VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

PISAC


Kada bi ljudi koji me dobro ne poznaju znali u kojoj meri sam sklon zaljubljivanju i vezivanju za one u koje se zaljubim, shvatili bi zašto sam uglavnom distanciran. Mada, da budem potpuno iskren, distancu od drugih pravim i zarad izbegavanja malograđanskih manira i primitivizma. U životu sam svašta naučio da progutam, ali galamu, nepristojnost i prostakluk teško. Tu ni ljubav ne pomaže.

S obzirom na to da je zaljubljivanje isto što i omamljenost, te produkt naših idealizovanih fantazija, moglo bi se reći da sam ovisnik iako je moja droga zapravo pisanje. Sa tim u vezi se osećam kao pravi narkoman, jer mi je potrebna ogromna doza kako bih osetio ispunjenje. Talentovan sam nesporno, ali kada mi se dogodi ljubav tada sam najdelotvorniji.

Pisanje za mene nije samo beg od neadekvatne stvarnosti od koje bežim jer se kosi sa ličnim poimanjem slobode i potrebom da sve u mom okruženju funkcioniše po pravilima, već i mogućnost da izrazim nelagodu prema svetu koji me okružuje. Kada pišem u meni se budi onaj Ali MekBil momenat u vidu potrebe da se razračunam sa nekim ili nečim što me čini tužnim ili ljutim, ponekad čak i besnim. Zato je pisanje za mene terapija, poput seksa, pa mu se tako i predajem. Na koncu, te dve strasti sam svesno povezao i pretvorio u profesiju. Kao istraživač na polju seksa, u svom burnom životu sam ga imao mnogo puta i sa ženama i sa muškarcima. Iskusio sam sve i svašta, ali se i dalje najlakše (seksualno) uzbudim dok pišem. Možda zato što se pisanju predajem emotivno bez ikakve zadrške, dok u seksu umem sa emocijama i da kalkulišem.

Kao pisac i istraživač sam nezaježljivo radoznao i ne osećam se dobro ukoliko ne radim nekoliko stvari uporedo. Ne volim da gubim vreme. Vrlo malo spavam. Najviše volim da pišem rano ujutru ili noću. Stvarnost izbegavam koliko god mogu, ali uprkos tome znam sve o njoj. Ljudi dolaze k meni i svašta mi pričaju. Osim toga moderni voajerizam društvenih mreža te pretvara u voajera i kada to ne želiš da budeš.

Mogu da se zanimam za ljude bez najmanje želje da budem sa njima, što uglavnom i činim. Poput naučnika koji posmatra insekte. Generalno, ne volim da se pojavljujem u javnosti i uživo. To nije moj stil. Dozvoljavam i da me zovu namćorom ako je to jedini termin koji opisuje moju želju da bez preke potrebe ne provodim vreme sa ljudima koji mi nisu inspirativni. Poetičnije bi, svakako, bilo reći da biram trasu velikih umetnika koji stvaraju u tišini, daleko od očiju javnosti puštajući da njihova dela govore umesto njih. U tome ima istine, ali je moje distanciranje ipak više u vezi sa tim što ne želim da me povređuju oni koji ne zaslužuju ili da me svojom glupošću truju oni koji mi u intelektualnom smislu nisu ni do kolena, a prevashodno zato što sam davno odlučio da svoje emocije ne bacam pred svinje.

U životu mi nikada nije bilo bitno da li sam bogat ili siromašan, sve dok nisam jeftin. A čovek se najviše obezvredi kada najiskrenije i najtananije emocije pokazuje javno, svima. Zato su rijaliti programi tako banalni. Prave iskrene emocije se dele samo sa najbližima ili pretaču u umetničko delo i tim putem izlažu drugima. Kao neko ko piše i ko zahvaljujući modernim tehnologijama može da sagleda ko su mu čitaoci ponosan sam na činjenicu da su to ljudi širokih shvatanja što implicira i višem nivou znanja.

Sebe smatram inteligentnim čovekom koji je ovladao sopstvenim umom i okružio se mudrim, kreativnim i inspirativnim prijateljima. Individualan sam i sebe, odnosno svoje emocije, pred ostalima držim pod kontrolom. Ljude oko sebe lako nateram da zaćute i u tome se ogleda moja moć u svom punom sjaju. Ne živim od toga da mi se ljudi dive, niti ću posustati ako kažu da sam grozan. Život je borba i moraš imati stav.


All images and materials are copyright protected and are the property of doroteo.rs


ID / Ideja Lekcija ili Inspiracija


PROČITAJTE I…

#SHARE
error


1 thought on “PISAC”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *