OPEN RELATIONSHIP

Iako su mnogi za termin otvorene veze čuli tek nakon što su otvorili Facebook profil i prilikom postavke svog statusa videli i opciju „In an open relationship“ statistika pokazuje da sve više ljudi u raznim anketama na ovu temu odgovara kako bi pristali na takav tip veze ukoliko bi im partner ili partnerka istu predložili, što ne bi trebalo ni malo da nas čudi s obzirom da generalno živimo u vremenima u kojima ideja posvećenosti drugome polako izumire. Međutim, tu nije kraj statističkim podacima. Oni dalje kažu da preko 90% ispitanika koji su dali ovaj potvrdan odgovor zapravo nikada nije imalo iskustva sa istom dok oni koji su taj vid veze iskusili skoro u istom procentu odgovaraju kako je nikada ne bi ponovili.

Bilo kako bilo, koncept otvorene veze ne možemo i ne smemo u potpunosti odbaciti, čak i ukoliko spadamo u kategoriju onih koji imaju loše iskustvo vezano uz nju ne samo zato što smo svedoci da mnogi parovi oko nas funkcionišu po njenim postulatima već prevashodno zato što su mnoge od tih veza vrlo uspešne koliko god bile u manjini u odnosu na one druge. No, krenimo ispočetka, tačnije pokušajmo najpre da je definišemo.

Švrljanje sa strane, u otvorenoj vezi, uključuje samo seksualne odnose bez obaveza tj. emotivnog vezivanja za tu drugu, spoljnu, partnerku ili partnera. Narodskim jezikom rečeno, da prostite, jebete se sa strane, ali se ne zaljubljujete. Sa tim u vezi može nastati prvi problem in an open relationship, jer kako možete biti sasvim sigurni da jedan neobavezni seks, vaš ili vaše partnerke sa nekim sa strane neće dovesti do toga da vam se i ta druga osoba dopadne u dovoljnoj meri da se i za nju emotivno vežete? Psiholozi koji se uglavnom protive konceptu otvorene veze imaju odgovor na ovo pitanje, jer oni veruju da čim ste sa nekim pristali na ovakvu vezu vi zapravo imate problem sa vezivanjem, in general. U prevodu, čim imate potrebu da se viđate sa još nekim pored svoje primarne partnerke vi se zapravo ni za nju niste na pravi način vezali. Stoga su ovi psiholozi dalje skloni da otvorenu vezu nazivaju poluvezom i, barem terminološki, nisu daleko od istine.

Ono u čemu prethodnu teoriju donekle demantuje praksa jeste statistički podatak koji kaže da većinom u otvorene veze stupaju bračni (mada ne nužno samo oni koji su se na ovaj način zavetovali jedno drugom) partneri koji su godinama bili u monogamnoj vezi pa su onda svoju vezu otvorili i počeli da se viđaju ili seksualno opšte i sa drugim partnerima. Istraživanja dalje pokazuju da je ovakav koncept veze smanjio stopu razvoda, ali je diskutabilno da li je dugogodišnje bračne partnere novi koncept njihove veze zaista usrećio. Ono što oni najčešće kažu jeste to da im je ova promena osvežila brak. To osveženje može imati i drugi oblik koji se dešava kada oni u svoj seksualni život zajedno uključuju još neke osobe, pa ukoliko je u pitanju još jedna osoba, nebitno kog je pola, to je zapravo trojka u seksu (popularnije: threesome), a ako to rade sa drugim podjednako slobodoumnim parom onda je to svinganje ili grupni seks. Realno i to znači da su u otvorenoj vezi, ali ne onoj kakva je ona u svojoj osnovnoj definiciji a koja, još jednom da pojasnimo, kaže da svaki partner ima slobodu da se viđa sa drugim osobama isključivo seksa radi, a bez prisustva svog stalnog partnera. U ovoj rečenici naglasak je na reči isključivo, jer ukoliko bi viđanje sa drugima uključivalo i emotivno vezivanje, to bi onda bila poligamija koja po svojoj definiciji predstavlja nešto sasvim drugo. Ono što zagovornici otvorene veze takođe naglašavaju u prethodno navedenoj definiciji jeste sloboda. Međutim, upravo u njenom naglašavanju se možda krije i najveća zamka jer koliko god vaša veza bila otvorena ona se teško može poistovetiti sa onim što zapravo po definiciji predstavlja sama sloboda. Tačnije, otvorenu vezu bismo pre mogli nazvati lošim suspstitutom slobode tj. njenim prividom. Ipak, ukoliko dvoje zrelih ljudi žele da nadograde svoju vezu otvorenim odnosom i pritom ih uzbuđuje činjenica da je njihov partner bio izvor zadovoljstva nekom drugom, što takođe može biti uzročnik toga da se dvoje ljudi upuste u ovakav tip odnosa, oni imaju apsolutnu slobodu da to i urade. Nekim partnerima je bitan samo ovaj osećaj, u smislu da im je važno samo da znaju da su u vezi u kojoj imaju dopuštenu mogućnost da zadovolje svoju želju za seksom sa nekim drugim i da o tome otvoreno razgovaraju sa svojim stalnim partnerom, ali je pritom nikada ne realizuju.

