VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

NVO RE GENERACIJA / Chem sex edukacija


NVO Re Generacija je prva i jedina specijalizovana organizacija koja se bavi politikama prema drogama, istraživanjima i njihovim analizama, u Srbiji. Od osnivanja Organizacija se zalagala za različita pitanja vezana za politike prema drogama u Srbiji, ali i regionu, kroz različite aktivnosti kao što je video zagovaranje (snimanja i produkcija vlastitih filmova, ali i pregled drugih), održavanje javnih rasprava i analiza finansiranja programa, pisanje članaka, kroz  izgradnju bliskih odnosa sa vladinim zvaničnicima (Kancelarija za borbu protiv droga, Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti, Institut za javno zdravlje, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija – Ministarstvo pravde). Inicijative su bile usmerene ka održivosti programa smanjenja štete zbog prekida podrške GFTAM-u u Srbiji, i učešće u kampanji “Room for change” koja se zalagala za sobe za bezbedno injektiranje. Takođe, Re Generacija se aktivno zalaže za programe informisanja  o bezbednosti u noćnom životu i testiranje droga u rekreativnom okruženju i, kada je to moguće, sprovođenje aktivnosti u rekreativnim okruženjima, trenutno proširujući obim zagovaranja na regionalni nivo. Naši specifični projekti su ciljali populacije kao što su korisnici droga,  Romi i izgradnja kapaciteta (predškolske sestre i vaspitači) za ranu prevenciju u vrtićima i razumni pristup prema porodicama u kojima roditelji koriste droge.

Re Generacija je takođe jedina organizacija u Srbiji koja je u tesnoj saradnji sa festivalskom i klubskom populacijom realizovala aktivnosti za smanjenje štete na elektronskim muzičkim festivalima i žurkama u Srbiji. Organizacija takođe blisko sarađuje sa party zajednicom i online portalima koji promovišu klubsku scenu o pitanjima i člancima vezanim za psihoaktivne supstance, a trenutno razvijamo pilot programe koji bi se bavili mentalnim zdravljem u vezi sa drogama i drugim PAS.


BOJAN ARSENIJEVIĆ / Koordinator za treninge i izgradnju kapaciteta NVO Re Generacija


Sve češće se susrećemo sa terminom chemsex, da li nam možete objasniti šta taj termin tačno označava?

Chemsex je termin koji označava konzumaciju droge neprosredno pred ili u toku seksualnog odnosa u cilju produženja ili poboljšanja istog.

Kakve veze sa tim ima skraćenica „P’n’P“?

P’n’P, odnosno Party and Play je sinonim za chemsex, koji se odnosi na takozvane chilloutove, odnosno grupne seks žurke na kojima se konzumiraju droge.

Često nailazimo na alarmantne statističke podatke kada je reč o zastupljenosti chemsexa, koliko su oni relevantni i da li Vaša organizacija raspolaže preciznim podacima kada je o tome reč?

Trenutno dostupni podaci o chemsexu se najviše odnose na teritoriju Velike Britanije, i samim tim nisu primenjivi na naše područje. Chemsex kao termin i polje istraživanja je tek od skoro postao deo interesovanja ljudi koji se bave javnim zdravljem, prvenstveno zbog krvno i polno prenosivih infekcija povezanih sa smanjenom upotrebom kondoma i deljenjem igli na prethodno pomenutim chilloutovima. Na teritoriji Srbije do sada nije rađeno ni jedno istraživanje vezano za chemsex, ali mi imamo u planu istraživanje sa ljudima koji ga upražnjavaju, nakon čega bi se mogao napraviti dalji plan akcije, pristup korisnicima, edukacija, savetovanje i razvijanje posebnih strategija pristupa upražnjavaocima chemsexa.

Ko najčešće upražnjava chemsex i da li je tačno da taj oblik seksa pripadnici LGBT+ zajednice primenjuju češće od ostalih?

Dosadašnja istraživanja pokazuju da chemsex u najvećem broju slučajeva upražnjavaju pripadnici MSM (muškarci koji imaju seks sa muškarcima) populacije, ali naravno, chemsex nije pojava koju primećujemo isključivo u ovoj populaciji, a odgovor na pitanje “zašto” leži u društvenom okruženju. Kako rezultati mnogobrojnih istraživanja pokazuju, povećan stres, strukturalno nasilje, kao i nepovoljna ekonomska situacija utiču na povišen broj korisnika droga, te, imajući u vidu trenutnu situaciju i stavove društva prema ljudima koji se ne uklapaju u norme, jasno je zašto bi ovakvo ponašanje bilo prisutno u mnogo višem procentu kod pripadnika LGBT+ populacije.

Koji su najčešći razlozi zbog kojih (mladi) ljudi posežu za drogama tokom seksualnog odnosa?

Već pomenutni stresori, strukturalno nasilje, negativni stavovi prema seksualnim manjinama, kao i njihova stigmatizacija i marginalizacija igraju veliku ulogu. S druge strane, u okviru same zajednice postoji visok nivo toksičnih stavova vezanih za fizički izgled, ponašanje, ali i HIV status, te ljudi koji praktikuju chemsex neretko navode da su razlozi upražnjavanja ove aktivnosti upravo internalizovana homofobija, nisko samopouzdanje, depresija, usamljenost ili stigmatizacija zbog HIV statusa, te da dezinhibitorno dejstvo određenih psihoaktivnih supstanci utiče na prevazilaženje srama ili povećava osećaj bliskosti i zajedništva. 

Koje droge se najčešće konzumiraju tokom seksa i kakav efekat one postižu?

Kada govorimo o Srbiji, informacije koje smo dobili od gej i biseksualnih muškaraca koji koriste droge i upražnjavaju seks pod njihovim dejstvom ukazuju na to da je GHB definitivno najrasprostranjeniji, takođe se pominju MDMA, kokain i spid, dok se u manjoj meri koriste ketamin i kristal met (koji, ukoliko se i koristi, konzumira se oralno, a ne intravenski).

Da li se i seks pod dejstvom alkohola svrstava u chemsex?

Ne. Kada govorimo o chemsexu i drogama povezanim s njim, to su uglavnom mdma, GHB/GBL, mefedron, kokain, ketamin i kristal met, koji bude seksualno uzbuđenje i imaju dezinhibitorno dejstvo.

Da li je upotreba droga u toku seksa problematičnija od upotrebe droga u nekom drugom kontekstu?

Upotreba droga u ovom kontekstu je veoma specifična i može biti problematičnija u smislu otežanog pristupa korisnicima. U našem društvu postoje jaki tabui kada su seks i droga u pitanju, a kada spojite ta dva, i s njima pomešate i nekonvencionalne seksualne prakse u veoma zatvorenom i konzervativnom okruženju, to dosta smanjuje mogućnosti za rad. U krajnjoj liniji, kod chemsexa možda i najproblematičnija stvar jesu razlozi koji stoje iza ove pojave. Manjak razgovora na ovu temu i stigmatizacija uzrokuju veliku štetu, te je u planu razvijanje strategije za pristup uživaocima chemsexa i programa smanjenja štete u ovom specifičnom kontekstu.

Koji su najveći rizici kod konzumacije chemsex-a?

Jedno od primarnih dejstava većine psihoaktivnih supstanci je dezinhibicija, ukidanje svih moralnih i ostalih kočnica u ponašanju, dodajmo tome i seksualno uzbuđenje koje je pojačano dejstvom tih supstanci dobijamo savršenu situaciju za nastajanje mnogih rizika, od grubog seksa, tokom kog kondom može da pukne, do potpunog zanemarivanja kondoma. U tim situacijama, svima je teško da kažu ne. Upravo iz ovog razloga se postavlja pitanje pristanka kada je u pitanju chemsex, jer veliki broj ljudi navodi da su pod uticajem psihoaktivnih supstanci neretko radili stvari koje u treznom stanju ne bi (kao što je, na primer ne korišćenje kondoma, deljenje igala i snifova). Takođe, supstance povezane sa chemsexom mogu biti veoma opasne ukoliko se pogrešno doziraju, te tako beograđanima omiljeni GHB može dovesti do predoziranja ukoliko se uzme pola mililitra više.

Da li je i na koji način moguće ublažiti te rizike?

Otvoren i iskren razgovor o dejstvu psihoaktivnih supstanci, kao i rizicima koje njihova konzumacija nosi su svakako prvi korak. Bitno je naglasiti da je mešanje psihoaktivnih supstanci potencijalno veoma opasno, da ukoliko supstance konzumirate nazalno nikako ne delite snifove s drugim ljudima, i da nikako ne koristite novčanice za to. Ukoliko primetite da je nekome loše, da se preterano znoji i povišena mu je telesna temperatura, provetrite prostoriju, pokušajte da snizite temperaturu i obezbedite vodu.

Da li vaša organizacija pruža pomoć ljudima koji imaju problem sa chemsex-om i na koji način to radite?

Pre svega, treba naglasiti da chemsex kao takav ne mora nužno biti problematičan. O problematičnom chemsexu govorimo kada osoba ne može da stupi u seksualni odnos bez prethodnog konzumiranja neke od psihoaktivnih supstanci. ReGeneracijin dosadašnji rad se najviše fokusirao na smanjenje štete u klubskim i festivalskim okruženjima, ali primetili smo da postoji sve veći broj ljudi koji upražnjavaju chemsex, te je planiran outreach program, ali nam se do tada svako može obratiti sa pitanjima ili brigama vezanim za upotrebu droga.

Da li mislite da je nekim preventivnim akcijama moguće smanjiti (zlo)upotrebu droga u toku seksa i koje bi to aktivnosti mogle da budu?

Kao što je već rečeno, potrebno je pokrenutni diskusiju o chemsexu i dati priliku ljudima da saznaju više o tome na koji način mogu zaštiti sebe i druge. Poznavanje kako efekata tako i doziranja i rizika psihoaktivnih supstanci može napraviti značajnu razliku za vaše zdravlje.

Da li i na koji način država može da pomogne sa tim u vezi?

Recimo, da finansira širi spektar programa smanjenja štete, koji bi uključio i psihosocijalnu podršku chemsex populaciji “in line” sa evropskom deklaracijom.

Da li naša država uopšte manifestuje svest o  ovom problemu?

U okviru kreiranja sledeće faze Akcionog plana za strategiju za borbu protiv Droga Republike Srbije bilo je jedva malo razgovora o aktivnostima koje bi u kontekstu smanjenja štete bilo usmereno prema populaciji kojoj je chemsex blizak. Ne nužno iz nezainteresovanosti, već je glavni razlog sistematski problem koji se primećuje kada je rešavanje problema droga u pitanju. To naravno ne znači da u saradnji sa organizacijama iz neposredne blizine i Evrope, ne možemo raditi na pilot projektima koji bi bili adekvatan odgovor na problematičnu upotrebu droga u vezi sa chemsex-om.


interviewed for Belgrade Pride Magazine / october 2019


Za one koji nisu LGBT+, Prajd je jednom godišnje. Za aktiviste i ljude iz zajednice Prajd je svakog dana i on znači biti ponosan na sebe i biti ponosan na druge ljude oko sebe; na ljude u zajednici, na ljude van zajednice, na sve one koji utiču na pozitivne promene, generalno. Ta ideja je polazna tačka PONOS-a, Beogradskog Prajd Magazina.


Text is copyright protected and is the property of  ponos.rs and doroteo.rs


BGD.N / osećaj slobode kroz prizmu ljudskih prava, koncepta nediskriminacije i kulturnih vrednosti




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *