VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

STATUS / ODBIJEN


Nedavno sam se opet zaljubio. Ništa novo, rekli bi retki koji dobro poznaju emotivca u meni. Međutim, ovog puta je bilo nešto drugačije. Ne zbog intenziteta vezivanja, koliko zbog spoznaje da je posle dužeg vremena naišao neko koga bih ženio. Takvi se po mnogima, mada ja ne verujem u tu teoriju i imam dosta argumenata za njeno opovrgavanje, sreću jednom ili dvaput, eventualno triput u životu.

Bilo kako bilo, druga strana nije delila moje ushićenje. Odbijen sam.

To iskustvo sam već imao. Ne često, ali dešavalo se.

Osim toga, kao prijatelj terapeut mnogo takvih situacija sam proživeo i sa bliskim ljudima.

Onima koji su ležali na mom kauču jer su se našli u problemu zbog takvog odbijanja, najčešće sam pomagao prostom psihoterapeutskom ilustracijom koju volim da zovem sindrom šargarepe. Tako imenovana možda zvuči smešno, ali postiže željeni efekat kod onih koji teško prihvataju da su odbijeni. Pogotovu kod onih koji posle takvog iskustva izgrade uverenje da nisu dovoljno dobri i strahuju od upuštanja u nove veze ili kontakte. Evo o čemu se tu radi.

Zamislite čoveka koji ulazi u market da kupi povrće. Ima veliki izbor. Svo povrće je iste svežine i kvaliteta, ali on uzima ono koje mu treba i ono koje voli da jede. Šargarepa je ispred njega u svom punom sjaju – dopadljiva, sveža, hranljiva, lepa. Ipak, on je neće. Možda ne voli da je jede, možda je alergičan, možda bi pre da jede paštrnak iako je gorak… Razlog, dakle, može biti bilo šta, ali sigurno nema nikakve veze sa samom šargarepom niti bi ona trebalo da se oseća loše zbog toga. Uostalom, već sledeći koji uđe u market možda želi samo šargarepu i ništa drugo.

Tako je i u emotivnim odnosima.

Odbijanje, emotivno, seksualno ili kakvo god,

ne znači da nismo dovoljno vredni, dobri, lepi, uspešni, atraktivni,

već znači da druga strana za sebe želi nešto drugačije.

Rastanak, odbijanje ili razlaz bilo koje vrste može da bude bolan i to je sasvim ok, samo se u toj patnji ne bi trebalo dugo zadržavati. Isto kao što uvek treba izaći iz veze koja nije dobra. Ono što ljude parališe u takvim situacijama najčešće je osećanje samoće koje sledi. A to je samo osećaj. I kao takav, uvek je efemeran.

Zato kada nas neko odbije ili odlazi od nas, nemamo puno izbora. Nema epohalnih stvari koje biste mogli da uradite kada neko koga volite odlazi od vas i kada prvi put spusti ruke iz obostranog grljenja?

Zagrljaj još neko vreme naizgled funkcioniše, pošto vi sami još uvek svojim rukama grlite njega, pa je privid celine i dalje tu, a onda se i to osipa. Počinju njegovi prvi trzaji, pa drugi, treći…

I stvarno. Šta možete da preduzmete kada se neko izvlači iz vašeg zagrljaja?

Mogli biste možda da ga stegnete, još jače, svom svojom snagom? I da se rastanete tako što će on, umesto blago, da se od vas otrgne grubim guranjem? A to mi se baš i ne čini kao dobro rešenje.

Jer, šta realno može bilo ko od nas da uradi kada mu iz zagrljaja odlazi osoba u koju je zaljubljen i koju voli?

Osim da je pusti.


All images and materials are copyright protected and are the property of doroteo.rs


KAUČ.LIBIDO.BOJE / smart is the new sexy


PROČITAJTE I…




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *