VAŽNO JE DA ZNAŠ / DR BILJANA BEGOVIĆ VUKSANOVIĆ
Dr Biljana Begović Vuksanović
Epidemiolog i Šef Odseka za HIV/AIDS i polno prenosive infekcije Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd
Informacije u vezi sa HIV-om koje se pojavljuju u medijima vrlo su oprečne i u vremenima tabloidnog novinarstva neretko senzacionalističke, recite nam iz prve ruke kakva je realna slika sa epidemijom HIV-a barem na teritoriji Beograda koju pokriva Vaš Zavod?
Situacija u Beogradu je bez značajne promene. Drugim rečima, imamo približno isti broj novootkrivenih infekcija, negde oko 60 – 70 svake godine u Beogradu. Ta brojka je gotovo identična već nekih 15 godina što nam ukazuje na ujednačen porast broja inficiranih u glavnom gradu, a onda isto tako i u Srbiji, jer je Beograd nekih 60-70% statistike cele zemlje.
A da li se po istom principu povećava i broj ljudi koji se testiraju?
Nažalost, ne! I sa tim u vezi smo zapravo u najvećem problemu jer od procenjenog broja ljudi koji žive sa HIV-om oko 30% još uvek ne zna da je inficirano. Nama je cilj da dopremo do njih kako bi oni mogli da urade najbolje za sebe, a to je da se, pre svega, testiraju i potom krenu na vreme da se leče. Kvalitetan život sa HIV-om se u današnje vreme podrazumeva, ali samo ukoliko se infekcija otkrije na vreme. Međutim, broj ljudi koji dobrovoljno dolaze da se testiraju je poražavajuće mali. U naše Savetovalište najviše dolaze osobe kojima je test na HIV potreban jer se pripremaju za hiruršku intervenciju ili postupak vantelesne oplodnje, zbog zdravstvenog problema i slično… Ljudi su delom nedovoljno informisani, nesvesni rizika, brzo žive, zatrpani su drugim problemima pa im testiranje na HIV nije prioritet ili se boje ishoda, te im manjka hrabrosti da se suoče sa moguće lošim rezultatom. Svakako je najlošija opcija imati HIV infekciju, a ne znati i ne lečiti je.
Da li možemo reći da postoje grupacije koje su najugroženije?
Već duži niz godina najlošija epidemiološka situacija je u populaciji muškaraca koji imaju seks sa muškarcima (MSM). To nisu samo deklarisani gej muškarci već i među onima koji se izjašnjavaju kao heteroseksualci, koji neretko imaju i porodicu, ima onih koji održavaju seksualne kontakte i sa muškarcima, vodeći dvostruki život.
A kada govorimo o uzrastu inficiranih na teritoriji Beograda možemo li da izvučemo neki zaključak?
Ono što je primetno poslednjih godina, zapravo od 2002. godine jeste da sve više inficiranih registruje u mlađoj populaciji (20-29 godina). Imajući u vidu da se pri tome kod 50% pacijenata infekcija otkriva u odmaklom stadijumu, mladi ljudi obolevaju od AIDS-a, što uz savremenu i pravovremenu terapiju ne bi trebalo da se dešava. Uz saznanje da u Srbiji postoji besplatna terapija, koja je dostupna svim pacijentima takva statistika je potpuno poražavajuća. Život sa HIV-om može biti kvalitetan i dugovečan, ali pod uslovom da se infekcija otkrije u ranoj fazi i odmah nakon toga krene sa terapijom.
Gde mislite da mladi ljudi najviše greše kada su u pitanju HIV i druge polno prenosive bolesti?
Veruju svojim partnerima! Bezrezervno veruju! Kod mladih gej muškaraca, pošto u poslednje vreme najviše iskustva imam u saopštavanju pozitivnog rezultata baš njima, rizičan seks se uglavnom dešavao u vezama u kojima su se oni potpuno predavali i verovali (starijim) partnerima. Situacija u smislu opuštanja i ne korišćenja kondoma, jer se veruje partneru nije puno drugačija ni među klijentima heteroseksualne orijentacije. A kada ih pitam zbog čega su se upuštali u rizične odnose najčešće odgovaraju: “Dugo se znamo” ili “U dugoj smo vezi”. U prevodu, veruju u monogamnost svoje veze za koju se često ispostavi da zapravo nije takva.
A da li su mladi ljudi dovoljno informisani po pitanju HIV-a i da li mislite da država radi na njihovoj edukaciji sa tim u vezi?
Napredak postoji, pre svega kroz pokušaj da se uvede zdravstveno vaspitanje u škole. Do sada se na edukaciji i podizanju svesti mladih ljudi radilo u okviru osnovnog i srednješkolskog obrazovanja i putem interaktivnih radionica u okviru savetovališta pri domovima zdravlja i u okviru kampanja posvećenih ovoj temi. Međutim, to nije dovoljno. Zdravstveno vaspitanje bi moglo da obezbedi kontinuirani rad na podizanju znanja i svesti mladih ljudi o značaju pre svega izbegavanja rizika tj.upražnjavanja bezbednih obrazaca ponašanja , a ukoliko se rizik ipak desi, da se što pre uradi test, umesto da se rizik negira. Svako ko je imao i jedan rizičan odnos, bilo kakav vid seksualnog odnosa bez zaštite, bilo da je u pitanju vaginalni, oralni ili analni seks ili je reč o nekom drugom riziku trebalo bi da dođe i da se testira po isteku 2 meseca, što predstavlja tzv. period prozora.
Koje su aktivnosti Vašeg Savetovališta?
Naše aktivnosti pre svega obuhvataju preventivni rad. Savetovalište je osnovano 1987.godine u skladu sa svom postojećom zakonskom regulativom i od tada do danas je testirano oko 97.000 ljudi, a otprilike kod njih 720 je otkriven HIV virus. U našem Savetovalištu tokom cele godine svi zainteresovani mogu besplatno i anonimno da se savetuju i testiraju na HIV. Dakle, bavimo se epidemiološkim nadzorom nad HIV, AIDS i drugim polno prenosivim infekcijama, što znači da pratimo epidemiološku situaciju i izrađujemo izveštaje za nadležne institucije, učestvujemo u pripremi vodiča, uputstava i drugih stručno-metodoloških preporuka za prevenciju i kontrolu ovih infekcija, organizujemo edukacije, sarađujemo sa vladinim i nevladinim organizacijama, obeležavamo sve važne datume: Svetski dan borbe protiv side, Evropsku nedelju testiranja, Dan sećanja na umrle od AIDS-a…
Ko su ljudi koji najčešće dolaze u savetovalište? Da li ljudi češće dolaze preventivno, što bi trebalo da bude praksa ili više dolaze nakon što se rizičan seksualni odnos već dogodio?
Malo je onih koji dođu preventivno. Više je onih koji kažu da su došli preventivno, ali ne shvataju šta zapravo znači prevencija i tek u razgovoru sa nama spoznaju da su već imali rizik. U Zavodu se godišnje savetuje i testira na HIV oko 1500 ljudi, koji su došli u Savetovalište samoinicijativno po prepoznatom riziku, od kojih je samo oko 200 iz MSM populacije, pri tome je najveći broj inficiranih registrovan među njima. Broj osoba koje dolaze na savetovanje i testiranje generalno je u padu poslednjih godina i moramo da radimo na povećanju obuhvata ovom najznačajnijom preventivnom aktivnošću.
A koliko Vaše Savetovalište radi sa osobama koje su već inficirane virusom HIV-a?
Radimo puno, u smislu podrške. Nama mogu da se obrate za sva pitanja, dileme, probleme i nezadovoljstva na koja nailaze. U Srbiji danas postoji više organizacija, koje se bave podrškom ljudi koji žive sa HIV-om, i među članovima tih udruženja ima i onih koji su inficirani, što je značajno u pružanju podrške.
U onoj meri u kojoj se susrećete sa njima kako Vam se čine njihovi problemi?
Mnogi od njih nemaju probleme i vode normalan i kvalitetan život, ali lično mislim da su to oni ljudi koji su i pre HIV-a imali više ili manje ”sređen” život, zaposlenje, stabilnu porodicu… Nažalost, mnogi vode bitku za goli život i pre te infekcije, pa im ona dođe kao kap u prepunoj čaši. Međutim, ni oni ne smeju da se predaju i kada dođu kod nas u savetovalište, mi se trudimo da im pomognemo u nalaženju rešenja za konkretan problem koji imaju, da pronađu nešto dobro, neku dozu optimizma u svemu tome što ih je snašlo.
Kakva je situacija sa drugim polno prenosivim infekcijama, da li je istina da su one u porastu i da su sada maltene opasnije nego HIV?
Ne bi se moglo baš tako reći, ali činjenica jeste da su ljudi, možda i zbog pažnje koja se primarno posvećuje HIV-u, postali nekako opušteniji po pitanju drugih polno prenosivih infekcija, pa imamo sve veći broj obolelih od sifilisa i gonoreje koje se lakše i prenose, opet najviše u MSM populaciji. Dok se sifilis leči penicilinom, gonoreja je izazov zbog rezistencije izazivača na antibiotike. Među učestalim infekcijama koje takođe mogu imati posledice su hlamidija, mikoplazma i ureaplazma. Ukoliko su infekcije dugotrajne i nelečene kao rezultat može da se javi problem sa sposobnošću začeća. Veoma zastupljene su infekcije humanim papilloma virusom, od kojih neke imaju maligni potencijal, zatim genitalni herpes i druge ređe polno prenosive infekcije.Kod svih ovih infekcija prevencija je najdelotvornija, a najsigurnija preventivna mera je i dalje kondom, za svaki odnos i sa svakim partnerom.
A kada govorimo konkretno o prevenciji HIV-a da li je PreP i u kojoj meri zapravo prevencija?
PreP jeste jedna nova preventivna tehnologija, ali kako sam ja shvatila kada sam prvi put čula za njega, a i potom kada sam se detaljno informisla, PreP nije osmišljen da bude zamena za kondom, već kao njegova dopuna. Međutim, takoreći je postao trend da se u slučaju korišćenja PreP-a kondom više ne koristi, što je potpuno pogrešan pristup, jer PreP vas štiti od HIV infekcije, a šta je sa drugim prethodno pominjanim polno prenosivim infekcijama. Dakle, PreP je OK,ali samo kao dopuna uz kondom ili za situacije gde kondom iz nekog razloga nije mogao da se koristi.
Kada govorimo o testiranju na HIV da li su, po Vama, i u kojoj meri pouzdani testovi koje možemo samostalno kupiti u apoteci?
Ja ne sumnjam u njihovu pouzdanost, ukoliko su to savremeni testovi. Međutim, apelujem na ljude da se pre svega na HIV testiraju na mestima kao što je naš ili neki drugi zavod za javno zdravlje, gde osim što je usluga besplatna, uz testiranje obavezno budu i savetovani što je najznačajniji deo usluge. Ukoliko se čovek testira kod kuće, nedostaje važan deo u vidu psihičke podrške u iščekivanju i nakon dobijanja rezultata, kao i pravilno tumačenje rezultata. Nismo pristalice ni testiranja u privatnim laboratorijama, jer i tada izostane savetovanje, a često te osobe kontaktiraju nas za pojašnjenje rezultata.
Kako ljudi najlakše da vas kontaktiraju?
Putem mejla biljana.begovic@zdravlje.org.rs ili telefona 011/32-30-038 (svakog radnog dana od 08 do 14h), ali je svakako najbolje da dođu lično, jer im za to ne treba uput, niti bilo kakav lični dokument, čak nije nužno ni da budu sa teritorije Beograda. Dakle, ovde može besplatno da se savetuje i testira na HIV svako ko smatra da je bio u riziku, nevezano da li živi u Beogradu, negde u Srbiji ili je stranac i da dobije sve neophodne informacije u vezi sa prevencijom HIV-a i drugih polno prenosivih infekcija. Na kraju, korisna informacija za naše čitaoce – savetovališta poput našeg postoje pri svim Zavodima/Institutima za javno zdravlja u Srbiji.i
Text is copyright protected and is the property of ponos.rs and doroteo.rs
