Instagram porodica danas broji preko 200 miliona članova koji besomučno fotkaju stvari oko sebe ili sebe same i uploaduju u proseku 544 miliona fotografija dnevno. To je sasvim dovoljno podataka da shvatimo kako je reč o potpunoj opsesiji onih koji su spremni da pred milionima drugih ogole svoju intimu koja sve više gubi bilo kakvo značenje. I značaj. Ono što bi trebalo da bude samo naše, u eri voajerizma, po žalosnom principu “bolje da gledam drugog nego da se bavim sobom” na društvenoj mreži koja slavi odsustvo privatnosti, postaje roba koja je za mnoge jedino vredno što imaju. Samim tim, to je najlakši način da ljudi profitiraju i privuku pažnju drugih dobijajući svojih pet minuta slave, što najčešće i jeste doslovno pet minuta.
Osnivač Instagrama, Kavin Systrom, prateći razvoj Facebooka uočio je da njegovi korisnici najviše šeruju fotografije pa im je pružio ono što nikako nisu mogli odbiti – aplikaciju koja čak i loše kamere na telefonu čini sposobnim za stvaranje najdivnijih fotografija sa potencijalnim retro osećanjima. Tako su se nostalgija i romantika pojavile na slikama napravljenim onako usput što je bio prvi catch za nove korisnike koji su u Instagramu videli mogućnost da na romantičan način zabeleže svaki trenutak koji bi bez toga pre ili kasnije sigurno izbledeo u sećanju. Za starije i nešto malo starije, u eri digitalne fotografije, Instagram predstavlja zamenu za nekadašnje fotografisanje Smenom 8 i slaganje fotografija u albume koje potom pokazujete prijateljima, koristite za porodično evociranje uspomena ili jednostavno sami prelistavate – da vidite da li i koliko sada bolje ili lošije izgledate ili da jednostavno uživate u sećanjima na lepe životne trenutke. Mlađim generacijama koje su od kolevke naviknute na digitalne medije, Instagram predstavlja taj album. On je sada praktičniji, lakše se sređuje, klasifikuje, pregleda i fotografije su lepše. Uz pregršt filtera koje nudi čak i one neuspešne postaju slike vredne uramljivanja. Podjednako je važna i činjenica da je vaš foto-album u svakom trenutku dostupan za pokazivanje vašim prijateljima i drugim dragim osobama, kao i celom svetu. Kome ga pokazujete, sami odlučujete. Instagram je samo bacio još jednu udicu, a da li ćete se i na koji način upecati, zavisi isključivo od vas. I to je blagodet ove aplikacije, koju svi zaboravljaju, a ona je zapravo najvažnija za bitisanje na ovoj, kao i na drugim društvenim mrežama – sami birate šta postavljate na njih, na koji način se tamo prezentujete i kome sve omogućavate da to vidi. Opcija zaključanog profila i selekcije onih koji mogu da vide vaše fotografije je tu. na vama je da li ćete da je iskoristite i kako. ili želite da se pokažete svima. Na ovaj ili onaj način. To je sledeća mogućnost koju vam Instagram pruža, ali ona kao i sve druge, bilo u stvarnom bilo u virtuelnom životu, ima i dobre i loše strane, podjednako daje i uzima. Poput svakog opijata.
