KO SU ČUVARI SRPSKE TRADICIJE?
Poražavajuće je koliko često u Srbiji izgovaramo reč: mrzim. U društvu koje je usled medijske, političke i svake druge promocije besmisla izgubilo moralne vrednosti, agresivno ponašanje se nameće sa vrha društveno-političke piramide odakle se žrtvama kriminalaca na vlasti – običnim građanima, diktira da dalje nalaze svoje žrtve i tako šire diktaturu prostakluka i destruktivne mržnje, jer drugačije u ovom okruženju neće opstati. Ovde ljudi olako mrze sve, drugačije od sebe nesporno. Srbi po difoltu ne vole nevernike, Šiptare, Albance, Hrvate, pedere, Rome, komšiju koji je bogatiji, braću koja su naprednija, pa čak i majku koja ih je rodila… Nameće se modus življenja po kome bi trebalo mrzeti svakoga ko je uspešniji i smireniji, bez spoznaje da nam upravo takav stav ne da da živimo isto ili bolje od onih kojima zavidimo terajući nas da budemo kolektivno sujetni i ljubomorni, nezadovoljni i ozlojeđeni, pogodni za crnu hroniku upakovanu u tabloidno društvo poremećenih vrednosti sa rijaliti psihopatama koje ne samo da promoviše prosto, nekulturno ponašanje već alarmantno poziva na mržnju, nasilje, vulgarnost i foliranje.
Neumorno mrzimo, a tako i lažemo. Lažemo druge i lažemo sebe. Kako nam se neko obrati, pogotovu iz političkog vrha, tako nas i slaže, kao dobar dan. Egzistiramo u začaranom krugu svakojakih zavaravanja i obmana, zalivenih (ne)svakidašnjim jadikovkama, jer nam je u gene usađeno i to da stalno zbog nečeg kukamo, od epske poezije i sličnih literarnih fenomena do savremenih turbo-folk i autotune baladera, lelek našeg naroda se može čuti na sve strane. Ovde smo svi nečije žrtve, nesvesni da smo sami sebi najveći neprijatelj – neujedinjeni, skloni lažima i prkosu, transformisanom u inat, a ponajviše ubeđenju kako ne može nam niko ništa.
Promoteri tradicionalnih vrednosti u Srbiji danas istovremeno propagiraju agresivno ponašanje, spartanski ili sultanski način života, jeftin seks, plastiku, fake izgled i fantomke…
Sreća je na srpskoj javnoj sceni danas jedino vidljiva na estradi – kod raspevanih žena sa tetoviranim obrvama prelomljenim u izraz blage zaprepašćenosti, ali zainteresovanosti i ustima preuveličanim do granice neukusa, uvek nasmejanim. I mada su pomoću plastike, silikona i dr. fake fenomena stekle ogromne svote novca fanovima poručuju da je sreća u malim stvarima i da su oni koji se bave intelektualnim radom dezorijentisani. Njih naravno ohrabruju kriminalci na vlasti, jer i jednima i drugima odgovara Srbija ovakva kakva je sumornija i depresivnija nego ikada – ledena pustinja koja pluta nad vodom punom jada i čemera bez ikakve šanse da se negde usidri i konačno možda procveta.
Ovde su konstantno u prvom planu priče o anti-herojima: kriminalcima, ratnim profiterima, ubicama, lopovima i pevačicama sa nanogicama što je rezultiralo navalom svakakvih raspevanih anonimusa i prostaka, prostitutki i kriminalaca preobučenih u TV zvezde i političare kojima se uz ogromnu medijsku pažnju daje uloga čuvara srpske tradicije i najistaknutijih vernika, jer se u Srbiji stepen posvećenosti Bogu meri materijalnim, a ne duhovnim pošto ovde vera predstavlja najizraženiji miks hrišćanskog i paganskog, a SPC iako propoveda mir, zagovara ili potpiruje podele među ljudima i rat. Kao posledicu promocije takvih vrednosti dobili smo huligane sa bakljama, neonacizam, netoleranciju različitosti, vršnjačko nasilje i Srbsku čast sa fantomkama…
Verovanje u Srba odavno nije u stepenu jačine nego učestalosti!
Ostaci paganizma kod Srba su najočigledniji u bespogovornom pokoravanju sudbini i nepoznatim silama iz slovenske mitologije tj. u miksu vere i sujeverja. Vernici se ovde i dalje plaše drekavca i bauka, beže od crne mačke kao đavo od krsta dok svoj, najčešće tetoviran ili okačen oko vrata, kombinuju sa simbolima horoskopskih znakova tj. sa astrologijom, hiromantijom, numerologijom i neizbežnim gledanjem u šolju – „imaš put i na njemu slovo T – nešto si ’tela“. Nadu i utehu, iako veruju u Boga, Srbi ne traže u crkvi već u crnoj i beloj magiji, a Bogu se mole samo kada im nešto treba, ali ne tako što ga mole da im to da, već to sami grešno pribave, pa onda mole Boga da im oprosti.
Verovanje u Srba odavno nije u stepenu jačine nego učestalosti. To je u biti onaj momenat kada recimo navijači veče pred utakmicu kolektivno idu u crkvu, pale sveće i mole se za pobedu, a sutradan na stadionu ili izvan njega tu religijsku vrlinu zamenjuju prebijanjem bližnjeg svog samo zato što navija za drugi tim ili zato što je njihov izgubio utakmicu. Ili momenat u kome vidovnjakinja koja svoje usluge pruža sa malog ekrana, ispred nekog religijskog simbola, najčešće ikone, izgovara: Danas nije crveno slovo danas možemo gatati ili Kačavenda koji 4 godine posle penzionisanja zbog bludnih radnji obavlja liturgiju na Božić (kolumna / Mir Božji Kačavenda se rodi!), Amfilohije koji brani Pahomijevu pedofiliju ili svaki pop, in general, koji poručuje: slobodno grešite Bog će da prašta, ali samo ako novac donirate SPC.
Srbi veruju po sopstvenom nahođenju – u ono u šta hoće, kada hoće i kako hoće.
Komunizam, potpomognut činjenicom da je i sama crkva, doduše na mnogo perfidniji način od političke “elite” počela da širi mržnju, ovde je duboko ukorenio svoju osnovnu tekovinu zvanu ljubav prema vođi. Militantni ateizam i pogrešno postavljeni verski postulati su doveli do toga da su Srbi Boga dali, prodali, bacili i zadovoljili se lutkom na naduvavanje u vidu opipljive figure, pogodnije za identifikaciju. Jedan takav počiva u Kući cveća, drugi pod šljivom u Požarevcu, a najnoviji Kurta tek jaše u punoj snazi, a kad sjaše uzjahaće novi čoban Murta i tako u krug. Srpsko stado će svog pastira omađijano pratiti do sudnjeg dana, jer Srbi svog političkog vođu doživljavaju kao opšteg zaštitnika koji će o svemu da se pobrine i sačuva nas od svakog zla. U religijskom smislu to je isti onaj hrišćansko-paganski ritual koji Srbe vezuje za crkvu, dok u psihološkom tu ima ponajviše mazohističkog uživanja, jer je za Srbe tipično da aktuelni vlastodržac nikad nema dovoljno sadizma koliko Srbi imaju mazohizma da sve to istrpe i izdrže.
Text is copyright protected and is the property of ponos.rs and doroteo.rs
