VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

NUDIZAM


Ako bi na javnom mestu videli čoveka sa pištoljem, većina drugih ljudi bi to nazvala akcijom, a ako bi ga pak videli bez odeće, rekli bi da je nepristojan. Ovo je možda radikalan primer, ali činjenica jeste da su ljudi danas skloniji da na nekom javnom mestu prihvate oružje, drogu i nasilje nego gole genitalije. Paradoksalnije je, međutim, to što mnogi isto osećaju i kada su u pitanju nudističke plaže, predviđene upravo za to. Iako one kao takve postoje jako dugo u vezi sa njima i dalje postoji veliki broj stereotipa i taboo-a. Sa druge strane, mnogo je onih koji uživaju baš na takvom tipu letovanja.

Nudisti, a pre svega naturisti (jer između ova dva pojma postoji značajna razlika) golo telo ne posmatraju primarno kao seksualni objekat ili impuls već kao prirodno stanje. Iako je koncept isti nudizam podrazumeva samo letovanje ili boravak na plaži bez odeće dok naturalizam ima širi aspekt delovanja pa predstavlja čak i socijalno politički pokret koji za cilj ima promociju sjedinjavanja sa prirodom i povratak suštinskim naturalnim vrednostima kroz ideju: Čovek je na ovaj svet došao bez odeće i golo telo je nešto sasvim prirodno. Takav koncept života pored nudizma na plaži podrazumeva i nudizam u prirodi in general, zatim porodični nudizam, nudizam u društvenoj zajednici i razne druge oblike naturalizma. Svaka zemlja poseduje sopstvene nudističke zajednice u kojima važe različita pravila, ali je osnovna ideja uvek ista: Život sa prirodom na način na koji smo rođeni. Odeća je tu da nas ugreje i zaštiti, ali nije neophodna uvek i svuda, a pogotovu ne na plaži.

Kada je reč o našim prostorima, ovde se nudizam pojavio početkom prošlog veka na ostrvu Rab u Hrvatskoj. Mnogi njegovu pojavu vezuju za ekscentričnog engleskog kralja Edvarda VIII koji je 1936 godine tu letovao sa svojom suprugom pa su poželeli da se u lepom plavom Jadranu okupaju bez odeće. Gradske vlasti su im tu želju ispunile i omogućile kupanje na plaži Kandorala koja ne samo da je i dan danas jedna od najpoznatijih nudističkih plaža na Jadranskom moru već je zbog pomenutog događaja često nazivaju i „Engleska plaža“. Međutim, novinski članak jednog Čeha iz 1907.godine navodi kako je na ovom ostrvu tada otvorena prva nudistička plaža sa hotelom u kome je čak 50 soba bilo rezervisano samo za nudiste. Hrvatska je tako postala prva zemlja u Evropi koja je razvila nudistički turizam, pa ne čudi što je u godinama kada se on počinje masovno širiti kontinentom ona imala najviše nudističkih kampova širom Istre i Dalmacije, a 1972.godine ga u SFRJ dobija i Crna Gora jer se za ovaj vid turizma otvara i Ada Bojana prvi nudistički kamp u donjem delu Jadrana koji je verovatno i najpoznatiji na ovim prostorima pa čak i sinonim za ovu vrstu turizma delomice i zbog kultnog filma „Lepota poroka“ Živka Nikolića u kome se susreću i sjedinjuju lokalni pastirski i patrijarhalni mentalitet sa slobodoumnošću golih stranaca iz zapadne Evrope.

Nemci su prvi i otkrili lepotu i specifičnogst Ade Bojane, ostrva koje je nastalo kao delo i prirode i čoveka te su oni tu i podigli prvi kompleks bungalova koji je kasnije proširen uz pomoć Fonda za obnovu i razvoj SFRJ. U samom filmu je jedan deo realnosti i iskarikiran jer na primer sobarice na Adi nisu bile obučene kao opatice što je posledica umetničke slobode u filmu, ali problem jeste uvek bio da se na teritoriji Crne Gore pronađe radna snaga za rad u servis ovog nudističkog kampa, pa je većina osoblja bila iz drugih uglavnom zapadnih republika bivše Jugoslavije. Najveći problem osoblju tokom snimanja ovog filma bio je omogućiti da se on uopšte snimi na ostrvu na kome niko ne želi da bude snimljen. Kamere i nudizam jednostavno nikada nisu išle zajedno.

Opšta pravila lepog ponašanja koja važe na svakom drugom mestu, važe i ovde. Činjenica da ste se skinuli, konektovali sa prirodom te potpuno opustili i oslobodili, ne daje vam za pravo da budete prosti i nevaspitani. Baš naprotiv, o učtivosti na jednoj ovakvoj plaži bi trebalo voditi više računa nego na običnoj

Poštujte tuđu privatnosttakođe više nego na regularnim plažama. Sa tim u vezi ukoliko se nalazite na plaži koja je malo punija i uočili ste mesto na kome želite da se locirate, a ono je u blizini drugih nudista, obavezno pitajte da li je u redu i da li im smeta da se smestite baš tu.

Ponašajte se prirodno i ukoliko osećate i najmanju potrebu da se u bilo kojoj situaciji prikrivate i stidite zato što ste nagi, onda vam na ovakvoj plaži nije ni mesto. Drugim rečima, šta god da radite radite to opušteno kao da imate oseću na sebi. Nelagodi zbog nagosti na nudističkoj plaži nema mesta.

Ne zurite u druge kupače jer kao što ne želite da neko bulji u vas pošto ste na nudističku plažu došli kako biste bili potpuno slobodni i opušteni onda poštujte i tuđu potrebu da zbog tog osećaja bude tu, a ne na regularnoj plaži. Ako ste na nudističku plažu u XXI veku došli samo zato da biste gledali gole ljude onda definitivno imate neki problem u ponašanju.

Fotografisanje na nudističkoj plaži je obično propisano posebnim pravilima uglavnom istaknutim na ulasku u plažu pogotovu ukoliko je reč o nudističkim kampovima. Ipak mnoge zasebne nudističke plaže neće imati vidno naznačen ovaj pravilnik pa ćete naići na ljude koji se fotografišu, ali ako to rade bio bi red da vas o tome obaveste pogotovu ukoliko su vam u blizini, te se sa tim u vezi očekuje i od vas da upoznate ljude oko sebe o svojoj nameri ukoliko vam je baš neophodno da imate fotografiju sa nudističke plaže.

Obavezno stavljajte peškir preko ležaljke pre njenog korišćenja ukoliko je u pitanju plaža na kojoj su one dostupne.

Ponašanje u restoranima ili kafićima, ukoliko oni postoje na nudističkoj plaži ili u okviru nudističkog kampa zavisi od pravila koja se razlikuju od restorana do restorana. Iako je, posebno u okviru naturističkih kampova, logično da svuda možete da se krećete bez odeće što podrazumeva i dostupne radnje i slično neki restorani će čak i na ovakvim mestima zahtevati osnovno oblačenje i „prikrivanje“ radi kulture obedovanja, dok u plažnim kafićima koji ne služe hranu to obično neće biti uslov da tamo boravite.

Na kraju, najvažnije pravilo koje bi trebalo na jednom ovakvom mestu da ispoštujete je sledeće: Bilo kakva seksualizacija golog tela i neprimereno ponašanje koje se smatra neprimerenim i bilo gde drugo, nije dozvoljeno ni na nudističkoj plaži. Koliko god vam ideja naturalizma izgledala slobodoumna i široka, osnovni moralni kodeksi se poštuju i tu.

Predrasude vezane za nudizam nastaju uglavnom usled potrebe da se obavljanje raznih aktivnosti bez odeće dovodi upravo u vezu sa seksom, razvratom i bludom što je potpuno pogrešno jer takvih stvari ima i na običnoj plaži ukoliko je neko sa tom namerom došao na istu. Štaviše, psiholozi pokazuju da su neretko baš ti mali komadi odeće, bikiniji i kupaći kostimi, oni koji raspiruju maštu i bude seksualne apiracije kod posmatrača. Uopšte gledano, nije nagost ta koja je razvratna i sramna, već naš pogled i ono što mi u svom mozgu kreiramo nakon tog pogleda. Naturisti su pak toga oslobođeni jer oni razlikuju čistu nagost od seksualnosti i jedni druge posmatraju kao da su odeveni. Sa ovim u vezi mnogi psiholozi tvrde da nudizam ne samo da oslobađa već čak i leči, pogotovu one koji imaju problem sa sramom i stidom, te sa prihvatanjem sopstvenog tela.

Sa tim u vezi u psihologiji postoji čak i nešto što se zove gola psihoterapija koja pomaže u lečenju mnogih psiholoških oboljenja, a pre svega u oslobađanju stida, jačanju samopouzdanja i prihvatanja samog sebe. Ona se razvila iz knjige Social Nudisam and Body Taboo koju je još 1932 godine objavio psiholog sa Pristona Howard Warren, a potom njegovu metodologiju prihvatio veliki broj njegovih kolega koji su počeli da koriste grupnu golu psihoterapiju u lečenjima svojih pacijenata.

Naturisti su oslobođeni svih predrasuda i ne posmatraju ljude kroz to kako oni izgledaju, kako se oblače… Onima koji nisu nudisti je svakako teško da taj mindset spoznaju i zbog toga im je možda zaista i neophodna gola psihoterapija kako bi shvatili da nudizam oslobađa od nesigurnosti i predrasuda.

Kako bi vam to bilo malo jasnije mogli bi se osvrnuti na naš razvoj tj. pogledati malu decu koja su potpuno oslobođena stida i nezatrovana uočavanjem razlika na drugoj deci (kasnije ljudima) koja ih od istih udaljavaju. Deca od rođenja otkrivaju potupnu lakoću uma, bez osećaja srama ako vide golo telo i hvataju prvu priliku da se i sama oslobode odeće. Sa odrastanjem, pak, ona uče da je sramno pokazivati golo telo jer se ono uvek veže uz seksualnost, a uz to nauče i da se rugaju ili sažaljevaju druge na osnovu njihovih tela, ali i načina na koji su svoje telo sakrili tj. vrednosti onoga čime su to učinili. Sa ovim u vezi možda ne bi trebalo da nas začudi što psihološka istraživanja sve više pokazuju da deca koja su odrasla u porodicama koja neguju naturalizam imaju zdraviji odnos sa okolinom i ispravniji pogled na svet i pre svega ljude oko sebe. Naime, manje su sklona kritikovanju drugih, a imaju i izraženije samopouzdanje.

Iako je jasno da nam je teško da prihvatimo naturalizam kao ideju i da on sigurno ne može apsolutno nikada  zaživeti u savremenom konzumerističkom svetu (mada ništa nije nemoguće), moramo priznati da je ono što on propagira daleko humanije i normalnije od razlika, predrasuda i taboo-a koje ovako obučeni jedni drugima namećemo. Možete na to oslobađanje od odeće gledati i kao na jedan oblik bunta, kojim nudisti odbacuju sve ono što ih svakodnevno nervira: komplekse, sistemske namete, društvene stege ali ne možete reći da to nema pozitivno dejstvo na onoga koji je u stanju da to učini. Oslobađanjem od odeće i povezujući se ponovo sa prirodom na jedan opušten i zdrav načina naturisti oslobađaju svoje telo ali i svoj um od bilo kakvih predrasuda i prema drugima i prema sebi, zaboravljaju tuđe neodobravanje i počinju shvatati da jedino odobravanje koje je bitno jeste ono vlastito. Osećaju se srećnije  jer spoznaju da njihova sreća ne proizilazi iz tuđih reči, već iz vlastite unutrašnjosti i tada se osećaju neopterećenije, lakše, slobodnije, a mi koji nismo spremni da se na taj način ogolimo i konektujemo i sa sobom i sa drugima ne samo da ne bi trebalo da ih kritikujemo već bismo u velikoj merimogli da im pozavidimo.


Srpsko izdanje najuticajnijeg muškog magazina na svetu, pokrenuto je na jesen 2013.

esquire.rs


Text is copyright protected and is the property of esquire.rs and doroteo.rs




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *