VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

LIGAMENTOLIZA / UVEĆANJE PENISA


Ako već pouzdano znamo da nezadovoljstvo dužinom sopstvenog polnog organa najčešće uzrokuje mušku neefikasnost i anksioznost u seksu, te predstavlja uzrok brojnih seksualnih disfunkcija, utoliko ne bi trebalo da nas čudi da se sa dostupnošću tog zahvata sve više pripadnika jačeg pola odlučuje za uvećanje penisa hirurškim putem. I budimo realni, čak ni muškarci koji su u potpunosti zadovoljni veličinom svog vršnjaka ne bi odbili da ga dodatno uvećaju ako im je to već omogućeno i lako dostupno. Kada je o toj metrici reč, muškom polu je jedan centimetar u penisu ekvivalentan otprilike jednom kilometru u glavi. Zato uvećanje polnog organa onome ko nije zadovoljan njegovom dužinom prevashodno predstavlja psihološku pomoć, jer čak i malo fizičko povećanje u toj regiji uzrokuje ogroman rast samopouzdanja u intimnoj sferi.

Iako je muška intimna hirurgija – koja obuhvata i druge zahvate mimo povećanja dužine i obima penisa – mnogima i dalje tabu, istraživanja pokazuju da se sve više muškaraca odlučuje za nju, pre svega iz razloga podizanja samopouzdanja u seksu, te samim tim i jačanja sopstvenog libida. Porast broja ovakvih intervencija beleži se i u Srbiji, ne samo u svetu. Istina, daleko smo od toga da je broj plastičnih operacija uvećanja penisa sve više ekvivalentan broju operacija uvećanja grudi kod žena, kako je nedavno senzacionalistički objavio jedan tabloid u formi dnevnih novina, ali fakat jeste da klinike za plastičnu hirurgiju i kod nas iz godine u godinu obave sve više i više takvih zahvata. Zbog poverljivosti podataka beogradske klinike ne otkrivaju precizan broj ovih intervencija, ali potvrđuju da se on svake godine povećava za nekih 10 do 15 procenata. Takođe, ono što su spremni da otkriju jeste činjenica da se na taj zahvat najčešće odlučuju seksualno najaktivniji muškarci starosti od 20 do 35 godina, kao i to da je najčešći povod manjak samopouzdanja prouzrokovanog uverenjem da im penis nije dovoljno veliki iako kod nekih od njih on neretko prevazilazi prosečnu dužinu i obim. To se pogotovu dešava kod muškaraca koji od penisa žive, bilo da su escorti ili porno fotomodeli, jer oni predstavljaju sledeću najčešću kategoriju muškaraca koja se odlučuje na ovaj korak.

U nedostatku statistički signifikantnih podataka sa domaćeg terena, osvrnimo se na svetska istraživanja koja manje više potvrđuje nezvanične podatke beogradskih klinika. London Centre for Aesthetic Surgery koga su osnovala braća Maurizio i Roberto Viel inače najpopularniji hirurzi u ovoj oblasti otkriva da mesečno obave oko 150 zahvata povećanja penisa, što je ogroman porast u odnosu na prosečnu cifru ispod 10 operacija koliko su obavljali pre samo desetak godina. U ovom centru smatraju da to nije toliko posledica medicinskog napretka u ovoj oblasti koliko činjenice da se generalno kod ljudi promenila svest  o plastičnoj i rekonstruktivnoj hirurgiji, kao i da su očekivanja u seksu postala veća. Oni takođe potvrđuju da se na operaciju najčešće odlučuju muškarci koji tek postaju seksualno aktivni, kao i oni koji su na tom polju najaktivniji. Na njihovu kliniku se ovim povodom procentualno najviše javljaju muškarci od 18 do 30 godina, što nikako ne znači da im u velikom broju ne dolaze i dosta stariji muškarci. Među seniorima je najviše onih koji decenijama boluju od nedostatka samopouzdanja izazvanog uverenjem da im vršnjak nije dovoljno velik, ali tek danas imaju dovoljno poverenja u hirurge da bi otišli pod nož kako bi ga uvećali. Na klinikama braće Viel ovaj zahvat košta 3500 funti, dok je u Srbiji je za nešto malo veći i deblji penis, neophodno izdvojiti od 2500 do 4000 evra, ovisno o kredibilitetu klinike i hirurga, ali i komplikovanosti same procedure. Iako skoro svaka klinika koja se bavi plastičnom hirurgijom u Srbiji pruža uslugu ligamentolize, najbolje je obratiti se onoj koja u svom timu ima urogenitalne hirurge, jer je to njihova specijalnost mada i drugi hirurzi koji  se bave estetskom, plastičnom i rekonstruktivnom hirurgijom mogu obaviti ovaj zahvat.

Sam zahvat uvećanja penisa obuhvata tri kompatibilne operacije koje dopunjuju jedna drugu, a to su ligamentoliza, liposukcija i lipofiling. Njihov rezultat je penis koji je u opuštenom stanju otprilike dva puta duži, a u erekciji 2 do 4 cm što u velikoj meri zavisi od njegove ranije dužine jer se veći penis procentualno više i uvećava pošto operacija podrazumeva to da se deo penisa koji već postoji, ali se ne vidi, učini vidljivim preraspodelom njegove dužine. Najvažniji deo ovog zahvata stoga je ligamentoliza koja se bazira na  oslobađanju fundiformnog i suspenzornog ligamenta koji povezuje erektilna tela penisa sa pubičnom kosti čime se obezbeđuje da deo penisa koji je uvučen unutar tela biva oslobođen pa se spoljni (vidljivi) deo produžava za 2 do 3 cm. Kako bi efekat bio potpuniji radi se i lipofiling tj. u penis se ubrizgavaju masne ćelije koje se najčešće isisavaju iz pubične regije. Konkretno se uzimaju ove masti pre svega zato što su najpribližnije penilnoj regiji i samim tim po sastavu najsličnije onima u njoj što povećava verovatnoću da će one u penisu preživeti tj. zadržati se. Dodatna liposukcija se radi onda kada kod pacijenta postoji višak masnih tkiva u pubičnoj regiji koji može da prikrije deo penisa i time umanji krajnji rezultat. Konačni efekat cele ove procedure je evidentno duži i znatno deblji penis, pri čemu je debljinu moguće dodatno povećati posebnim procesom koji podrazumeva ubrizgavanje filera. Za razliku od povećanja penisa upotrebom masnih ćelija čije preživljavanje u penisu predstavlja limitirajući faktor, podebljanje filerom je trajno i izvodljivo do maksimuma koji koža penisa dozvoljava i to je jedina procedura kojom se obim penisa može povećati dva do tri puta, ali treba računati na to da fileri u penisu mogu znatno da oslabe njegovu funkcionalnost u kasnijim godinama života.

Još veći rizik ovog tipa sa sobom nosi novija metoda povećanja penisa, koja u Srbiji još uvek nije ni dostupna, a zove se penuma i podrazumeva ubacivanje medicinskog silikona u obliku polumeseca pod kožu penisa kako bi on bio veći. Proceduru je otkrio poznati kalifornijski plastični hirurg James Elist i dugo je bio jedini koji ju je mogao izvoditi. Silikonski umetak je dostupan u L, XL i XXL veličini i personalizovan je u smislu da odgovara obliku penisa u koji se ubacuje. Na sajtu Dr Elista se navodi da je njegovom procedurom penis moguće uvećati do 6cm, da se operacija obavlja pod opštom anestezijom, a postoperativni tok traje nekoliko nedelja i neophodno je da penis bude obrezan. Tamo piše i to da je operacija uglavnom uspešna, a da je do par retkih komplikacija koje su verifokovane došlo iz razloga što se pacijenti nisu pridržavali uputstva lekara. Časopis za seksualnu medicinu iz Kalifornije je sproveo anketu među pacijentima na kojima je izvršena penuma i došao do toga da je 81% njih u potpunosti zadovoljan rezultatima. Ovaj postupak uvećanja penisa je znatno skuplji od ligamentolize i košta 15.000 funti, pri čemu je neophodna i avansna uplata zbog izrade silikonskog umetka. Njegovi proizvođači, logično, akcentuju samo zadovoljstvo svojih klijenata ne ukazujući previše na negativne posledice koje bi on mogao prouzrokovati, a koje neretko mogu biti trajne.

Povećanje dužine penisa ligamentolizom koje je zastupljenije i dostupno u gotovo svakoj klinici za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju takođe se najčešće obavlja u opštoj anesteziji i traje u proseku sat vremena, dok se povećanje debljine filerima može izvoditi u lokalnoj anesteziji ili u analgosedaciji. Pacijent ostaje u bolnici maksimalno jedan dan, normalnim aktivnostima se vraća za dva, a seks može ponovo upražnjavati nakon četiri do šest nedelja. Međutim, iako bi se iz svega navedenog moglo zaključiti da je ligamentoliza jednostavna i svima dostupna, treba se zapitati da li je vredna truda jer ukoliko se izvodi sa pubičnim masnim ćelijama onda se prosečno uvećanje, iako plastični hirurzi obećavaju od 1 do 5 cm, u realnosti najčešće završi na 2 cm. Ono što oni takođe ponekad prećutkuju je činjenica da se posle uvećanja penisa ugao erekcije često menja, a neretko i ožiljak ostaje vidljiv, kao što i prve erekcije posle operacije mogu biti vrlo bolne. Sa druge strane, povećanje debljine filerima nosi sve one rizike koje ubrizgavanje stranog tela pod kožu u bilo kojoj regiji sa sobom nosi. Zbog svega toga bi, ukoliko ste nezadovoljni veličinom svog penisa, pre nego se odlučite za odlazak kod plastičnog hirurga trebalo da porazgovarate sa svojim lekarom ili još bolje psihoterapeutom. Neki od njih bi vam možda mogao preporučiti nehiruršku opciju koja bi vam pomogla da prevaziđete taj problem i sebe poštedite rizika koje bi hirurška intervencija tamo dole mogla doneti.


Srpsko izdanje najuticajnijeg muškog magazina na svetu, pokrenuto je na jesen 2013.

esquire.rs


All images and materials are copyright protected and are the property of doroteo.rs


KAUČ.LIBIDO.BOJE / smart is the new sexy


PROČITAJTE I…


Postavite pitanje ili predložite novu temu na Kauču Libido Boje:




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *