VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

NEKI TO VOLE EKSTREMNO


Ekstremni sportovi, prema nešto široj definiciji, predstavljaju sportske aktivnosti koji se baziraju na rušenju društveno prihvatljivih granica. Određenije, to su sportovi koji uključuju visoke brzine, telesne napore, akrobacije i odvijaju se u neregularnim, otežanim uslovima, ali najvažnije od svega, to su sportovi koji podrazumevaju neposredno prisustvo opasnosti po učesnike tj. ljude koji u njima učestvuju.

Za ljude koji nemaju takvih sklonosti, ekstremni sport deluje kao čista ludost, egzibicija radi egzibicije, što ne znači da zavisnici od ove vrste aktivnosti nemaju svoje navijače. Ono što posmatrača ispred malog ekrana ili u neposrednom prisustvu performansa ovog tipa zastrašuje upravo je ono zbog čega se ljubitelji vratolomne zabave i odlučuju za to – opasnost. Savladati opasnost, pogledati je pravo u oči – preživeti. Zbog toga je na izvestan način uvek aktuelna dilema – koliko u ekstremnom sportu zapravo ima sporta sa svim njegovim osnovnim određenjima, a koliko uživanja u poigravanju s ivicom.  

U osnovi mentaliteta osoba sklonih ovakvom vidu egzibicionizam leži činjenica da oni vole rizik i da su adrenalinski zavisnici, zbog čega ih često nazivaju adrenalin džankijima, iako je njihova zavisnost nešto blaža od narkomanske. Adrenalin u telu, inače, nadire onda kada je nadbubrežna žlezda stimulisana nekom aktivnošću koja izaziva stres na organizam, pa upravo zbog toga zavisnici od njega vole ekstremne sportove koji im pružaju osećaj gde žive svoj život u potpunosti. Lučenjem adrenalina povećava se broj otkucaja i ubrzava se protok krvi kroz srce i mozak. Osećanja koja prate ovaj proces u organizmu, poput drhtavice ili vrtoglavice, za ekstremne sportiste su vrlo prijatna i motivišuća, što je drugim ljudima potpuno nepojmljivo. Osećanje opasnosti, a često i životne ugroženosti kod njih budi prijatne neurohemijske mehanizme preživljavanja koji po jačini emocija mogu ići i do euforije, što je svakako krajnji cilj svakog ekstremnog sportiste. Kod njih se tokom procesa luči velika doza dopamina koji je inače posrednik u stvaranju prijatnih osećanja sličnih onima koje doživljavamo tokom seksualnog odnosa, konzumiranja alkohola ili psihoaktivnih supstanci. Dopamin u tolikoj količini, pomešan sa adrenalinom, objašnjava zašto se ljudi u trenucima kada se bave nekim ekstremnim sportom nekontrolisano smeju ili vrište.  

Potreba za održavanjem nivoa uzbuđenja u našem telu je inače svojstvena svima. Međutim, visina tog nivoa je individualna i razlikuje se od čoveka do čoveka. Stoga, neko optimalni nivo uzbuđenja dostigne običnim čitanjem knjige ili pisanjem, nekome je dovoljno trčanje u šumi ili vožnja biciklom, dok je drugome za dostizanje tog nivoa neophodan skok bandžijem, a krajnjim ekstremima poput recimo sada već čuvenog Feliksa Baumgartnera, za dostizanje optimalnog nivoa uzbuđenja neophodan je skok skoro iz vasione, nije i ne od 39 km, pri čemu se on na tom limitu ne zaustavlja i planira nove još ekstremnije skokove.

Postoje, uz ove najtipičnije primere, među ekstremnim sportistima i oni čija je motivacija za bavljenje ovakvim sportovima potpuno drugačija. To su ljudi koji ima ovaj vid zabave predstavlja način da se izbore sa ličnim strahovima te da se osećaju sigurnije u opasnim situacijama. Za njih je to, dakle, oblik terapije. Oni su najčešće vođeni razmišljanjem da će i ukoliko prevaziđu neke velike izazove svakodnevni problemi koji im ulivaju ogromne strahove biti mnogo podnošljiviji. Drugim rečima, prekoračenje sopstvenih granica za njih predstavlja borbu protiv sopstvenih nesigurnosti i priliku da se izbore sa ličnim strahovima bilo koje vrste. Samim tim, ekstremni sportovi nisu rezervisani samo za muškarce. Žene se rade u puštaju u ovu rizičnu igru.  

5 najpopularnijih ekstremnih sportova u svetu:

BMX trka koja se odvija po nepristupačnim terenima potiče iz sedamdesetih godina prošlog veka. Na Olimpijskim igrama u Kini 2008. bila je uvršćena u program igara ali obrazuje zabranjena zbog pogleda učesnika. Statistički gledano, ovim sportom bave se i muškarci i žene starosti između 19 i 40 godina  

Highlinig ili hod po konopcu na mnogo većim visinama u odnosu na regularnu varijantu, uključujući činjenicu da je konopac znatno uži u odnosu na standardni. Distanca koju je potrebno preći može da bude čak 30 metara. Konopac je prilično fleksibilan što znatno pojačava nestabilnost.

Trka s bikovima je ekstremni sport sa dugom tradicijom, budući da potiče iz 14 veka. Zemlja porekla je naravno Španija. U proseku između 50 i 100 ljudi povredi se tokom tradicionalne godišnje trke.  

Tow in Surfing predstavlja veličanstven prizor kada se posmatra sa sigurne distance, ali je za one koji u njemu učestvuju ozbiljan adrenalinski poduhvat. Uz pomoć vozila (helikopter, avion) sportisti se pruža specijalan kanap za vuču koji mu je neophodan da bi prevazišao najveće talase čak i one do 30 metara. Standardna visina u sportskim takmičenjima ne prelazi 10 metara.  

Volcano Surfing je zaista ekstremna igra. Jedan od najmlađih ekstremnih sportova, budućii da ga je 2005 osmislio Darryn Webb. Sportista se penje do vrha vulkana, a potom se spušta nadole koristeći drvenu dasku. Najpopularnije mesto za ovu vrstu adrenalinskog eksperimenta je vulkan Cerro Negro u zapadnoj Nikaragvi.  


Srpsko izdanje najuticajnijeg muškog magazina na svetu, pokrenuto je na jesen 2013.

esquire.rs


Text is copyright protected and is the property of esquire.rs and doroteo.rs


MAN.AT.HIS.BEST / style / icons / social networks / psychology / human.relations




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *