KRATKA ISTORIJA SEX SHOPA

„Stavio sam tamne naočare, zviznuo tri vinjaka u kafiću nedaleko od radnje, a po ulasku u nju otišao pravo ka polici na kojoj je stajalo to što mi treba, ne gledajući ni levo ni desno. Uzeo sam falusoidni oblik za zabavu, otišao do kase, platio ga trudeći se da mi se pogled ne sretne sa pogledom prodavačice izašao napolje, ponosan na svoju hrabrost“. Ovako je Dejan, 30-godišnji intelektualac iz Beograda pre par godina opisao svoj prvi odlazak u erotic shop kako bi svojoj devojci kupio zanimljivu igračku u obliku banane koja se skidanjem kore pretvori u „najbolji deo mene“ kako je uz poklon napisao u posveti. Danas on i dalje ima isti osećaj stida zbog kupovine u sexy shopu, samo ga to više ne sprečava u želji da svoju devojku (ili sebe) obraduje zanimljivim poklonima. Dejan, kao i veliki broj njemu sličnih, ovakve stvari danas kupuju online, diskretno i dobro upakovane tako da ni radnik kurirske službe koja mu to dostavlja nema pojma šta zapravo donosi.

Opisana situacija i gomila sličnih koju je svako od nas barem nekada čuo, ili doživeo, sada kada smo relativno duboko zagazili u XXI vek i eru potpunih seksualnih sloboda i ne-tabooa na tom polju, javljaju se mnoga statistički zanimljiva pitanja, ali se dva posebno izdvajaju: Koliko Srbi kupuju seksualna pomagala te da li su prevazišli prethodno pomenute barijere i koliko je online prodaja unapredila odnosno unazadila ovaj vid trgovine? Ukratko, da li su sexy shopovi passe ili oni zapravo tek sada dobijaju na popularnosti? No, krenimo od wikipedije.

Prvi seks shop je otvoren 1962 godine u Flensburgu u Zapadnoj Nemačkoj da bi se u potonjim godinama ovaj vid trgovina širio celim svetom a danas gotovo da nema većeg grada na svetu bez barem jednog sexy shopa, sa izuzetkom muslimanskih zemalja u kojima je zbog strogih religijskih odredaba ova tema i dalje taboo. Što, naravno, ne znači da se ovakve stvari tamo ne prodaju na crnom tržištu ili švercuju iz evropskih zemalja i Amerike. U malo liberalnijim muslimanskim zemljama u kojima i postoje radnje sa ovim imenom one uglavnom prodaju ono što se u Beogradu danas može naći na prvom kiosku: kondome, erotske i pornografske časopise, uz poneki dvd. Prvi zvanični online muslimanski erotic shop, otvoren je naravno u Holandiji zemlji potpunih seksualnih sloboda, pod nazivom El Asira i specifičan je po tome što nema eksplicitnih pornografskih, pa čak ni erotskih fotografija i nudi uglavnom razne kreme i preparate za erotsku stimulaciju.

