VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

JA, PANSEKSUALAC!


Ukoliko bi trebalo u sećanju da oživim prve susrete sa sopstvenom seksualnošću, utoliko je problem njihova hronologija, kao i činjenica da one najranije svesno nije moguće oživeti. Prve koje sa sigurnošću mogu vremenski da lociram, datiraju iz šeste, sedme godine života. I mada kao istraživač na polju seksa posebnim tehnikama, daleko od svesnog, pokušavam da dobacim i dalje od toga, za današnju temu su i ove dovoljno daleko da bi bile dobar primer.

Te nazovimo najranije slike vezane za seks kao i zadovoljenja dečije radoznalosti u vezi sa tim, nedvojbeno mi stavljaju do znanja da sam već tad osećao podjednaku dozu privlačnosti i za ženski i za muški pol. Eksperimetisanja sa drugarima i drugaricama kroz ono što bismo zvali igra mame i tate i sva druga opšta mesta dečijih i adolescentskih ispitivanja sopstvene seksualnosti otkrivali su da me u istoj meri uzbuđuju i jedni i drugi izazivajući identičnu reakciju među nogama, i dalje u glavi.

Sa tim u vezi, najranija faza mog seksualnog sazrevanja donosi problem sa seksualnošću koji se provlači kroz čitav period adolescencije i malo posle toga. Odrastanje u konzervativnoj sredini koja nameće isključivo heteroseksualnu orijentaciju, mene buntovnog i prkosnog tera da se deklarišem kao homoseksualac iako me žene i muškarci privlače u istoj meri. Pritom sam sve vreme osećao da mi je etiketa biseksualca podjednako uska i ograničavajuća koliko i etikete homoseksualca ili heteroseksualca. Tek godinama kasnije, ali već pri prvom susretu sa pojmom panseksualnosti shvatam da je to termin koji najbolje opisuje ono što u seksualnom smislu, po svojoj prirodi, jesam.

Panseksualnost ili sveseksualnost jedina je u potpunosti usklađena sa našim libidom

koji se rađa nesputan polnim obeležjem dobijenim rođenjem

Danas ako bih sebe morao da etiketiram, mada etiketiranja ne volim ni u jednom segmentu života pa pogotovu ne u seksualnom, definisao bih se kao cisrodan panseksualni muškarac. Moje unutrašnje biće je podjednako i muško i žensko dok se spolja najkomfornije osećam kao muškarac, što mi je rođenjem i dodeljeno, mada sam u najranijem detinjstvu eksperimentisao i sa tim u vezi.

Poistovećivanje sa terminom panseksualan, a ne biseksualan svakako je u velikoj meri posledica ličnog uverenja, opet stečenog još u periodu adolescencije, da je intimnost više vezana za (najdublju) emociju nego za seks, te da bi partnerski odnos prevashodno trebalo graditi na toj osnovi. U tome se, u najširem smislu, skriva i odgovor na pitanja koja su mi u vezi sa panseksualnošću na Kauču libido boje najčešće postavljana, a mogu se sublimirati u ova dva:

Zašto panseksualnost, a ne biseksualnost?

Koja je razlika između panseksualnosti i biseksualnosti?

Detaljan istraživački tekst na tu temu sam već pisao (KAUČ LIBIDO BOJE / PANSEKSUALNOST), a sada ću pokušati da odgovorim najprostije: Za razliku od biseksualnosti koja se, kao što joj i samo ime kaže (bi = dva), vezuje samo za privlačnost prema dva pola odnosno roda – muški i ženski, panseksualnost (pan = sve) se na taj način ne ograničava i obuhvata seksualnu privlačnost, seksualnu želju, romantičnu ljubav ili emocionalnu privlačnost prema ljudima svih rodnih identiteta i polova. I što je još važnije, a to bi bio odgovor na prvo pitanje, panseksualnost zapravo uopšte ne registruje pol smatrajući ga irelevantnim u određivanju da li će nam neko biti seksualno ili emotivno privlačan dajući tako primat emociji prema ljudskom biću neovisno od toga šta on, prostim jezikom rečeno, ima u gaćama odnosno na koji način sebe identifikuje i doživljava. Kao panseksualac koji seksualno može da opšti sa bilo kojim polom i kao neko ko fokus u partnerskom odnosu stavlja na nežnost i emociju, a ne na seksualni čin, vezujem se prevashodno  za  ličnost, dodatno za intelekt koga subjektivno smatram i najjačim afrodizijakom.

Zbog svega ovoga sam sklon uverenju da je panseksualnost jedini oblik seksualnosti potpuno usklađen sa našim libidom koji se rađa nesputan polnim obeležjem dobijenim rođenjem, a pogotovu ne ideološkim uverenjima koja nam se potom nameću. Ono što me u mom uverenju hrabri je činjenica da je među generacijama rođenim u novom milenijumu i civilizovanom društvu, te nesputanim konzervativnim pogledom na stvari, sve više onih koji se izjašnjavaju kao panseksualci. I to nije nikakva novotarija XXI veka kao što oni koji je osporavaju pokušavaju da joj pripišu već vraćanje na iskonske, ljudske i humanističke vrednosti koje su vladale pre nego što je hrišćanstvo uzurpiralo našu seksualnost, kao i većinu drugih ljudskih, ovozemaljskih užitaka i slobodu, in general.

Dosadašnje konzervativno poimanje stvari uglavnom je posledica religije

koja je seks vezala za produžetak vrste,

a to u novom milenijumu više ne pije vodu.

Epoha u kojoj nije neophodan seksualan čin kako bi se dogodilo začeće, pružila je ljudima slobodu da sami biraju šta će seks lišen te uloge biti u njihovom životu: zabava, rekreacija, instant zadovoljstvo ili osnova na kojoj će graditi partnerski odnos.

Uz takav civilizacijski napredak, fakat da seksualni identitet nije uslovljen seksualnim ponašanjem i obrnuto, do koga smo došli evolucijski odnosno uporednim razvojem i kognitivne i emotivne inteligencije, doveo je do toga da ljudi intimno imaju potpunu slobodu da ispoljavaju svoju seksualnost. A panseksualnost u tom kontekstu nije samo najbolji već bi trebalo da bude i jedini prihvatljiv teren na kome se sprovodi seksualno vaspitanje kako libido ne bi bio ni na koji način sputan tj. kako bi mu se omogućila ta, za njega jedino prihvatljiva, sveseksualnost.


All images and materials are copyright protected and are the property of doroteo.rs


KAUČ.LIBIDO.BOJE / smart is the new sexy


PROČITAJTE I…





Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *