VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

MODA SE MENJA, A TETOVAŽA OSTAJE


Tetovaža je tokom svog razvoja preživela mnogo toga i sve to vremeimala različitu namenu, dok su joj značenja i danas višeslojna. Istovremeno je od nečega što je bilo simbol retkih, uglavnom marginalizovanih i buntovnih postala mejnstrim i mada je danas gotovo teško pronaći osobu bez tetovaže, pogotovu među mlađim generacijama, sa njom u vezi i dalje postoje izvesni tabui. Pitanja vezanih za samo tetoviranje je i dalje puno, pogotovu onih koji se tiču njene psihološke pozadine i onoga što ljude tera da se trajno žigošu.

Istorija tetoviranja je duga. Iscrtavanja tog tipa su najverovatnije postojala još u kamenom dobu, jer postoje indicije da su čak i pećinski ljudi crtali razne motive po svom telu,dok se sa sigurnošću može govoriti o ritualnim iscrtavanjimakoja su primenjivali Inke, Maje, stari Egipćani i brojna plemena sa teritorije Evrope, Južne Amerike, Azije. Otkriće čuvenog Otzi ledenog čoveka 1991 godine u Alpima između Austrije i Italije, starog oko 5000 godina ne samo da predstavlja najstarije i najbolje očuvano ljudsko telo već otkriva i čak 57 tetovaža na njemu. Naučnici su ustanovili da su, s obzirom na njihovu poziciju i izgled one verovatno iscrtavane u terapeutske svrhe, najverovatnije za lečenje artritisa. Ovakvaprimena tetovaže nije ništa neobično. Kao takva ona se posebno koristi na Himalajima gde tattoo umetnost ima poseban naziv „kakau“ i ne služi samo kao ukras već prevashodno u zdravstvene svrhe i očuvanje duha. Stari Grci i Rimljani su pak tetoviranje koristili kao kaznu, ali je taj manir ukinuo Konstantin Veliki u IV veku. Japanci su takođe dosta rano otkrili tetovažu, kod njih dokazi o njenom prisustvu datiraju još iz 3000 godine pre nove ere i oni su bili više zainteresovani za njene dekorativne atribute nego magijske. Istovremeno su bili pravi čarobnjaci u korišćenju boja, perspektive i dizajna dajući tattoo-u jednu potpuno novu dimenziju.

U novijem dobu, praksu tetoviranja u Evropu donose Britanski moreplovci koji su bili poslati da istraže južna pacifička ostrva. Istetovirani domoroci su ih inspirisali da oslikaju svoja tela što je kao trend izazvalo pravu pomamu na Zapadu Evrope nakon njihovog povratka. U to vreme, oko 1800 godine, tetovaže počinju da se koriste sa idejom i u formi u kojoj su nam i danas poznate i one već tada bivaju znak hrabrosti i avanturizma. Prvi zvanično dokumentovan tattoo majstor sa svojim mini salonom bio je u Liverpulu 1870 godine. Tetovaže koje su do tada bile uglavnom kapric mornara i niže, često kriminalne, klase otprilike baš u to vreme postaju jedan vid trenda kome pribegavaju i pripadnici višeg neretko i vladajućeg sloja ljudi. Primera radi majka Winstona Churchilla, Lady Randolph Churchill je imala tetovažu zmije oko ručnog zgloba, dok je kralj Frederick IX od Danske bio čak i za današnje pojmove previše istetoviran.

U trenutku kada je postajalo sve lakše pronaći majstore koji bi napravili tetovažu, paradoksalno ili ne, interesovanje za nju je počelo da opada. Ono gde interes za nju nikada nije gubio na snazi jesu cirkusi. Naime, svaki veći od njih je zapošljavao nekoliko tetoviranih ljudi, uglavnom po celom telu, koji su ili prikazivani u sporednom programu ili su izvodili neku od tradicionalnih cirkuskih tačaka poput gutanja mačeva i slično. Posebno u periodu nakon II svetskog rata popularnost tetovaža počinje drastično da se smanjuje, delimično i zbog toga što je oslikavanje tela u javnosti bilo osuđivano zbog širenja raznih bolesti. Imati sliku na telu u to vreme je opet značilo pripadati marginama društva.

