FATHER FIGURE


Psihoanaliza, koja je postala popularna početkom prošlog veka, stavila je u sazrevanju deteta akcenat na majku, dok je ocu dodeljena sporedna uloga u formiranju naše ličnosti. Sa tim u vezi, decenijama unazad očevi nisu uključivani u odgoj svoje dece, ali moderna psihologija i psihoterapija ispravljaju tu grešku ukazujući na činjenicu da je figura oca u odrastanju deteta važna koliko i figura majke.

Najbitnija uloga oca u životu deteta jeste u modelu koji on predstavlja, pogotovu sinovima.

Očevi imaju veliki uticaj na psihoseksualni razvoj dečaka, zbog funkcije muškog uzora i objekta identifikacije koji doprinosi razvoju samosvesnog i stabilnog seksualnog identiteta. Dečaci svoju muškost otkrivaju i razvijaju u komunikaciji sa socijalnim okruženjem u kome je figura oca od presudnog značaja za usvajanje modela seksualnog ponašanja koje, pritom, uopšte ne mora biti u vezi sa seksualnim identitetom. Ovde bi trebalo naglasiti da puko prisustvo oca kao muškog uzora ne garantuje da će se dete razviti u pozitivnu i sigurnu ličnost. Za to je presudno kako se otac ponaša na toj poziciji i šta od svog sina očekuje, a jako je važno i to kako se ophodi prema njegovoj majci tj. svojoj supruzi.

Očevi koji aktivno učestvuju u razvoju svojih sinova, koji dobro uspostavljaju granice u njihovom ponašanju, koji ne skrivaju svoje slabosti i probleme, doprinose pravilnom razvoju muškosti kod svog naslednika.

U periodu adolescencije uloga oca za dečake je važnija od uloge majke, zato što je on prvi muški autoritet sa kojim se dete suočava i koji mu pomaže u traženju sopstvenog identiteta, razvoju sopstvenih vrednosti, sigurnosti i samostalnosti. Sa tim u vezi, bliskost muškog deteta sa njegovim ocem je podjednako bitna neovisno o tome da li je reč o osobi heteroseksualne ili homoseksualne orijentacije, ali je u drugom slučaju za nijansu važnija podrška oca u trenutku kada sin postaje svestan da je njegova seksualnost drugačija od one koja je očekivana od drugih, pa i od samog tate.

Nažalost, u praksi svedočimo da većina gej mladića ima loše odnose sa svojim očevima. Relevantna istraživanja na tu temu pokazuju da je među autovanim gejevima manje od 20% onih koji mogu da se pohvale dobrim odnosom sa muškim roditeljem. Sličan zaključak se može izvući i iz literature koja se bavi gej tematikom, bilo da je reč o književnosti ili kinematografiji čija dela neretko obrađuju upravo loš odnos gej muškaraca sa svojim očevima. Jedan od retkih primera dobrog otac – gej sin odnosa na filmskom platnu je onaj u filmu „Love, Simone“ iz 2018. koji prikazuje dirljivo dobar odnos oca sa svojim gej sinom, tinejdžerom ili onaj u popularnoj seriji „Glee“ u kojoj tipični mačo otac Burt Hummel prevazilazi svoja uverenja kako bi sa svojim gej sinom Kurtom uspostavio odnos zasnovan na bezuslovnoj ljubavi. Činjenica da mnogi gej mladići na ovakve scene gledaju sa čežnjom i suzama u očima govori puno o njihovom odnosu sa svojim očevima.

U konzervativno patrijarhalnim sredinama loš odnos oca i gej sina najčešće je posledica neispunjenih očekivanja koja nameću društvo i okolina, odnosno pogrešna uverenja, mnogo više nego očevi sami po sebi.

Otac se u patrijarhatu posmatra kao simbol surove muškosti, a homoseksualnost kao potpuni opozit muževnosti, što svakako jeste pogrešno, ali u konzervativnoj sredini istovremeno i duboko ukorenjeno. Muški roditelji su misteriozne, distancirane, zastrašujuće figure „in general“, a iz vizure gej sinova pogotovu. Muškarci tradicionalno svoju muškost demonstriraju odbacivanjem svega ženskog, dok se gej definiše kao neko ko je slab, nežan i teško se odvaja od maminog krila – dakle, sve suprotno muževnosti. Dečak koji izrasta u gej muškarca konstantno je izložen komentarima da je manje muškarac od ostalih, zbog čega kreira osećaj neispunjavanja očevih očekivanja i plaši se njegove reakcije na svoje postupke, što je neretko i kočnica u njegovom autovanju. Mnogi veruju kako će se to što ih društvo smatra nedovoljno muževnim loše odraziti na njihov odnos sa ocem i mnogi su u pravu u vezi sa tim. Naši očevi takođe egzistiraju u društvu u kome se homoseksualac ne smatra pravim muškarcem i sami su vaspitavani tako da na homoseksualnost gledaju sa visine i da je se plaše u sebi samima, pa mnogi od njih homoseksualnost svoje dece doživljavaju kao lični neuspeh prenošenja muškog principa na svoje potomke tj. kao ličnu sramotu i manjak sopstvene muškosti. Takva osećanja su neretko razlog da mnogi očevi nakon saznanja kako im je sin gej postaju agresivni i nasilni, što je najprimitivniji način demonstracije muškosti u konzervativnom poimanju sveta.

Ukoliko pak nisu agresivni, očevi gej muškaraca najčešće se distanciraju od svojih sinova, što je takođe vid agresije, samo unutrašnje. To se često dešava čak i pre nego im se dete autuje. Naime, ponekad dečaci tokom svog razvoja demonstriraju ponašanje i gestove koje očevi detektuju kao homoseksualne, pa prave distancu od njih, što takođe uzrokuje razne traume i kod jednih i kod drugih. Uopšte posmatrano, antagonizam otac – sin najčešće biva izuzetno stresan i bolan za gej muškarce i u velikoj meri se odražava na njihovo ponašanje. Budući da je dečakova veza sa ocem njegova prva, najvažnija veza sa čovekom, to je i primarni poligon na kome on uči ne samo kako da stupa u interakciju i blizak kontakt sa drugim muškarcem, već i da procenjuje koliko mu je drag. Ako tu primarnu vezu tokom detinjstva karakterišu strah, udaljenost i neprijateljstvo, kao što je i dalje slučaj kod većine gej mladića, to će bez sumnje ometati njihovu sposobnost da u budućnosti formiraju i održavaju intimne, posvećene veze sa svojim (muškim) partnerima, a u velikoj meri se odražava i na njihove seksualne preferencije.

Iz aspekta psihoterapije, mnogi gej muškarci koji imaju problema u ostvarivanju emotivnih odnosa ili vezivanju za svoje partnere, brojne odgovore sa tim u vezi mogu pronaći osvrtom na svoju vezu sa ocem.

Veoma često do rešenja aktuelnih emotivnih ili seksualnih problema u partnerskim odnosima možemo doći odgovaranjem na neka pitanja tipa: Šta smo o sopstvenoj vrednosti naučili od svojih očeva? Šta smo naučili o svojoj vrednosti u očima drugih muškaraca? Da li tip muškaraca koji nas privlači ima presedan u odnosu sa našim očevima? I slično. Sa druge strane, za očeve gej muškaraca, ukoliko nekim čudom neki od njih pročita ovaj tekst, bitno je da razumeju jedinstvenu ulogu koju imaju u samopoštovanju i budućim vezama svog sina. Svakako da svi očevi moraju pokazati kako vole i prihvataju svoje kćeri i sinove, ali očevi homoseksualnih sinova moraju uložiti malo više truda u prevazilaženju barijera homofobije i socijalne neprihvatljivosti gej populacije ne bi li svojim sinovima demonstrirali da su vredni podjednako koliko i svi drugi, te da zaslužuju i poštovanje i ljubav drugog muškarca, jer je za zdrav emotivni život njihovih sinova to veoma bitno.



Text is copyright protected and is the property of optimist.rs and doroteo.rs


PROČITAJTE I…




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *