ŽIVOT IMITIRA UMETNOST


“Život imitira umetnost mnogo više nego što umetnost imitira život.”

Ova rečenica Oskara Vajlda inspirisala je Tatjanu Panić, Istoričarku umetnosti, na metaforičku vežbu prepoznavanja pojedinih remek-dela likovne i vajarske umetnosti u mojim autoportretima objavljivanim putem društvenih mreža.

Kako ni jedna od fotografija u kojima je uočila vizuelnu ili metafizičku paralelu sa nekim od najpoznatijih umetničkih dela nije pravljena sa ciljem da ga imitira, njen odabir uporedo sa Vajldovom potkrepljuje i teoriju o večnom ponavljanju koja datira još iz drevnog Egipta, odakle su je preuzeli stoici i pitagorejci, da bi je u novijem dobu oživeo Niče povezujući je sa mnogim svojim konceptima uključujući i Amor Fati. U pitanju je ideja po kojoj se univerzum i postojanje, a prevashodno energija koja je u osnovi svega ponavlja i nastaviće to da radi večno u samosličnoj formi beskonačan broj puta unutar neograničenog vremenskog i prostornog okvira.

Drugim rečima, ljudima je predodređeno da nastave prolaziti kroz iste događaje ili dela iznova i iznova zauvek.

I to je dobro. Svaki sledeći put u istoj situaciji smo iskusniji. A iskustvo je, u aktuelnom periodu korona besmisla, neophodno.

Zašto?

Zato što, ako je korona potencijalno kraj, onda treba biti spreman i za neki novi početak.



TATJANA PANIĆ / Novi Sad

Istoričarka umetnosti koja neprestano istražuje i otkriva nepoznanice u već istraženom.

Ne trpi svrstavanja u bilo kakve kategorije i zato ne voli sebe verbalno da opisuje.


BGD.N ART GALLERY / see things in a new perspective


PROČITAJTE I…




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *