Da je inat najjača pokretačka snaga u čoveku mogu da potvrde mnogi, ali isto tako i da on nije baš konstruktivan. Štaviše, on se inatdžiji mnogo češće obije o glavu i pretvori u samodestrukciju, jer se inatimo misleći da se svetimo nekom drugom, najčešće životu, a onda nam se to vrati poput bumeranga pa ispadne kao da smo se (o)svetili sami sebi. To je u biti onaj momenat kada se malo dete ljuti jer mu nešto ne dozvoljavamo, a kada ipak popustimo, ono iz inata to više ne želi ne shvatajući da u tom trenutku čini veću štetu sebi nego nama. Upravo zbog takve uzročno-posledične veze inat se posmatra i definiše kao infantilno ponašanje.
Sama reč inat je turskog porekla i označava stanje u kome se nečemu suprotstavljamo samo zarad suprotstavljanja, a bez nekog konkretnog povoda ili razloga za to. Može se ispoljavati aktivno ili pasivno tj. nešto se može uraditi iz inata, ali se po istom principu može i ne uraditi nešto što neko od nas očekuje, a mi iz inata nećemo. Zanimljivo je da se inat često dovodi u vezu sa Srbima i posmatra kao kolektivna osobina našeg naroda kojom se dičimo do te mere da smo narodnu poslovicu “Od inata nema goreg zanata” preobrazili u “Bez inata, nema zanata”. Zvuči kao šala, ali nažalost nije. Ukoliko na internet pretraživačima ukucate ovu reč, većina stranica koja će se tom prilikom otvoriti će uz reč inat imati i prefiks srpski. Paradoksalno je da se većina Srba ovom, ipak negativnom, osobinom ponosi do te mere da najveći ponos srpske moderne istorije, Novaka Đokovića, podiže na pijedestal najizraziteg inadžije koji nikako ne bi bio tu gde je da ga nije tamo gurala ta “najjjača pokretačka snaga” u njemu, odnosno u nama.
Takvo veličanje inata moguće je posledica činjenice da se inat ovde često poistovećuje sa prkosom. To, istina, jesu slični termini, ali nisu sinonimi. Prkos je zapravo to što bi srpski narod sebi da pripiše kao vrlinu, a što često žargonski nazivamo kurčenjem. On predstavlja protivljenje i suprostavljanje manjeg, obespravljenog, bespomoćnog prema većem, moćnijem i najčešće beskrupuloznijem, koje može da preraste u motivaciju da se savladaju nepovoljne okolnosti i postigne uspeh uprkos preprekama. Dakle, prkos je reakcija koja ima uzrok, dok inat predstavlja identičnu reakciju, ali bez racionalnog razloga da ga manifestujemo. On se javlja iako ne postoji nikakva potreba niti moralno opravdanje za to zbog čega se i definiše kao štetno, iracionalno i besmisleno ponašanje.
Istorijske okolnosti koje su po srpski narod vekovima bile negativne jedino su opravdanje za stvaranje i manifestaciju obrasca inadžijskog ponašanja koji se ovde ukorenio prerastajuću u nacionalni, iracionalni bunt od koga zapravo nema nikakve koristi već samo štete. Srpski inat je samo posledica vekovne borbe za slobodu i pravdu koja nije dovodila do željenog uspeha što je borca za njih pretvorilo u nezadovoljnog pojedinca koji danas iracionalno veruje kako ga napadaju čak i oni koji to ne čine, a pošto je i dalje nemoćan on svoju borbu transformiše u inat ne sagledavajući koliko je ovaj zapravo destruktivan.
Individualno, u psihološkom smislu, činjenica da smo spremni da radimo stvari na sopstvenu štetu samo da bismo nervirali druge, vekovima zbunjuje filozofe i psihologe koji pokušavaju da definišu to stanje uma. Većina, za razliku od srpskog pogleda na stvari, inat svrstava u mračne, najnegativnije ljudske osobine. Detaljno istraživanje na temu inata koje je 2014. godine na Državnom Univerzitetu u Vašingtonu sproveo čuveni psiholog David Marcus pokazalo je njegovu direktnu povezanost sa onim što smatramo mračnom trijadom osobina ličnosti koju čine psihopatija, narcisoidnost i makijavelističko ponašanje. I brojna druga istraživanja na ovu temu otkrivaju da najgori i najbeskrupulozniji postupci na svetu uglavnom bivaju posledica inata od bezazlenijih situacija poput, na primer, one u kojoj partner posle razvoda ima seks sa osobom bliskom bivšem partneru, jer zna da će ga to povrediti do najgorih demonstracija takvog ponašanja poput recimo majke koja nakon razvoda iz inata ubija svoju decu, kako bivši muž ne bi bio u prilici da ih viđa. Na ovim, kao i na bilo kom drugom primeru možemo videti da inat uvek preraste u zlobu, kao i da ga od agresivnosti razlikuje samo to što on predstavlja ogroman rizik po agresora da postane žrtva sopstvene agresije poput majke čedomorke.
Pomenuto istraživanje doktora Marcusa je pokazalo da inadžije svoj manir demonstriraju na svakodnevnom nivou u najbezazlenijim i najbanalnijim situacijama poput ljudi koji se namerno sporo isparkiravaju sa parkinga kada vide da neko drugi čeka na njihovo mesto. Istovremeno je otkrilo da se muškarci inate više nego žene, mlađi ljudi više nego stariji, dok se najviše inate osobe koje nisu zadovoljne svojim statusom u društvu tj. one koje demonstriraju veće prisustvo kompleksa, najčešće niže vrednosti. Zanimljivo otkriće ovog istraživanja je i to da se osobe koje imaju neki osećaj krivice, što se često manifestuje kroz brigu o drugim ljudima i strah od kršenja društvenih normi, inate mnogo manje nego drugi.
Svi prethodno navedeni zaključci deluju logični ako znamo da inat, kao i njegov malo pozitivniji brat – prkos, predstavljaju reaktivna osećanja s tim što je, kao što smo već utvrdili, prkos opravdana reakcija, a inat iracionalna. Snaga kojom reagujemo u oba slučaja je snaga kojom branimo vlastito samopoštovanje. Ukoliko ga gradimo na tuđem mišljenju, jasno je da ćemo češće osećati kako je ono ugroženo te se više inatiti i biti zlobniji prema onima za koje mislimo da nam ga urušavaju. Ukoliko imamo samopoštovanje koje je izgrađeno na zdravim temeljima sopstvene ličnosti, bez osećaja da njegov nivo zavisi od bilo koga do od nas samih, bićemo u prilici da izbegnemo iracionalne okidače za zlobu, odnosno inat. Pošto je on uglavnom reakcija na negativne autoritete inadžija pre svega mora da shvati da ne bi trebalo da odbije da uradi nešto što je dobro za njega samo zato što ima problem sa autoritetom koji mu naređuje da to uradi, smatrajući ga po difoltu sputavajućim. Praktičnije gledano, ako ti se nešto nudi i ti to želiš, a osobi koja ti to nudi umesto Hoću! kažeš Neću! samo zato što te ona iritira, osećaš se ugroženim ili bivaš sputan bilo kojim drugim iracionalnim povodom, moraš biti svestan da si inadžija koji je sebe u datom trenutku lišio nečega što stvarno želi bez konkretnog opravdanog razloga i to može biti sasvim ok… Naravno, ukoliko se posle toga nećeš kajati što si sebe bezrazložno lišio nečega što si zapravo iskreno želeo.
Srpsko izdanje najuticajnijeg muškog magazina na svetu, pokrenuto je na jesen 2013.
Text is copyright protected and is the property of esquire.rs and doroteo.rs
MAN.AT.HIS.BEST / lifestyle & fashion
