ono štetno po zdravlje, iako je i dalje mnogo onih koji masturbaciju okrivljuju za nastanak brojnih duševnih oboljenja kao što su epilepsija, depresija, razna kardiovaskularna, ginekološka ili kožna oboljenja. Međutim, ništa od toga nije tačno ili barem nije naučno dokazano. Nasuprot tome, samozadovoljavanje je povezano sa višim samopoštovanjem, boljom slikom o sebi i izraženijim seksualnim zadovoljstvom, a i dokazano je da ima delotvorno dejstvo kod mnogih psiholoških oboljenja jer pomaže da se ljudi oslobode stresa i napetosti, dok kod nekih ima i krajnje inspirativno dejstvo kao što je čuvenog Salvadora Dalija pokrenula da naslika jedno od svojih najpoznatijih dela, „Velikog masturbatora“, a Beyonce i Nicki Minaj da snime „Feeling Myself“.
Masturbiranja je previše samo u situaciji kada samozadovoljavanje postane jedini način da se seksualno uzbudite.
Jedini problem koji masturbiranje može proizvesti dešava se na polju psihologije i u vezi je sa zavisnošću koju pojedine psihički slabe i labilne ličnosti mogu razviti, u smislu da dovedu sebe u situaciju da jedino masturbiranjem mogu da dožive orgazam, a nikako koitusom ili bilo kojim oblikom seksualnog kontakta sa partnerkom ili partnerom. Samo u tom slučaju stručnjaci savetuju da je neophodno obratiti se lekaru za pomoć koji će svakako pronaći adekvatnu terapiju za lečenje ovog poremećaja. U suprotnom, masturbiranje ne samo da nije loše po naše zdravlju i pre svega našu psihu već je takoreći i preporučljivo.
Psihijatri i psihoterapeuti na nju uglavnom gledaju kao na sasvim normalan nagon koji je prirodan, zdrav, koristan i koji veoma doprinosi prevenciji mnogih vrsta depresivnih oboljenja.
Isti, takođe, ne naglašavaju ni koliko masturbiranja je dovoljno, a koliko bi moglo biti previše jer je to krajnje individualna stvar kao što je slučaj i sa nimfomanijom koja se u opštoj kulturi tretira kao oboljenje, a medicina je zapravo uopšte ne definiše kao zvaničnu medicinsku dijagnozu. Jer kada je reč o seksualnosti i količini seksa koju svako od nas ima u bilo kom vremenskom periodu, bilo da se radi o seksualnoj aktivnosti sa partnerom bilo da se radi o samozadovoljavanju, nema trajnog niti sveznajućeg odgovora koji bi važio za sve ljude i sva vremena, a koji bi objasnio šta je mnogo, a šta malo.
Takve stvari su uvek krajnje individualne, svakako i intimne, te sa tim u vezi sebi obezbeđujete onoliko toga koliko vam prija i na koncu, žargonski rečeno, onoliko koliko puta zapravo možete. Da li ćete masturbirati i koliko stvar je isključivo vaše odluke te sa tim u vezi ne bi trebalo da osećate bilo kakav sram ili grižu savesti, a pogotovu ne potrebu da bilo kome objašnjavate koliko i zašto to radite, naravno ukoliko to baš osobno ne želite.
Text is copyright protected and is the property of esquire.rs and doroteo.rs
