SILOVANJE KAO FANTAZIJA / Da li zaista želite da vas neko siluje?
Nedavno smo putem medija, zahvaljujući organizaciji “Da se zna”, saznali za stravičnu brutalnost koju su pripadnici MUP-a Srbije sprovodili nad pripadnicima LGBT+ zajednice, samo zato što su pripadnici LGBT+ zajednice, a prilikom upada u njihov stan zbog navodne dojave o posedovanju droge. Opis fizičkog i psihičkog maltretiranja koje je dvoje mladih ljudi doživelo od strane policajaca samo zato što im ne odgovara njihova seksualnost, stravičan je na više nivoa. Kako smo saznali od predstavnika organizacije “Da se zna” i majke maltretiranog mladića, njega su policajci vređali i nazivali pogrdnim imenima uz teške telesne povrede, govorili da ga treba ubiti i pretili silovanjem dok im nije priznao da je gej. A kada je priznao, vezali su ga konopcem, ponižavali i sve to snimali telefonom, sprovodeći uz to i ozbiljno seksualno nasilje – zavlačili su mu ruku u donji veš, dodirivali po polnom organu i njegovom glavom simulirali oralni seks. I ovde ne mogu a da se ne zapitam šta bi mu tek radili da nisu bili na službenoj dužnosti!? Da li bi u tom slučaju njihova tortura bila brutalnija ili ih je činjenica da su u uniformi inspirisala da budu veći monstrumi nego da su ostali u svojim huliganskim, navijačkim autfitima koje, s obzirom na njihov manir, najverovatnije nose kada nisu u uniformi.
Dva policajca koji su maltretirali mladića, prema navodima organizacije “Da se zna”, zovu se Strahinja Vuković i Dubravko Despotović – veoma je bitno da zapamtimo njihova imena sa prefiksom koji zaslužuju.
E sad, ono što je podjednako strašno kao i sam ovaj događaj jeste sve što je u javnosti usledilo posle njega – odluka MUP-a Novi Beograd da odbije pritužbe na rad policajaca koji su se 14.februara 2024. brutalno iživljavali i seksualno ponižavali gej momka i biseksualnu devojku, zatim činjenica da su kolege dvojice navedenih policajaca pretile porodici mladića zbog činjenice da su ceo slučaj izneli u javnost i na kraju najstravičnije od svih stravičnosti koje su pratile ovaj slučaj – reakcija javnosti.
Reakcija stručne javnosti, da ne kažemo države, Ministarstva policije, Ministarstva za ljudska i manjinska prava, naše vrle LGBT+ premijerke, predsednice vlade ili šta god u zvanju, je očekivano i žalosno izostala. Slično je i sa mnogim organizacijama koje se bave ljudskim pravima. U zemlji u kojoj je nasilje postalo svakodnevna pojava koja se opravdava sa najvišeg nivoa vlasti, mnogima je ova vest prošla ispod radara, a većina je svoj stav iznela na društvenim mrežama. Podrška mladim ljudima koji su doživeli traumu koja će na njih verovatno ostaviti trajne posledice takođe je uglavnom ostala na nivou društvenih mreža (sa izuzetkom protesta koji je organizovala organizacija “Da se zna”) gde je potpuno zatrpana hejterskim komentarima i izlivima mržnje onih koji su nesrećnim pripadnicima policije još i aplaudirali. Obilje podržavajućih komentara koje možemo podvesti pod jedan “Bravo majstori, trebalo je jače da ih udarate” zaslužuju block u svakom smislu, pa i ovde. Sa druge strane, nešto što je mnogima promaklo zaslužuje čak i više pažnje nego što ovaj tekst može da pruži, a tiče se neempatičnih komentara (od kojih većina verovatno i nije s predumišljajem izrečena kao takva), a koji su dolazili od pripadnika same LGBT+ zajednice, prevashodno vazda napaljene gej populacije. Te reakcije, poput onih striktno negativnih, izricane su na razne načine, ali i njih sublimira jedan komentar sa nekadašnjeg tvitera, a sadašnjeg X-a, koji poručuje: “Blago tom dečku, i ja bih voleo da me siluje i napušava neki policajac”.
I pre nego što nastavimo dalje, jedan kratak psihološki test: Da li Vam je prethodno izrečen komentar izmamio osmeh ili težak grč u stomaku? Razmislite o tome.
Činjenica da je neko u stanju da tako stravičan i brutalan vid policijske torture sa seksualnim nasiljem nad nezaštićenim mladićem, koja je sprovedena isključivo sa idejom da se ta osoba maksimalno ponizi, signifikantan je dokaz devijantnosti u koju smo kao društvo zapali i sve većeg odsustva empatije. Kada govorimo o samoj gej zajednici i bljutavim komentarima poput navedenog, oni potvrđuju dve stvari: pod jedan, da je veći deo same zajednice neempatičan prema ostatku nje (o čemu sam lično u više navrata na ovom mestu već pisao) i, pod dva, da većina ljudi (u ovom konkretnom slučaju gej muškaraca, mada je taj krug ljudi znatno širi) zapravo uopšte ne zna šta je silovanje, odnosno šta znači pristanak, a šta nepristanak na seksualni čin. I to nije nov zaključak. U širem kontekstu potvrdu toga smo imali i na primerima seksualnog uznemiravanja žena o kome se prethodnih godina masovno pričalo, od polaznika škole Miroslava Aleksića, preko Petnice, slučaja sa Arhitektonskog fakuklteta, brojnih žrtava Branislava Lečića i slično. Ukratko, ljudi ovde i dalje ne znaju šta znači BITI SILOVAN.
Osnova svakog silovanja je poniženje, a ne sam seksualni čin, kako se generalno smatra.
Sam taj postupak je akt uniženja, svođenja osobe na objekat i uništenja ličnosti osobe koja je silovana ili nad kojom se vrši seksualno nasilje. Silovatelj je često impotentan i njega na ovaj akt ne pobuđuje seksualno uzbuđenje, nego potreba da svoju žrtvu ponizi kao ljudsko biće. I to je nešto o čemu se kod nas generalno malo priča, pa je samim tim ljudima valjda teško da to razumeju. I bez same seksualne penetracije poniženje, pipkanje, dirkanje, zavlačenje ruke u međunožje, guranje glave na isto mesto, sve to je podjednako bolno kao i ono što ljudi uglavnom percipiraju kao silovanje – konkretan seksualni akt sa teškim nasiljem. Silovanje je bolno i traumatično ne zato što je neko penetrirao nad vama, već zato što vi na to niste dali svoj pristanak. I to je nešto što bi svako trebalo da ima u vidu kada „iskenja“ pošalicu tipa “I ja bih da me siluje neki napucani baja”, makar i iza pseudonima na X-u.
Silovanje kao fetiš ne postoji, već samo kao fantazija koja se delimično ostvaruje kroz BDSM. Koliko god sadistički brutalan, ukoliko ste submisivni, vaš partner bio tokom BDSM seksa, to nije silovanje u pravom smislu te reči, jer ste na to pristali. Sa druge strane, koliko god vam u vašim seksualnim fantazijama ili dok gledate takve porniće na internetu deluje popaljivo da vas neko napastvuje bez vašeg znanja, budite sigurni da to zaista ne želite. I budite zahvalni bolesnim umovima oko vas što vam ne pružaju mogućnost da svoju fantaziju, koliko god jaka bila, i ostvarite. Za neke seksualne fantazije je ipak bolje da ostanu samo fantazije.
Text is copyright protected and is the property of optimist.rs and doroteo.rs
