KANCER DOJKE KOD MUŠKARCA / jači od straha

Oktobar je mesec borbe protiv raka dojke i ako nikada do sada niste, što bi bilo teško za poverovati, tokom njega ćete na mnogim mestima videti ružičastu mašnicu koja simbolizuje borbu protiv ovog, najzastupljenijeg, oblika kancera. Mašnica je roza boje zato što je ova bolest u startu prepoznata kao nešto od čega obolevaju žene, ali se sa vremenom otkrilo da od nje mogu oboleti i muškarci jer iako nemaju istu funkciju kao ženske, muške grudi su ipak sastavljene od istih ili sličnih tkiva i ćelija koji takođe mogu oboleti. Ovaj oblik karcinoma kod muškaraca još uvek predstavlja retkost, ali ga već ima u dovoljnoj meri da bi se trebalo pozabaviti ovom temom.

Statistika kaže da svaki hiljaditi muškarac oboli od raka dojke te da ovaj oblik bolesti predstavlja jedan procenat u odnosu na broj kancera dojke kod žena, što svakako nije zanemarljiva brojka. Ono što je tek čini nezanemarljivom jeste činjenica da se, kao i kod žena, broj obolelih iz godine u godinu povećava te da su najveći uzročnici toga neinformisanost i neredovni pregledi. Svest muškaraca o ovoj bolesti i njihovo poznavanje iste je zabrinjavajuće mali i većina onih koji su od nje oboleli su se lekaru javili u kasnoj fazi kada je bolest već u velikoj meri proširena i kada ju je gotovo nemoguće suzbiti. Zbog toga je veoma važno kod sebe probuditi svest najpre o samopregledu, a potom i o redovnim kontrolama kod doktora. Struka inače preporučuje da ukoliko žena ide na redovan pregled jednom mesečno, muškarac bi trebalo da ide jednom u dva meseca pogotovu u kasnim godinama života jer je najveći broj obolelih od ovog oblika kancera, stariji od 55 godina, mada ne nužno.

Rak dojke se kod muškarca najčešće manifestuje kvržicom koju je moguće opipati rukom, ali to nije jedini alarmantan znak. Drugi simptomi bi mogli biti: bezbolne otekline ispod bradavice, bol u samoj bradavici, bol u grudima, ginekomastija (dobroćudni rast grudi kod muškarca) dok je sekrecija iz muške dojke retka pojava, ali definitivno najalarmantnija jer je ona u preko 75% slučajeva prouzrokovana upravo karcinomom. Većinu ovih stvari muškarac može sam da uoči samo je važno da ima svest o tome i da se povremeno samopregleda. Doktorska dijagnostika se vrši po istom principu kao i kod žena: laboratorijskim nalazima, biopsijom, CT-om ili magnetnom rezonancom. Posmatrano sa patopsihološke strane, karcinom dojke kod muškarca je identičan onome kod žena, može biti početni ili invazivni, niskog ili visokog gradusa, a najčešći oblik je invazivni duktalni karcinom.

Kao i kod žena, karcinom dojke kod muškarca je najčešće u vezi sa hormonima. Uzrok može biti visoka koncentracija estrogena, pogotovu u odnosu na testosteron, promena odnosa androgena i estrogena ili abnormalna osetljivost tkiva dojke na normalnu koncentraciju estrogena. Do ovakvih hormonskih neuravnoteženosti mogu dovesti brojna stanja abnormalnosti testisa, kao što su nespušteni testisi, upalne bolesti testisa ili pak povrede testisa. Bolesti jetre, poput recimo ciroze, takođe mogu dovesti do stanja u kojima raste nivo estrogena, baš kao što do toga može dovesti i hormonska terapija u lečenju raka prostate zbog čega su pacijenti predstavljaju rizičnu grupu i za kancer dojke. Gojaznost i izloženost zračenju mogu i u ovom slučaju kao i kod većine drugih oblika karcinoma biti njegovi direktni ili indirektni uzročnici.

Lečenje je moguće, naravno samo ukoliko se on na vreme dijagnostikuje zbog čega se i naglašava potreba preventivnih pregleda. Odstranjivanje tumora je izvodljivo samo u ranoj fazi koja se veoma retko otkriva jer se muškarci lekaru najčešće obraćaju onda kada je bolest već uzela maha. Ukoliko upoređujemo hirurški zahvat u odnosu na onaj kod žena, on je kod muškaraca znatno radikalniji jer se uglavnom odmah pored tumora odstranjuje i cela dojka. Razlog ovakvom pristupu je činjenica da muškarci imaju daleko manje tkiva dojke nego žene te stoga, zarad onkološke sigurnosti i daljeg praćenja bolesti, nema potrebe za predlaganjem poštednijeg zahvata pošto se na ovaj način drastično smanjuje rizik od ponovne pojave tumora, a i u estetskom smislu rezultat je mnogo bolji ako se odstrani cela dojka. Kod uznapredovalog stadijuma nekada se radila palijativna mera kastracije kojom se u 70% slučajeva postizala evidentna redukcija tumora i metastaza. Danas se umesto nje preferiraju i dobri rezultati postižu hormonskom terapijom, a na tržištu su i novi lekovi koji reduciraju proizvodnju estrogena i smanjuju smrtnost od ovog karcinoma. Međutim, ništa od ovog nije delotvorno ukoliko se bolest kasno dijagnostikuje, a surova statistika pokazuje da se većina muškaraca obolela od raka dojke javila lekaru u poodmaklom stadijumu bolesti kada već postoje metastaze (proširenje procesa, najčešće krvlju) u druge organe. Upravo iz tog razloga, u zaključku ove teme još jednom naglasak na buđenju svesti i apostrofiranju preventivnih dejstava kod ovog karcinoma kao uostalom i kod bilo kog drugog. Sa tim u vezi se oglašava i sve veći broj onih muškaraca koji su imali tu nesreću da im se dijagnostikuje ova bolest, ali i sreću da su to na vreme uradili i pobedili je, među kojima su i neke poznate ličnosti poput recimo Petera Crissa, čuvenog bubnjara grupe Kiss kome je kancer dojke uspešno odstranjen hirurškim putem i koji u svom hard-rock stilu poručuje:

You don’t need boobs to get breast cancer… So, test it regulary…

Prevencija i rana dijagnostika su najefikasniji pristup unapređenju zdravlja, posebno kad je u pitanju kontrola malignih bolesti.

Edukativni projekat „Jači od straha” pokrenut je usled znatnog nedostatka svesti o malignim bolestima. Projekat ima za cilj da pruži informacije o kanceru, ukaže na značaj prevencije i da podršku obolelima i njihovim porodicama.

Karcinom menja život iz korena. Put koji sledi je drugačiji za svakoga. Ljudima je potrebno vreme da prihvate svoju dijagnozu. Suočavanjem s kancerom, volja, disciplina i upornost da se bolest pobedi, obolelog i njegovu najbližu okolinu čine jačim od straha.