SLOBODA JE KAO PLES / Ksenija Mijatović
U samoj srži ljudske egzistencije je potreba za slobodom. To je fundamentalna ljudska vrednost i upravo to je razlog što su o njoj promišljali svi značajni mislioci kroz istoriju ljudskog postojanja.
Filozofi, psiholozi, umetnici, naučnici i svi oni koji su doprineli lepoti ovoga sveta, smatrali su osećaj slobode najvišim aktom postojanja i jedinim preduslovom da čovek ispolji sav svoj potencijal. Dok pišem ovaj tekst i sama osećam ushićenje duboko u sebi na samu reč sloboda.
Ipak, da li je zaista ima?
Slavoj Žižek, jedan od najznačajnijih mislilaca savremenog doba, psihoanalitičar i filozof, rekao je da se sloboda nalazi u razumevanju da istinske slobode nema, što dalje vodi u razumevanje da najbliže što čovek može da priđe osećaju slobode, jeste unutrašnji osećaj sklada sa sobom, svojim vrednostima i željenim životom.
I ako razmislite o tome, filozofski aspekt pogleda na slobodu vezuje se za neograničenu mogućnost izbora što daje čoveku neki osećaj kontrole, ali automatski uključuje – odgovornost. I eto dualnosti u svemu.
Evo slobode, ali šta ću sa njom ili kako ću sa njom? Rekao bi Frojd.
Frojdov psihoanalitički pristup govori o tri unutrašnja entiteta – ego, superego i id. Smatrao je da sloboda leži u balansiranju između ovih unutrašnjih sila u čoveku. Ego, koji predstavlja realnost, mora se nositi sa superegom, moralnim vođom, ali i id – om, čovekovim žudnjama i instinktivnim porivima. Sukob ovih sila može stvoriti unutrašnju borbu, ali i oslobođenje kroz davanje odgovora na najvažnije pitanje za svakog čoveka, a to je KO SAM JA? I dodatno važno: KUDA IDEM?
Sloboda nije samo filozofska apstrakcija, već i psihičko stanje uma. Frojdov pogled upravo dodaje dubinu, ukazujući na unutrašnje sukobe koji oblikuju našu percepciju slobode.
Danas, u doba ubrzanog tehnološkog napretka, sloboda je dobila novi digitalni kontekst. Digitalna sloboda, od privatnosti na internetu do slobode izražavanja na društvenim mrežama, postavlja nova pitanja o granicama i odgovornostima.
Za mene kao terapeuta, psihologa, sloboda je dinamički koncept koji evoluira kroz vreme, društvene promene, ali i promene u samom čoveku. Zato je često opisujem kroz metaforu i nudim vam moju definiciju slobode:
Sloboda je ples i to ne običan ples već tango, Salto mortale između izbora i ograničenja, žudnji i strahova, između individualnosti i društvenih normi.
Zato, kada biste me pitali – kako da živim sa ovim saznanjem, rekla bih vam da sve što je važno jeste sadašnji trenutak. Naravno da je izuzetno važno da pogled života ide ka napred, ali je podjednako važan osećaj i da idemo ka onome čemu težimo i da smo blizu sopstvene vizije života.
Što smo bliže sebi i životu koji smo za sebe želeli, to je veći osećaj zadovoljstva, mira, i tu tinja iskra slobode u našim dušama.
Kao žena, posmatram i često promišljam o slobodi. U 21. veku, položaj žene doživljava značajne pozitivne promene koje oblikuju njen odnos prema slobodi i odgovornosti. Iako postoji veliki napredak statusa žene kao i u borbi za rodnu ravnopravnost, pitanje je kako žene danas definišu balans između slobode i odgovornosti.
Da li taj pritisak koji žene sve više osećaju (govorim kroz iskustvo svoje psihoterapijske prakse) vodi u ograničavanje slobode? Sigurno, ali samo u jednom segmentu dok u nekom drugom je omogućuje. Dala bih sebi dozvolu da kažem da apsolutne slobode ipak nema.
Odgovor i priča o slobodi leže opet iznova i isključivo u LIČNOM narativu i ličnoj viziji života svakog pojedinca.
Lepo je kada se vizije o slobodi spoje, pa umesto pojedinačnih priča, vidimo udružene snage. To je sila koja vodi i donosi promene. Sloboda je mnogo više od osećaja, od vrednosti, ona je večiti koncept za razmišljanje, preispitivanje, uvek iznova osvajanje, ali ona je i žudnja koja nikada neće napustiti čoveka.
I za sam kraj, jeste li primetili da je reč sloboda ženskog roda?
Interesantno.
Karijeru je započela u muzičkim vodama.
Danas je muzika kojom se bavi muzika ljudske duše.
Kao master psihološkinja i integrativna psihoterapeutkinja pomaže ljudima da razumeju sebe, promene koje im se dešavaju i svoje mesto u svom životu i okruženju, a prevashodno da pronađu način da sopstvenim rastom unaprede kvalitet života i prigrle ga obema rukama.
All images and materials are copyright protected and are the property of Mrs. Ksenija Mijatovic and doroteo.rs