Druga polovina XX veka koja inače donosi trend da sve što je marginalizovano, a pogotovu ako je deo nekog bunta, postaje ultra popularno vraća u žižu interesovanja i tetovažu. Popularnost skinhedsa, pankera i drugih grupa sa margine koje odjednom postaju mejnstrim, a čiji su pripadnici veoma voleli i da se tetoviraju, dovodi do toga da slika na telu ponovo postaje trend; duh pobune je doneo novi život u umetnost. Sedamdesete, i posebno devedesete godine prošlog veka su od tattoo-a napravile must have, a veliki uticaj na tetoviranje je odigrala i pornografija. Umetnost sa margina je još jednom posvedočila da se sa njom možete osećati prijatnije u društvu. Od tada do danas popularnost tetovaže ne opada, postoje samo trenuci kada je ona zbog aktuelnog trenda nešto više u fokusu, ali je i mimo toga sveprisutna. Ona više nije odlika samo pankera, bajkera, zatvorenika ili pobunjenika i opasnih momaka bilo koje vrste već je postala normalna stvar za svakog modernog momka kao i devojku.

Priča o nekadašnjem članu skinhedsa, Bryon Widneru, pre par godina je šokirala javnost kada se ovaj mladić podvrgao brojnim operacijama, čak njih 25 u 16 meseci, kako bi uklonio sve tetovaže sa svog lica. Na to se odlučio jer je zbog svojih tetovaža u svakodnevnom životu nailazio na razne probleme i predrasude što je kulminiralo u trenutku kada je postao roditelj i želeo da se zaposli. I mada mnogi, uglavnom tetovirani ljudi, to nazivaju diskriminacijom, poslodavci se brane time da je njihovo slobodno pravo da odluče da li žele da zaposle tetoviranu osobu kao što je i lično pravo te osobe da odluči da li će se tetovirati ili ne uz svest da će biti mnogo onih kojima se to neće dopasti i da moraju razmišljati o posledicama do kojih njihova želja za tetoviranjem sve može dovesti.

Sa ovim u vezi posebno je bitno odabrati pravu tetovažu, kao i idealno mesto za nju. Najvažnija stvar je da ste za svoju tetovažu sentimentalno vezani te bi je sa tim u vezi trebalo birati na osnovu ličnih osećanja, ali ne trenutnih jer se trajne odluke nikada ne donose na osnovu prolaznih stvari. Pa da ne biste dolazili u situaciju kao neki koji su tetovirali ime drage osobe, pa potom isto maskirali dobro razmislite šta je u vezi sa nekom emocijom koja je kod vas trajna. Pokušajte da se inspirišete stvarima ili ljudima za koje ste pasionirano vezani. Značenje onoga što tetovirate je bitno, ali ne mora biti presudno. Mnogi su srećni i zadovoljni svojim tetovažama iako su ono što su tetovirali odabrali zbog toga kako izgleda, a ne na šta se odnosi. Uostalom, ako ste se sami emotivno vezali za neki simbol niste dužni ni sebi ni drugima da objašnjavate šta on tačno predstavlja. Iako uglavnom transparentna, tetovaža je ipak stvar naše intime.

Ako ste već odlučili da se tetovirate sa tim u vezi je jako bitno da ne žurite. Smislili ste šta biste tetovirali, to je super, moderno, zadovoljni ste, sigurni da je to to, ali ipak razmislite još neko vreme na zadatu temu, čisto da biste bili potpuno sigurni. Jeste da danas postoje brojne metode za uklanjanje tetovaža, ali to nekako nema smisla. Tattoo je ipak nešto što bi trebalo da vam ostane za ceo život. Takođe, odlična stvar je i konsultovanje sa samim tatoo majstorom jer vam on na osnovu svog iskustva sigurno može puno pomoći i vezano za odabir tetovaže i i vezano za mesto na koje ćete je pozicionirati. Dobra strana u današnje vreme jesu i Photoshop i slični programi koji vam mogu pomoći da vidite kako će određena tetovaža izgledati na određenom delu vašeg tela i pre nego se tetovirate. Brojni saloni vam već i sami nude takvu opciju, kao i mnoge druge olakšice, mada ljudi koji dolaze da se tetoviraju, ako je verovati tattoo majstorima imaju svakakve zahteve, počev od mesta na kojima bi se tetovirali pa do toga da im dolaze i oni koji pitaju da li je tetovažu moguće raditi pod anestezijom. Ako ste neko kome je ikada pala na pamet takva ideja onda budite sigurni da niste od onih ljudi koji bi uopšte trebalo da imaju tetovažu na sebi.

Ranija istraživanja su u pozadini želje za ukrašavanjem tela viđali uglavnom patologiju dok se danas više bave njenom emotivnom pozadinom ističući je kao mentalnu prezentaciju sopstvene telesnosti. Jedna grupa istraživača tetoviranje dovodi u vezu sa određenim psihičkim poremećajima ili sa nepovoljnim socijalnim prilikama dok drugi tetovirane ljude vide uglavnom kao umetničke duše i ljude koji su potpuno svoji, nepokolebljivi i stabilni. Ipak, najviše je onih koji tvrde kako je mentalno stanje osoba sklonih tetoviranju znatno lošije nego kod ostalih jer su brojna istraživanja pokazala kako oni zapravo imaju strahovitu potrebu da promene svoj život, ali često su nesigurni u kom bi pravcu trebalo da ide ta promena pa pribegavaju ovakvim vidljivim i buntovnim promenama. Skloni su novom, riskantnijem i uzbudljivijem ponašanju, ali često nisu u stanju da kontrolišu takvu potrebu. Jedno zanimljivo istraživanje na ovu temu pokazuje i to kako postoji ogromna razlika između ljudi koji imaju samo jednu tetovažu i onih koji su svoje telo oslikavali više puta. Njegovi rezultati pokazuju kako su prvi vrlo svesni sveta oko sebe i  jasno znaju šta žele, dok su drugi okarakterisani kao labilniji i duboko u sebi nesrećniji i uplašeniji nego što bi njihov izgled sa gomilom tetovaža trebalo da predstavlja.

Psihoanalitičari za tetovaže ih posmatraju kao reči na telu jer nose neku poruku i govore nešto intimno o osobama koje ih nose a što možda ne mogu da iskažu rečima. Mnoge osobe koje imaju tetovažu neće ni čekati da ih pitate šta im ona predstavlja već će vam sve lepo i detaljno objasniti, ali je ipak najviše onih koji više od svega na svetu mrze kada ih neko pita šta im znači ta tetotavaža.

Među onima koji se na taj način ljute, i ne samo među njima, puno je onih koji zaista ni ne znaju šta znači ono što su tetovirali, kao što je mnogo i onih koji su to uradili samo kako bi skrenuli pažnju na sebe, bez puno razmišljanja o tome šta i zašto tetoviraju. Nekada je tattoo sa sobom nosio draž malog prestupa i ljudi su uglavnom tetovirali manje vidljive delove tela dok se danas odlučuju za mesta na kojima će tetovaža biti odmah uočena što takođe pokazuje kako tetoviranje danas sve manje služi tome da izrazi stav ili pripadnost nekoj grupi već sve više postaje modni detalj. U današnje vreme, možda više nego ikada ranije, primetan je manir da se ljudi tetoviraju više iz estetskih nego ideoloških razloga pa se sa tim u vezi postavlja pitanje da li je opet u pitanju  jedan modni trend koji će u nekom trenutku u budućnosti ponovo završiti na margini ili ne? Kakav god nam budućnost donela odgovor na ovo pitanje i bez obzira na to da li su tetoviranje i slične pojave način života, lični pečat ili modni trend ono što nikako ne smemo da zaboravimo (pogotovu ukoliko planiramo da mu se priklonimo) je sledeće: moda se menja, ali tetovaža ostaje…


Srpsko izdanje najuticajnijeg muškog magazina na svetu, pokrenuto je na jesen 2013.

esquire.rs


Text is copyright protected and is the property of esquire.rs and doroteo.rs




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *