GEJ ODNOSI U SRPSKOM RIJALITIJU
Nije puno prošlo od 2006. kada je rijaliti program u formi Velikog brata stigao u Srbiju. Mišljenja su bila podeljena. Na jednoj strani oni koji su ga hvalili kao dobar vid zabave i odlično sredstvo za razvoj socijalne inteligencije, na drugoj oni koji su ga svesredno osporavali. Zajedničko im je da su ga i jedni i drugi gledali. Neki površno, a neki ulazeći u dublju analizu procenjujući trenutnu situaciju koju gledaju i stavljajući sebe u dati kontekst, koristeći rijaliti za razvoj sopstvene ličnosti što je verovatno jedini ispravan pristup kada je u pitanju ova forma TV programa. Dok gledamo Velikog Brata ili bilo koji drugi rijaliti program deo našeg mozga prati emocije drugih ljudi, te pažljivo analizira izraze lica i suptilne promene u ponašanju učesnika.
Emocije koje gledamo u rijaliti programu nisu odglumljene kao u tradicionalnim filmovima i serijama nego prave emocije, one koje se zaista dešavaju.
Tako je, međutim, bilo na početku. Za manje od 10 godina rijaliti program je postao nešto potpuno drugačije. Deo je globalne mašinerije za hiperproizvodnju zvezda kratkog daha uz Instagram i druge slične fenomene savremenog doba. I to nije sporno. Svako ima pravo da radi šta želi, pa i da se proslavi kako hoće. Mi koji smo sa druge strane ekrana, odnosno monitora računara ili displeja mobilnog telefona, odlučujemo da li ćemo biti konzumenti toga što nam se plasira i načina na koji nam se plasira. Trenutno dominantan način da se lako dođe do 5 minuta slave i to doslovno 5 MINUTA, daleko je od svih normativa lepog vaspitanja i pristojnog ponašanja. Biti obrazovan, kulturan i fin Ivanu Ljubi je 2006. još i moglo da prođe, danas bi se teško izborio u moru u kom najveštije plivaju mediokriteti zvani Stefani, Diskrecija, Gastoz, Oro i ostali njima slični. Za njih upaljena kamera, kao i za svaku drugu rijaliti osobu predstavlja signal da pokažu najbolje od sebe. Međutim, njihovo najbolje mereno najosnovnijim kriterijumima pristojnog ponašanja zapravo je najgore što jedna osoba može da pruži. Gora od njihovog ponašanja samo je činjenica da to što rade dobro prolazi.
Trebalo je samo par godina da od sablaznutosti ljubakanjem ispod jorgana dvoje učesnika Velikog brata dođemo do live seksa u primetime programu, a potom i do rijalitija za koji su regrutovani učesnici od kojih se jedino tako nešto i može očekivati.
Sam seks, koliko god eksplicitan u rijalitiju bio, najbezazlenija je stvar koja se tu može videti u gomili prostakluka i mentalne vulgarnosti. Štaviše, ako su već kao učesnici odabrani zgodni i nezgodni mladi ljudi puni snage i energije trebalo bi da se zabrinemo ako među njima ne padne neki seks, s obzirom na to šta sve drugo u ovim programima pada. Moralne vrednosti, pre svega.
Ako je već tako i nema nacionalne TV frekvencije bez rijalitija sa gore pomenutim karakteristikama, postavlja se pitanje da li je Srbija spremna i za seks dva muškarca u rijalitiju, makar samo ispod jorgana? Da bi na to pitanje odgovorili zapitajmo se ko je publika koja te rijalitije gleda, ali prevashodno ko ih emituje, odnosno kreira. Jer da se razumemo, rijaliti ni u tom smislu više nije rijaliti.
Prvobitna ideja tvorca rijalitija bila je da se publici ponudi stvarnost umesto drama koje kreiraju pisci, scenaristi, reditelji, ali je danas rijaliti stvaran samo zato što se dešava u stvarnom vremenu.