Na našim prostorima, tj. na teritoriji bivše Jugoslavije, prvi erotic shop je otvoren u Zagrebu 1989 godine i već u prvih nekoliko dana je bio veoma posećen. Ljudi su svakako bili znatiželjni. Pokazalo se i na ovom primeru da su zapadne članice SFRJ bile idejno naprednije, dokje Beograd bio istrajniji, pa su u vrlo kratkom periodu posle zagrebačkog u Beogradu otvorena čak tri. Zanimljivo je da su vlasnice bile žene, a iz ove rodne grupe je dolazio i najveći procenat kupaca, njih 70% u donosu na 30% koliko su činili muškarci. Ovaj podatak, međutim treba uzeti sa rezervom. Naime, jedna od vlasnica pomenutih radnji je potvrdila kako se i tada više kupovalo naručivanjem (preteča današnje online prodaje su bili oglasi koji su izlazili u tada aktuelnim časopisma: Erotika, Dvoje, Zum reporter i slično). Stoga je moguće da su stidljivi muškarci ostavljali podatke svojih žena ili se jednostavno skrivali iza ženskih imena jer nemoj da bi neko slučajno pomislio kako domaći muškarac ne može sam da zadovolji prosečni apetit srpske žene. Isto tako nije bilo uputno ni da se žene previše motaju tuda i vide sve one alatke sa po tri brzine čiju su veličinu izmislili zlobnici kako bi vratili sećanje muške populacije na traumatična zajednička tuširanja, gde su nekako baš oni sami uvek bili na gubitku za poneki centimetar. Lek u otklanjanju pomenute traume jeste informacija da je prosečna dubina vaginalnog trakta kod žene do 11cm, a toliko manje-više svako može da dobaci. Sve preko toga je čist ćar, što su najbolje osetili srpski šverceri devedesetih godina i to oni koji su poželei da u vremenimasveopšte popularizacije crnog tržištana njemu nešto zarade valjajućidildoe i vibratore, pa su već kod prve porudžbine shvatili da su precenili situaciju – doneli su veće, a tražili su se manji. Najbolje je išla veličina od 15cm – taman da stane u šaku. Srećom po njih, Srbija je i tada iako bežeći od tog podataka imala dovoljan broj gejeva da švercerima ovih specifičnih pomagala pokupuju čitav lager xxl, pa i većih veštačkih đoka.

Pomenutih 90tih u Beogradu je egzistirao samo jedan sexy shop i nalazio se pored porno-bioskopa Partizan i ako ni po čemu drugom po tome je bio sličan svojim pandanima na Zapadu. Naime, i tamo je većina njih povezana sa bioskopima u kojima se 24 sata dnevno prikazuju pornići. Danas, u eri interneta, ti bioskopi potpuno izumiru ili ostaju samo kao relikvija nekih prošlih vremena ili fetiš određenim ciljnim grupama koje loži upravo to da danas tako lako dostupnu pornografiju ne gledaju na svom laptopu gde god to požele, nego baš u nekom retro pornografskom bioskopu gde vrlo lako mogu da se okliznu na tekućinu koju je neposredno pre njih iz sličnog poriva izbacio jedan njihov istomišljenik.

Sa izuzetkom ovog fenomena sa pornografskim bioskopima, vezano za trgovinu seksualnim pomagalima za dvadeset godina u Srbiji se nije puno toga promenilo. Taboo-a je manje, sexy shopova više, knjiga 50 nijansi sive je i ovde kao i generalno u svetu pospešila proizvodnju i prodaju seksualnih pomagala ali su opšta mesta pri njihovoj kupovini ostala manje više ista. Kao što se nekada više kupovalo putem oglasa, sada se više kupuje online. I danas u sexy shopove više ulaze žene nego muškarci i to su uglavnom žene svih starosnih dobi dok je kod muškog pola najviše onih u zrelim godinama ili starijih od toga. Zanimljivo je pritom da na ovom mestu žene kupuju potpuno drugačije nego na bilo kom drugom. Primera radi, kada kupuju garderobu i slične stvari žene vole više da istražuju i biraju, dok muškarac ulazi i kupuje tačno ono što mu treba, a u sexy shopu je onmnogo neodlučniji i više se snebiva dok žene kupuju po principu: uđeš, izađeš i gotovo.Prodavci u ovim radnjama potvrđuju i to da su pri raspitivanju o samom proizvodu žene mnogo direktnije i nemaju problem da postavljaju pitanja, dok su muškarci uglavnom stidljiviji i sami dugo razgledaju izbegavajući da bilo šta pitaju.

Kupci na ovakvom mestu najviše zaziru upravo od samih prodavaca i najviše ih je sramota od njih što je popriličan apsurd jer je tim ljudima prodaja ovih proizvoda potpuno normalna stvar. Oni ih prodaju kao i bilo šta drugo nemajući čak problem ni sa seksualnom orijentacijom kupaca što najbolje manifestuje izjava jedne dugogodišnje prodavačice u sexy shopu preuzeta sa interneta: „Ja sam u ovom poslu više od 10 godina i kod mene je seksualnost univerzalna, svi su oni za mene mušterije i svima želim da ugodim koliko sam god u mogućnosti“. Ne zanosite se time da prodavci u ovim specijalizovanim radnjama pamte svakog kupca koji u njih uđe, ali budite svesni da zanimljive situacije svakako pamte, a te su uglavnom vezane za reklamacije jer su one svakako najzabavnije, poput žene koja je vratila dildo jer joj je preveliki pa je htela manji, lika koji je vratio lutku na naduvavanje jer je ružna pa ga seksualno ne stimuliše i slično… U Srbiji su ove radnje, kao i sve druge, uglavnom prenašminkane, neretko sređene sa više ukusa nego preko i u njima uglavnom rade ultra nafurane ribe dok je u sexy shopovimapreko grane to najčešće nekisimpatični brka. Ipak, oni koji su kupovali i tamo i ovde uglavnom se slažu da je u psihološkom smislu tamo mnogo jednostavnije kupovati, zato što ih tamo sigurno ne poznaju, ali i zato što je ovde sve previše namontirano. Osim toga, preko je i ponuda raznovrsnija, barem ukoliko potražujete neke avangardnije oblike i proizvode. U Srbiji i dalje najbolje prolazi klasika.

Pored toga jedan od razloga zašto se Srbi više snabdevaju u erotic shopovima drugih evropskih zemalja jeste isumnja u kvalitet proizvoda na našem tržištu. Opšte uverenje da je u Srbiji sve lošijeg kvaliteta nego tamo negde, pa čak i ono što od tamo negde dolazi, odražava se i na tržište seksualnih pomagala, što odlično manifestuje izjava lokalne manekenke koja ne krije svoju ljubav prema seksualnim pomagalima:„Ova zemlja je preplavljena nekvalitetnim stvarima iz Kine i Turske. I zamisli ako kupiš bofl đoku! Nije reč o tome da moram da imam firmiranog, ali insistiram na kvalitetu. Ovde uđeš u Levis butik u Knezu pa nisi 100% siguran da kupuješ original, a tek u seksi šopu… daš pare, a raspadne ti se posle dve upotrebe… Koji blam.“

Ilustracija ove izjave mnogo je vidljivija u ponudi erotskog veša koji se prodaje u lokalnim erotic shopovima. Materijali su uglavnom kineskog i turskog porekla i sve vrišti od plastike i sintetike, što jedino paše ukoliko ga kupujete svojoj lepšoj polovini sa namerom da ga pri prvom vatrenom naletu pokidate. Ukoliko paksvoju draguželite da obradujete lepimi kvalitetnim setom donjeg veša, njega ipak nabavite u nekoj radnji specijalizovanoj samo za to. Posebno ne dozvolite da vam krajnji argument prilikom odluke da takav poklon ipak kupite u seksi šopu bude izjava prodavačice kako je baš juče isti takav kupila i jedna poznarta srpska pevačica za svoj ekstravagantni nastup na nekoj od lokalnih televizija.

Prethodno pomenute stvari treba posebno naglasiti iz razloga što surova statistika pokazuje kako muškarci u seksi šopovima najviše kupuju upravo donji veš za svoje žene, devojke, ljubavnice ili koga već… Istraživanja dalje potvrđuju da muškarci u ovim radnjama najčešće kupuju poklone, in general, ili to barem tako prezentuju pošto je u većini njihovih priča vezanih za sexy shopove uvek to neki njihov prijatelj kupovao ili, ako već i priznaju da su oni, onda je to svakako bila neka rođendanska zezalica, što je takođe i jedan od razloga zašto većina nas, htela to da prizna ili ne, ima barem neki suvenir iz ove radnje. Ako ni zbog čega drugog onda zato što je neko stvarno mislio kako je ekstremno inventivan i duhovit ukoliko vam je poklonio neku takvu stvar za rođendan, pa je tako nedavno jedna poznanica dildo dobila čak od svog šefa iako nikada ni pre ni posle nije pokazivao da ima bilo kakve seksualne aspiracije kada je ona u pitanju. Na kraju je sama izvela zaključak da je na poslu verovatno stalno nervozna, ili što bi se u našem žargonu posprdno reklo nedojebana, pa joj je ovim poklonom poslao jasnu poruku šta joj je činiti. Mnogi muškarci dildo kao poklon kupuju i svom drugaru, najčešće uz foru tipa „da imaš pri ruci ako tvoj nekada zakaže“. Usled pomenute duhovitosti i brojnih proizvoda koji mogu da je uokvire poput muških tangi u obliku slonove glave, pandurskih lisica sa krznom, bičeva i svega drugog, posećenost sexy shopova u Srbiji je najveća u vreme darivanja, dakle pred Novu godinu, 8.mart ili Dan Zaljubljenih. Statistički poklone na ovim mestima češće kupuju muškarci nego žene. One uglavnom kupuju direktno za sebe, a najčešće kupuju leptiriće ili delfine za stimulaciju klitorisa i vibratore ili dildoe koji su dostupni u najrazličitijim mogućim oblicima, veličinama i bojama, zakrivljeni po želji, izliveni po modelu poznatog porno glumca, na ručni pogon ili baterije.

Muškarci kojiu erotic shopove ne idu po poklone već kupuju sebi, hteli to da priznaju ili ne, najčešće kupuju masturbatore, veštačke vagine i lutke za naduvavanje, ali ipumpe za povećanje penisa. Lutka na naduvavanje je svakako najtraženiji proizvod među muškarcima i ona je pandan vibratoru koji za sebe kupuju žene i koji predstavlja najprodavaniji proizvod u erotic shopovima širom sveta, in general. Kao što taj magični veštački penis zadržava sva isključivo pozitivna muška svojstva u seksualnoj igri, a ne pravi ni jedan od potencijalnih problema ili gafova svojstvenih pravom, tako i ove lutke muškarcima pružaju zadovoljstvo skoro kao žena, ne traže ništa, ne zvocaju, a zadovoljavaju seksualnu želju, još ako im se naspe malo tople vode u usta ili vaginu, efekat je približniji prirodnom.

Naravno, u sexy shopovima se snabdevaju i mnogi parovi kako bi unapredili svoj seksualan život i to ne samo da treba pozdraviti već i podržati. Statistika ipak kaže da je parova koji zajedno dolaze u sexy shop najmanje. Najviše je single žena i gay muškaraca što je sasvim logično jer su te dve grupacije, ako ni po čemu drugom onda po savremenoj literaturi, seksualno najosvešćenije. Istini za volju, kada je reč o gay muškarcima, kao i lezbijkama, i oni seksualna pomagala uglavnom kupuju na putovanjima i u drugim zemljama. Između ostalog i zato što tamo postoje specijalizovane radnje okrenute isključivo njima. Naravno, najviše se kupuje u Berlinu gde gay muškarci, ali ne samo gay, najčešće odlaze za malo seksualne zabave koju priželjkuju a usled moralnih skrupula nisu u mogućnosti je si priušte u Beogradu, mada on, sudeći po onome šta se nudi po skrivenim internet portalima, kao i po pričama zadovoljnih stranaca ide ka tome da postane novi Berlin. Budimpešta, svakako. Iako gajimo mišljenje o sebi kao o naciji koja nije preterano perverzna, ono što se dešava a o čemu se ne priča javno pokazuje uglavnom drugu stranu medalje. Po onome što radimo u svojim posteljama, ili po onome što se dešava u određenim (ne)vešto skrivenim klubovima u Beogradu, nismo daleko za Evropom a i naši erotic shopovi su na dobrom putu da ih dostignu, što nam posebno potvrdjuju svojom online prodajom i pored ponude kojom redovni konzumenti nisu baš najzadovoljniji. Suštinski naši sexy shopovi raspolažu sredstvima za sve potencije dovedene u pitanje i nude puno toga za proširivanje granica i uvođenje novih dimenzija u seksualni život, za ispunjavanje fantazija u smislu produženja, proširenja i umnožavanja. Upotpunjeno seksi vešom, sa njihovom ponudom, može da se ode do neslućenih visina ukoliko se nema strah od letenja, predrasuda i osude okoline… Apstinencija od tabooa, stida i balkanskog patrijarhalnog sindroma nazvanog lažni moral i licemerje, se svakako podrazumeva.