Udruženje Potent – Nacionalni centar za seksualno i reproduktivno zdravlje postoji godinu i po dana i svoj rad fokusira na ljude koji žive sa HIV-om i leče se u Beogradu. U okviru udruženja rade psiholog i pravnik kao i obučeni parnjački savetnici koji svojim primerom pokazuju da se sa HIV-om danas može živeti zdravo, produktivno i ispunjeno. Potent pruža podršku zajednici ljudi koji žive sa HIV-om i mobiliše istaknute pojedince da proaktivno rade na unapređenju uslova lečenja i ostvarivanju svojih prava. O aktivnostima udruženja i o tome kako se danas u Srbiji živi sa HIV-om, razgovarao sam sa Bratislavom Prokićem, jednim od savetnika Potent-a…
U medijima se poslednjih godina pominju različite cifre kada je reč o broju osoba koje u Srbiji žive sa HIV-om, ili su oboleli od Aids-a da li vi kao organizacija imate precizne podatke sa tim u vezi?
Podatke koje udruženje POTENT ima, su one koje dobijamo od Institua za Javno zdravlje dr. Milan Jovanović Batut koji je jedina referentna ustanova za prikupljanje i objavljivanje ovakvih podataka. Prema dostupnim podacima, danas u Srbiji sa HIV-om živi oko 2400 osoba. Od januara do novembra prošle godine od ukupnog broja registrovanih bilo je 25 puta više muškaraca u odnosu na žene (101 muškarac prema 4 žene). Dominantno se prenosi rizičnim analnim seksom muškaraca sa drugim muškarcima. Procenjuje se da oko 1000 ljudi koji imaju HIV još uvek ne znaju svoj status, što predstavlja najveći problem u zaustavljanju epidemije.
Kako danas žive osobe sa HIV-om u Srbiji?
Osobe koje se jave lekaru specijalisti na vreme i redovno uzimaju terapiju imaju dobru osnovu za kvalitetan život i dobro zdravlje. Adekvatno lečenje ne zahteva da osoba koja živi sa HIV-om promeni svoje ciljeve, ambicije, pa čak ni životne navike. Svakako je dobro da se ne puši, balansirano hrani i da se bude fizički aktivan, ali to su univerzalni saveti koji se ne odnose posebno na ljude sa HIV-om. Ipak, život sa HIV-om nije samo zdravstveno pitanje. Emotivne veze, intimni i porodični odnosi, boravak u instranstvu, školovanje, zapošljavanje, nose sa sobom izvesne izazove. Savetnici POTENT-a koji uspešno žive sa HIV-om, se trude da u radu sa parnjacima razmenjuju iskustva i pronađu odgovore na sve životne scenarije, kako bi se sa njima spremnije suočili.
Napomenuo bih da je cilj terapije postizanje i održavanje nedetektabilnog broja virusa u krvi, što se redovno proverava na 6 meseci. Osoba koja se uspešno leči, tj. postiže nedetektabilan broj virusa u krvi ne može dalje preneti virus, čak ni seksualnim putem i može imati zdravo potomstvo. Velike studije iPrEx i Partner su dokazale neprenosivost virusa kod nedetektabilna viremije, te danas imamo veliku globalnu kampanju pod nazivom U=U (Undetectable=Untransmittable), nedetektabilno = neprenosivo. Dakle, adekvatno lečenje nije samo stvar pojedinca, već je i u interesu javnog zdravlja.
.Koji je najveći problem sa kojim se suočavaju?
Kada se načini prvi i najvažniji korak, a to je prihvatanje dijagnoze, potrebno je da se terapija redovno i doživotno uzima. Iako su to najčešće samo par tableta dnevno, nabavljati i konzumirati neku terapiju u isto vreme, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, predstavlja izazov. Možete da zamislite da se dobro osećate, nemate nikakve simptome, ali morate da i nakon 15 ili 20 godina nabavite svoju terapiju svakog meseca i popijete lekove na vreme. Prekid u terapiji pruža prostora HIV-u da se nesmetano razmnožava, a preskakanje i neredovno uzimanje lekova povećava rizik od stvaranja rezistencije na propisanu terapiju. Zato je uloga parnjačke i psihološke podrške od velikog značaja!
Kakva je dostupnost lekova?
Stvari se polako menjaju na bolje. Poslednjih godina smo imali nekoliko proširenja liste lekova za HIV, a očekuje se stavljanje još nekoliko novih lekova na pozitivnu listu Fonda. Više ne možemo da tvrdimo kako u Srbiji nema savremenih terapijskih opcija za lečenje HIV-a. Gotovo svako može da sa svojim lekarom pronađe terapijsku kombinaciju koja mu odgovara i izbegne neželjena dejstva koja utiču na svakodnevni život i rad. POTENT zajedno sa krovnim savezom PLHIV organizacija zagovara da ograničenja u propisivanju nekoliko skupljih lekova budu uklonjena i da se omogući izdavanje terapije na više meseci. Stabilni pacijenti ne menjaju svoju terapiju u periodu između šestomesečnih kontrola i mesečno propisivanje i preuzimanje samo stvara nepotrebne troškove i gubljenje vremena pacijenata i lekara. Potrebno je da nastavimo usaglašavanje sa vodičima i dobrom praksom u svetu.
U par navrata se u medijima pisalo o lošem stanju VI odeljenja Infektivne klinike na kojoj se leče oboleli od HIV-a. Vi često posećujete taj objekat, kakvi su utisci sa terena?
Čitav kompleks Infektivne klinike KCS je zapušten i ruiniran, što će svako primetiti kada ušeta u ovaj bolnički krug. Kada često posećujete neko mesto, može se desiti da prestanete da budete svesni snažnog utiska koji ostavlja ovaj ambijent kod osoba koje se ovde leče. Boravak na ovakvim klinikama u svetu odiše životom i optimizmom na svakom koraku, dok kod nas podseća na trulež i raspad. Primetan je napor da se stvari pomere na bolje, iako ne možemo biti zadovoljni brzinom kojim se promene dešavaju. Pacijenti su sami, združenim akcijama, u okviru našeg udruženja, uspeli da prikupe sredstva od preko 2 miliona dinara i kupe kompjutere, klima uređaje, kartoteku i drugi nameštaj, uvedu wi-fi, aparat za vodu… Utrošak ostalih sredstava relizujemo do kraja godine. U planu nam je da renoviramo dve bolničke sobe. Zaista smo ponosni što pacijenti deluju združenim snagama. Pozivamo i apelujemo na ljude dobre volje da nam se pridruže. Obećavam da se nećemo zaustaviti dok ovo odeljenje ne zablista.
Koji su prioriteti kada je pomoć obolelima od HIV-a u pitanju?
Prioriteti su dostupnost parnjačke podrške i stručne psihološke i pravne podrške. Projektima obezbeđujemo ovo na ograničene vremenske intervale, ali je ponižavajuće da naš zdravstveni sistem ne prepoznaje značaj nemedicinskih vidova podrške, budući da ne omogućuje da se ona obavlja pri zdravstvenim ustanovama. Kao da smo zaboravili na volonterski rad, ljudski dodir i toplu reč, koja “pomaže” toj terapiji da deluje. Pitanje HIV-a nije samo medicinsko pitanje. Zato nam je potrebna šira koalicija udruženja i pojedinaca, koji imaju uticaja na zajednicu, kako bi se sveobuhvatno bavili ovim pitanjima.
Kako najbolje raditi na prevenciji?
Proneti informacije do kafića, klubova, sauna, kao i na grinderu, tinderu, hornetu, KzO, romeu i drugim mrežama za upoznavanje. Ne možemo očekivati da će to neke institucije raditi za nas. To mora zajednica da uradi za sebe. Tamo se okupljaju neki mladi ljudi koji nemaju svest o polno prenosivim infekcijama, koji žele da istražuju, uživaju i često oponašaju ono što vide na porno filmovima. Imamo eksploziju sifilisa i sve mladje momke koji su izloženi HIV-u. Dok ne dosegnemo tih procenjenih 1000 ljudi koji su inficirani HIV-om, a nisu se testirali, nećemo zaustaviti epidemiju. Novim Nacrtom strategije za HIV predviđa se uvođenje PEP-a i PrEP-a na račun Fonda za zdravstveno osiguranje. Imamo pozitivna iskustva iz Britanije, gde je upravo ova terapija koju su promovisali pojedinci iz zajednice, učinila to da po prvi put u istoriji broj novoinficiranih počne da opada.
Šta je to PrEP?
Ako je PEP (post ekspozicion nešto kao “pilula dan posle”, onda je PrEP (pre ekspoziciona profilaksa) terapija koja se koristi pre izloženosti virusu kako bi se sprečio prenos infekcije. Prema zvaničnim vodičima ona se propisuje osobama pod povećanim rizikom od HIV-a, nakon što se osoba testira i utvrdi da je nije nosilac virusa. Terapija se može uzimati na dva načina: svakodnevno, ili dve tablete 2-24 sata pre nezaštićenog seksualnog odnosa i po jedna tableta 24 i 48 sati nakon odnosa. Na svaka 3 meseca se osoba kontroliše na HIV i druge polno prenosive infekcije, kako bi joj bilo omogućeno dalje propisivanje leka. Ovo je jako važno, jer neredovno ili nepravilno korišćenje leka može dovesti do infekcije, te bi u tom slučaju nastavak korišćenja ovog leka bio kontraproduktivan zbog stvaranja rezistencije.
Da li je njega moguće dobiti u Srbiji ili kupiti i na koji način?
Lek Truvada ili Gilestra duo (emtricitabin 300mg i tenofovir DF 200mg) su dostupni u Srbiji, ali su indikovani samo za lečenje HIV-infekcije, te se još uvek ne mogu dobiti na recept kao profilaksa (PrEP ili PEP). Oni se mogu kupiti u apoteci i njihova prodajna cena u Srbiji je trenutno 30 000 dinara. Kod nas se, kao i u drugim Evropskim zemljama, na crnom tržištu ovaj lek nabavlja pod razim imenima, raznih proizvođača. To pokazuje očiglednu potrebu za hemioprofilaksom, odnosno za ovakvim vidom prevencije HIV-a, ali treba imati u vidu da je monitoring korišćenja leka od strane lekara ovde izuzetno važan. Zato se POTENT zalaže za uvođenje PrEP-a i PEP-a i zagovara to pitanje u Nacionalnoj komisiji za AIDS, Fondu i Ministarstvu zdravlja. Nažalost, treba reći da nije realno očekivati da će se stvoriti svi uslovi za njeno uvođenje u naredne dve godine.
Medicinski se statistika u vezi sa načinom prenosa HIVa znatno promenila, da li nam možete na današnji dan dati neke preciznije podatke sa tim u vezi?
Presek ćemo dobiti na kraju godine. Ja mogu reći utisak iz ugla naših savetnika da na nedeljnom nivou dobijamo novodijagnostifikovane pacijente koje upućujemo na infektivnu kliniku i pružamo podršku. To su uglavnom mladi ljudi. Pored HIV-a, tu su koinfekcije sifilisom i hepatitisom B. Nismo srećni kada neko u 21.veku dođe hospitalizovan u poodmakloj fazi infekcije, zato što nije imao svesti ili hrabrosti da se testira na vreme. Moj savet je da se uz redovno korišćenje kondoma, svi muškarci koji imaju seks sa muškarcima vakcinacinišu na hepatitis B (uz uput lekara opšte prakse) i da se redovno testiraju na sifilis (VDRL, TPHA test krvi) i na HIV. Odavno više nismo u eri AIDS-a u kojem vladaju bolest i smrt, već iz ere HIV-a sa strahovima i predrasudama treba da zakoračimo u eru seksualnog i reproduktivnog zdravlja.
Ako se suočavaš sa HIV-om i značilo bi ti da porazgovaraš sa nekim ko uspešno živi sa tom dijagnozom o terapiji, lečenju, zdravom životu, seksu…
interviewed for Belgrade Pride Magazine / September 2018
Za one koji nisu LGBT+, Prajd je jednom godišnje. Za aktiviste i ljude iz zajednice Prajd je svakog dana i on znači biti ponosan na sebe i biti ponosan na druge ljude oko sebe; na ljude u zajednici, na ljude van zajednice, na sve one koji utiču na pozitivne promene, generalno. Ta ideja je polazna tačka PONOS-a, Beogradskog Prajd Magazina.
Text is copyright protected and is the property of ponos.rs and doroteo.rs
PROČITAJTE I…