Mimo toga što je aktuelan, rijaliti šou je danas režiran koliko i svaka predstava. U samom startu imamo postavku aktera smeštenih u neprirodne uslove, izolovane od stvarnog sveta i izložene pogledima javnosti, ličnim i međusobnim konfliktima. Dalje, tu su i sami akteri često bolji glumci od onih koji se pojavljuju na daskama koje život znače, jer to je njihova scena i mnogi od njih su tu došli sa ciljem, bilo da je on materijalne prirode, bilo da je u pitanju želja za slavom usled koje su spremni na sve, a prevashodno na prodaju sopstvene intime. Kroz situacije koje se među njima dešavaju dokazuju nam da ih produkcija nije bez razloga dovela, jer oni potpuno odgovaraju zadatku – da zgroze, šokiraju i pokažu najbeskrupuloznije porive u odnosu na koje seks dva muškarca, generalno, izgleda bezazlen kao poljubac dvoje glumaca u nekom holivudskom filmskom klasiku. Svojim ponašanjem u zatočeništvu sa puno novca, droge i ostalih poroka oni su refleksija ružne stvarnosti kojom smo okruženi. I tu leži odgovor na pitanje zašto u rijaliti programima u Srbiji barem još neko vreme neće biti seksa između dve osobe istog pola osim možda u naznakama.
Rijaliti koji se trenutno emituje na našim televizijama slika je zemlje u kojoj živimo. Od Velikog brata koji diktira pravila igre, pa nadalje.
Starlete, bivši kriminalci, propali političari, skandalozne internet senzacije i ono malo ojađenih zvezda koje su nekad i bile cool, ali su u rijalitiju pristali da srozaju i svoj integritet i moral zbog novca, slika su i prilika Srbije. U takvom programu se sporadično pojavi i neki javno deklarisani pripadnik gej populacije, ali tek kao potvrda da i oni postoje i to samo onda kada je produkciji potrebno da skrene pažnju sa neke druge teme ili da podigne svoju gledanost, ali po pravilima koji njoj odgovaraju. Gej je tu, prihvaćen je od strane ostatka rijaliti ekipe, pa i publike, ali on ne može u potpunosti ispoljiti i zadovoljiti svoje potrebe i želje. Čak i ako se nalazi u rijalitiju u kome njegove heteroseksualne kolege učesnici istog programa pokazuju svoje najanimalnije seksualne porive koji su često na granici sa patologijom, njegove seksualne sklonosti se moraju dešavati iza zatvorenih vrata. Usled toga smo i u najeksplicitnijem i najskandaloznijem (ne samo po pitanju seksa) od svih rijalitija koji se trenutno kod nas prikazuju imali tek nagoveštaj seksa između dva muškarca, ali se i on, ukoliko ga je uopšte i bilo, dešavao u toaletu. Bilo da produkcija smatra da je on jedino kao takav prihvatljiv, bilo da ona na taj način opipava puls publike želeći da vidi dokle u svom egzibicionizmu može da ide, taj seks se i dalje odvija po Palminom principu gej je ok dok je sobni.
E sad, da li će gej populacija izaći iz te sobe u samom rijalitiju najviše zavisi od njenih predstavnika u ovom formatu, a čini se da se od njih ni u TV programu ne može puno očekivati kao ni van njega. Da li je u pitanju strah, loš izbor predstavnika zajednice ili nešto treće, to je posebna tema. Tek, produkcija bi ukoliko shvati da od njihovog seksa ima koristi pristala da emituje čak i to, a publika bi to isto sigurno progutala jer je u prethodnih nekoliko godina pokazala kako guta mnogo eksplicitnije i za normalan TV program neprihvatljivije stvari. Ako nikako drugačije, a ono po već ustaljenom principu u Srbiji: Svakog čuda za tri dana dosta. Dakle, braćo gejevi, došlo je i vaših 5 minuta, i to u primetime-u na nacionalnoj frekvenciji, pa ako ste dovoljno egzibicionistički nastrojeni i željni takvog vida slave, izvolite…
Text is copyright protected and is the property of optimist.rs and doroteo.rs