Drugi catch je, dakle, bio mnogo jači od prvog, a radi se o moći koju ima fotografija šerovana u istom trenutku u kome je i načinjena. Prozor u svet kojim je Instagram pružio mogućnost da u bilo kom momentu znate šta se dešava u bilo kom kraju sveta kao i mogućnost da po istom principu neko drugi bilo gde može da vidi vašu fotografiju postao je opijum za sve, posebno one željne slave i instant popularnosti. Težnja da se postane bogat preko noći je odmah udaljila Instagram od njegove primarne funkcije, pa je i on sam postao kupoprodajna mašinerija čak i onda kada nam se čini da nije tako. Popularnost je i na njemu postala primarni cilj. Fotkanje, deljenje i ipregledanje sadržaja je pogodilo pravu žicu korisnika i lavina se više nije mogla zaustaviti pa je, kao i svaka druga revolucija, ubrzo počela da donosi i pobednike i žrtve. Mnogo je onih koji su zahvaljujući Instagramu profitirali, najviše su to ljudi koji su i pre njega bili popularni. Oni su dobili besplatan PR, mogućnost da dodatno zarade na promociji određenih proizvoda i da prate puls svoje publike. problem je nastao kod nepoznatih i nepopularnih koji su Instagram shvatili kao besplatnu mogućnost da odjednom postanu poznati, globalno ili lokalno. Ima retkih koji su uspeli, mnogo je onih koji pokušavaju, ali je sve više i onih koji su zbog toga zatražili pomoć na psihoterapeutskom kauču, a nažalost, povremeno čujemo i za one koji su opsednutost Instagramom platili sopstvenim životom. Naravno, kao i kod svih drugih čuda (za tri dana dosta) u sveopštem metežu samofotografisanja i samopromovisanja, najbolje prolaze oni koji na sve ovo gledaju kao na zabavu, eventualno mogućnost da saznaju nešto novo ili, što je možda i najbolja opcija, da dodatno upoznaju sebe.
Sve što vam je potrebno jeste pametni telefon i navučeni ste. Da se ne lažemo, to nije ništa čudno, ni nenormalno. Nemoralno, ponajmanje. Snimanje fotografija je navika stara više od sto godina, a slika definitivno govori više od hiljadu reči. Važno je samo da znamo gde je mera dobrog ukusa i zdravog razuma, a svedoci smo da se ona u masovnim medijima lako gubi. Inspirisani mnogim ljudima koji su na taj način stekli slavu i bogatstvo, armije mladih, ali i ne tako mladih ljudi pokušavaju da prodajom svoje intime dođu do popularnosti na Instagramu, kao i na društvenim mrežama i drugim medijima. Pogledajte gde je u međuvremenu stigla televizija. Pre nekih sedam, osam godina javnost je, kako to sa javnošću obično biva, bila zgrožena domaćim izdanjima rijaliti programa. Ovaj format je zgodan primer baš zbog toga što je rijaliti čarobna fabrika za hiperproizvodnju zvezda kratkog trajanja. Uslov je bio i ostao samo jedan – biti slobodan da pred kamerama uradiš ono što čovek sa minimumom skrupula nikada ne bi. u startu smo bili sablaznuti ljubakanjem ispod jorgana dvoje učesnika pionira prvog domaćeg Velikog Brata. Kroz nekoliko godina stigli smo do rijaliti formata sa eksplicitnim, neumerenim scenama seksa za koje su regrutovani učesnici od kojih se jedino nešto tako i može očekivati. I da, javnost je opet bila zgrožena ali je dopustila da se program emituje do poslednje epizode dok je piplmetar beležio do tada nezapamćenu, milionsku gledanost. Vratimo se sada na Instagram.
Borba za priznanje je postala borba za like, a kriterijum za like je sve gori, luđ i istrašniji, a pre svega razgolićeniji. Sve prolazi i sve se komentariše, lajkuje i računa. Što dalje odete u svom egzibicionizmu, to ste više pažnje skrenuli na sebe. Međutim, da li ta pažnja zaista predstavlja omiljenost kakvu ste želeli i da li na taj način možete stvarno i profitirati, a da to sve ne ostane na nivou lokalne popularnosti ili bogatstva na monopolskoj tabli, nešto je kompleksnije pitanje. A odgovor je najčešće poražavajući. Posebno ukoliko sopstvenu popularnost, ili još gore, sopstvenu vrednost merite brojem lajkova. Ta brojka je rastom popularnosti Instagrama postala nesigurna ocena ličnog uspeha na bilo kom polju.
U promoterskom duhu Instagrama gde svakoga nekoga ili nešto, najčešće sebe, promoviše i pokušava na taj način da profitira, sam like je izgubio svoju kvalitativnu vrednost. U početku je on predstavljao samo signal da vam se to što ste lajkovali zaista i dopada, danas je, međutim, on oruđe kojim se dobijaju novi lajkovi i popularnost merena njima. Pojedini brendovi imaju čitave strategije podizanja broja lajkova ili pratilaca i skretanja pažnje na svoje profile. Iste strategije imaju i obični smrtnici, bilo da im je cilj opšta popularnost, bilo lokalna. Strategija je mnogo, od sveopšte poznate sa najpopularnijim hashtagovima, dobro proračunatim terminima postavljanja fotografija , preko besomučnog lajkovanja tuđih postova kako bi se dobio like za like, do one gde se jedan korisnik slika sa drugim podjednako ili više zapraćenim kako bi pratioci jednog zapratili drugog. To nije ništa novo ni inovativno, već je reč o strategiji preuzetoj iz estradnog miljea gde dva pevača snimaju duet samo zato da bi se prvi probio na tržište onog drugog. Strategije su, naravno, dozvoljene zarad cila koji je osoba sebi postavila na Instagramu, ali moramo biti svesni da usled takve postavke stvari lajkovi na Instagramu ne mogu biti merilo sopstvene vrednosti čak ni u očima onoga koji je to lajkovao. Sa takvim pristupom oni dobijaju samo kvantitativnu vrednost, dok se kvalitativna, kritička i analitička svakako gube i onda taj like više nije onoliko merodavan koliko bi trebalo da bude, pa se postavlja pitanje koliko u tom slučaju jurnjava za njim uopšte ima smisla. Koliko je realna, a koliko opravdana.
Deluje nekako razumljivo da bi mnogi hteli da postanu nova zvezda Instagrama bilo da im je idol lepuškasti trendseter Mariano di Vaio, skandalozni bogataš Dan Bilzerian, Candyman ili Kim Kardashian. To je signal popularnosti, a može i da se profitira. U virtuelnom svetu slika u kome lepo lice slikara ima desetinama više lajkova nego njegovo novo ulje na platnu ili gde ćete više pažnje skrenuti golim bicepsom nego fotografijom nekog svog dela, čime god da se bavite, prodati sliku o sebi je veoma lako. Međutim, ono što je teško jeste održati kontinuitet u svemu tome i tu većina korisnika najčešće biva poražena, a da toga najčešće nije ni svesna. Postavljanje visokih standarda jednom fotografijom iziskuje podizanje lestvice svakom sledećom do nivoa nerealnog. Instagram tako postaje pravi koloseum, a vi glavna žrtva. Nedavno mi se jedna devojka požalila kako je ugasila svoj Instagram profil. Zapitao sam se zašto bi zaboga iko uradio tako nešto, ali je njena argumentacija u potpunosti opravdavala postupak koji je usledio: obrisala ga je zato što je on vodio ka depresiji. Pritisak pravljenja prave fotografije, sa pravim filterom, nošenje pravog outfita na pravom mestu sa pravim ljudima bio je preveliki za nju. Uslovljeni smo, naime, da projektujemo samo najbolje i da samo takvo postavljamo na socijalnu mrežu (osim ukoliko se ne radi, na primer, o specifičnom i nedavno aktuelnom Challengeu za postavljanje slike na profil koju inače nikada ne biste postavili, mada su mnogi i u tome kalkulisali, pa ipak davali najbolje od sebe čak i u toj igri). Ono što je prosečno ili, ne daj Bože, ispod proseka po nerealno postavljenim standardima ne donosi dovoljan broj lajkova i samim tim je osuđeno na propast. Ukoliko je takav ishod poguban po našu ličnost i samopouzdanje, onda je pomenuta devojka potpuno u pravu – Instagram profil kao mera sopstvene vrednosti kroz poglede drugih i njihov klik za like je poguban za sopstvenu ličnost i ako tako razmišljate onda je bolje da ni ne ulazite u ovaj ring. Ne zanosite se pri tom previše ni zbog tamošnje naklonosti, niti zbog pažnje. Ljubav koju na Instagramu dobijate je ljubav na gram, pažnja može da traje, ali nije uvek ujednačenog intenziteta. Odličan teren za gubitak samopouzdanja, na klizavom terenu virtuelne popularnosti.
Još jedna psihoterapeutska dijagnoza kod nepoznatih ljudi koji na Instagramu žele da sklone prefiks ne ispred reči koja ih jedina povezuje sanjihovim celebrity idolima, a koji nemaju unapred jasnu predstavu sebe samih, jeste kreiranje slike o sebi koja ima veoma malo veze sa realnošću. U želji da prodaju savršenu sliku sebe, nekome ko na sebi ima istu masku savršenosti ili je od njih očekuje, ljudi posežu za lažnom slikom u virtuelnom svetu ne razmišljajući o tome koliko ih sve to udaljava od same stvarnosti. Iz sasvim očiglednog razloga, ljudi ne reklamiraju svoje loše strane, samo one dobre, najčešće one koje smatraju savršenim jer se drugačije ne mogu prodati. Međutim, ukoliko ta slika u sopstvenim očima nije zadovoljavajuća, a samim tim ni u tuđim, oni kreiraju svoj fiktivan životni narativ kroz slike koje postuju na Instagram. Ono što proizilazi iz svega toga, sasvim opravdano, sliva novac u džepove psihoterapeuta. Da bi se to izbeglo veoma je važno da smo svesni sebe pre početka stvaranja sopstvenog digitalnog identiteta i upuštanja u virtuelnu prodaju svoje lepote, seksualnosti, kreativnosti ili, na samom kraju, svoje intime što je, hteli mi to da priznamo ili ne, neminovnost. Hteli ne hteli, birajući između osobe kakva jesmo i osobe kakva želimo da budemo, na Instagramu češće prezentujemo ovu drugu, a najčešće onu kakvom bi želeli da nas drugi ljudi, naši pratioci, vide. Da ta slika ne bi bila samo virtuelna, lažna, važno je da izgradimo sebe u realnom životu, a ne u Photoshopu i pomoću Instagram filtera. Ako planirate da sopstvenu sreću i zadovoljstvo merite isključivo brojem lajkova ispod fotografije, onda ste unapred osuđeni na propast koliko god vaš profil na društvenoj mreži bio popularan. Jer ukoliko niste srećni i bez njega onda vam ni Instagram ne može pomoći. Bilo da ste već ovisni o njemu ili ga posećujete u granicama normale (kakvo god merilo imali), onda ste sigurno spoznali da najpopularnije možda i jesu one fotografije sa najviše lajkova, ali da su najzadovoljniji oni korisnici na čijim se licima vidi kako im je potpuno svejedno koliko će nas lajkovati njihovu sliku. Oni su, naime, shvatili da svaki like na Instagramu prija i imponuje ali da ni 200 miliona tamošnjih lajkova drugih ljudi nije ekvivalentno onom jednom koji sami na sebe stavljate u stvarnom životu, ako je iskren. Tek kada to shvatimo, spoznaćemo i pravi način za korišćenje aplikacije koja nas nije bez razloga zaludela. Sa pravim pristupom u korišćenju, ona nije samo zabavna, ona je poželjna – za čuvanje uspomena u virtuelnom foto-albumu, za druženje, ali i za dodatno samopouzdanje.
Srpsko izdanje najuticajnijeg muškog magazina na svetu, pokrenuto je na jesen 2013.
Text is copyright protected and is the property of esquire.rs and doroteo.rs
MAN.AT.HIS.BEST / lifestyle & fashion