Drugi najčešći konzumenti otvorene veze uz dugogodišnje bračne partnere koji su se najgrublje rečeno zasitili jedno drugog jesu upravo oni kojima se tek po prvi put odriču svoje slobode (koliko god je pogrešno definisali i tumačili), pa im to teško pada. To su, naime, mladi parovi kojima je ovo najčešće prva veza pa samim tim imaju veći problem sa vezivanjem i odricanjem od svog slobodnog, single statusa. Upravo zato što se plaše da će se ulaskom u monogamnu vezu odreći velikog, zabavnog, dela svog života, oni odmah kreću sa statusom poluveze, nadajući se da će vremenom uspeti da se u potpunosti vežu. Psiholozi se ovde, međutim, skoro svi slažu u tome da ovakav start teško može da garantuje kasnije ispravno emotivno vezivanje. Bilo kako bilo, najviše otvorenih veza i dalje je među mlađom populacijom što jedni tumače kao posledicu nezrelosti, a drugi kao činjenicu da su mlađe generacije slobodoumnije.

Mnogi veruju kako koncept otvorene veze u partnerskim odnosima pre nameću muškarci nego žene jer se za njih po difoltu smatra da imaju veći problem sa vezivanjem i da se teže odriču svog slobodarskog života koji uključuje opštenje sa više partnerki istovremeno. Istraživanja pokazuju kako je mrtva trka između žena i muškaraca kao onih koji se trude da svojim partnerima nametnu, iako bi adekvatniji termin biopredlože, princip otvorene veze. Nekada su žene bile te koje su zarad očuvanja bračne zajednice pristajale na razne kompromise pa i to da budu varane ili da pristanu na to da se i one viđaju sa drugima samo kako bi zadržale svog primarnog partnera. Danas pak neretko upravo one predlažu svojim partnerima ovakav vid vezivanja. Istraživanja pokazuju kako je mrtva trka između žena i muškaraca kao onih koji se trude da svojim partnerima nametnu, iako bi adekvatniji termin biopredlože, princip otvorene veze. Nekada su žene bile te koje su zarad očuvanja bračne zajednice pristajale na razne kompromise pa i to da budu varane ili da pristanu na to da se i one viđaju sa drugima samo kako bi zadržale svog primarnog partnera. Danas pak neretko upravo one predlažu svojim partnerima ovakav vid vezivanja.

U svakom slučaju, bilo kog pola da je inicijator otvorene veze u jednom partnerskom odnosu on ne bi trebalo njoj da teži kao izgovoru da bi imao seks sa strane, već kao želji da na taj način sa svojom partnerkom ili partnerom dodatno nadgrađuje njihov odnos. U tom smislu samo su retki sposobni za istu jer pre nego što u nju stupe oni moraju biti potpuno svesni ko su i ko je njihov partner, odnosno koliko vole sebe i koliko vole njega ili nju. Ukoliko to pak nisu osobe koje znaju šta žele i nisu spremni ući u ozbiljnu, emotivno angažovanu vezu onda su pomenuti psiholozi protivnici otvorenih veza potpuno u pravu i to onda zaista nije otvorena veza već poluveza tj. želja za eksperimentisanjem iz znatiželje. Oni koji sa svojim partnerima mogu da grade odnose gde je oboma dozvoljeno seksualno opštenje sa strane pre svega su oni koji veruju i osećaju da su monogamni samo emotivno, a ne i telesno, dakle retki. Takvi u seksualnom smislu ne sputavaju svoje partnere očekujući isto i zauzvrat. Suština otvorene veze je da partner ima mogućnost da seksualno opšti sa kime god želi i da uz to može tako stečeno iskustvo da otvoreno i opušteno podeli sa svojim stalnim partnerom. U prevodu, ako ste u otvorenoj vezi, onda u njoj morate zaista i biti otvoreni, do kraja. Dakle nema laži i nema varanja.

Kada je reč o prevari, ona se u konceptu otvorene veze po definiciji isključuje. Štaviše, oni koji je brane i zagovaraju kažu kako je poštenije svom partneru ili partnerki predložiti ovakav odnos nego ga okolo varati ili mu, što bi se žargonski reklo, nabijati rogove. Pravila po kojima dvoje partnera funkcionišu u otvorenoj vezi, ukoliko su već na nju pristali prirodno i logično nameću ili definišu oni sami, ali ona osnovna koja bi trebalo da isključe pojavu bilo kakvog problema ili svađe u okviru jedne otvorene veze su sledeća: Nema ljubomore, oba partnera smeju da sa drugim partnerima rade šta god požele, niko nikoga ne osuđuje i nema nametanja osećaja krivice zbog bilo kog postupka na polju seksa.

To da ukoliko ste po prirodi ljubomorna osoba nema šanse da uđete u otvorenu vezu svima je valjda u potpunosti jasno. Međutim, mnogima se dogodi da pristanu jer nisu ljubomorni, a onda ipak ustanove kako jesu. Za neke je to sasvim prirodno jer da se ne lažemo nije posve jednostavno da ležite kod kuće u krevetu svesni da se vaša partnerka ili partner u istom trenutku na nekom drugom krevetu prevrću sa nekim drugim, a za neke je to teško da prihvate čak i ukoliko su to neposredno pre toga radili i oni sami. Ovde se sada javlja jedan specifičan fenomen koji naglašavaju mnogi koji su probali otvorenu vezu, a to je da im se taj koncept dopadao dok su oni švrljali, ali onog trenutka kada je istim putem krenuo i njihov partner nastajao je ozbiljan problem. Isti bi mogla da izazove i činjenica da jedan partner ima više sreće u nalaženju spoljnih partnera nego drugi. Tada se često dogodi da se pojavi ljubomora, čak i ukoliko je u startu nije bilo.

Dakle, ukoliko razmišljate o otvorenoj vezi i činjenici da biste pored odnosa sa stalnom partnerkom koju volite mogli da opušteno bez nabijanja osećaja krivice i prebacivanja seksualno opštite i sa drugim partnerkama, što svakako zvuči vrlo uzbudljivo i primamljivo, ipak dobro razmislite da li ste zaista spremni na takvu igru. Pritom, imajte u vidu da će isti benefit imati i vaša lepša polovina te se stoga zapitajte da li zaista možete da podnesete tu činjenicu jer princip: što je tuđe to je i moje, a što je moje to je samo moje u otvorenoj vezi ne pije vodu. I naravno, morate sve vreme biti svesni činjenice da in an open relationship u vašem emotivnom životu više ništa nije potpuno i da u njemu odjednom puno toga delite. Ovde ne bi trebalo da razmišljate kako delite svoju partnerku, jer niti je ona stvar da biste je delili, niti je na bilo koji način u vašem vlasništvu i ukoliko ona želi da ode drugom vi je nesporno ne možete zadržati. Otvorenom vezom pristajete samo na to da vam se ona posle seksualnog opštenja sa nekim drugim vrati i otvoreno priča sa vama o tome, kao što ćete uraditi i vi u istoj situaciji. Zato je najvažnije stvar kod ovog tipa veze da shvatite kako isto onoliko koliko njome dobijate, toliko i gubite. Sa takvom postavkom stvari morate biti ssvesni koliko rizikujete te samim tim spremni i na to da vam se vrlo lako može dogoditi da dođete u situaciji da ne budete zadovoljni ni u vezi u kojoj se i na seksualnim (instant) zadovoljstvima koja sebi priređujete sa strane.

Na koncu, ako vam i dalje nije najjasnije šta je zapravo otvorena veza možda najbolji njen opis predstavlja jedna skoro duhovita metafora koja kruži internetom a kaže: Otvorena veza je poput dijete – možete jesti, ali ćete uglavnom uvek biti gladni… I uz to možda i frustrirani… Rizik ili zasluga – na vama je bilo da ovakav vid veze predlažete bilo da vam je ponuđen pa bi trebalo da odličite da li ćete ga prihvatiti ili ne!