VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

FOTOGRAFIJA / NEKAD I SAD


Koliko god godina da imate, ukoliko čitate ovaj tekst, znači da je fotografija obeležila, ili bolje rečeno beležila vaš život od najranijeg detinjstva. Ako ste u starijim godinama, onda iz detinjstva imate tek po neku crno-belu fotografiju napravljenu najpre u lokalnoj fotografskoj radnji, obično nekim praznikom ili drugim posebnim povodom, potom iz nešto kasnijih godina imate one napravljene sopstvenim polaroidom, pa Smenom 8 ili nekim sličnim aparatom sa filmom, sve do pojave digitalnih aparata  i smartphone-a.

Da li smo danas si postali fotografi i da li je fotografija u aktuelnim vremenima dobila ili izgubila na svojoj vrednosti? Ako krenemo od opšteg mesta da u životu sve što uđe u masovnu proizvodnju pojeftinjuje sam proizvod, postaje logično da se isto dešava i sa fotografijom – kvantitet umanjuje kvalitet. Fotografi nerado priznaju ovakvo stanje stvari apostrofirajući da amaterska i profesionalna fotografija nikako ne mogu da se porede, što je nesporno tačno, ali je sa druge strane i njima jasno da s obzirom na to ko sve danas fotografiše, pa čak i ko sve danas od toga pravi svoju profesiju, ona in general gubi na svojoj vrednosti dok lični, subjektivni,doživljaj fotografije kod svakog od nas sigurno dodatno potvrđuje ovaj zaključak. Naime, ako ste nekada mogli da imate samo jednu, eventualno dve fotografije sa nekog event-a, pa ste je čuvali kao uspomenu čak i ako je malo mutna ili niste baš najbolje ispali na njoj, a danas pravite desetinu njih pa ih olako brišete čuvajući samo onu najbolju, a nekada ni nju ukoliko nije dovoljno dobra, jasno je da sama fotografija danas za vas ima mnogo manji značaj nego što je to nekada bio slučaj. Svakako mnogo manji nego onda kada ste mogli da ispucate samo film sa limitiranim brojem snimaka i da potom sve do njegovog razvijanja strepite da li je svaka fotografija na njemu uspela.

Foto-aparati sa filmom su bili u masovnoj upotrebi sve do pojave ovih digitalnih početkom 90tih godina prošlog veka. Za one koji nisu imali prilike da ih koriste, a takvih je među čitaocima ovog teksta sigurno mnogo, nepoznanica je i to kolika je neizvesnost njegovo korišćenje nosilo sa sobom. Počev od toga da ste morali imati dobro oko kako biste na pravi način postavili kompoziciju i nekoga ili nešto fotografisali iz pravog ugla, bez displeja na zadnjoj strani koji bi vas usmeravao i olakšavao posao. Rezultat svog rada ste mogli videti tek odlaskom u fotografsku radnju gde se sa ostavljanjem filma lokalnom fotografu na razvijanje vaš osećaj neizvesnosti dodatno pojačavao time što ne samo da je moglo da vam se dogodi da fotografija ne bude onakva kakva biste voleli ili želeli da bude, bez mogućnosti bilo kakvog naknadnog filtriranja, već se moglo desiti da je skroz mutna ukoliko vas je blic u datom trenutku ispalio ili ste mogli da je uopšte nemate ako ste nekim čudom osvetlili film ili se dogodilo nešto drugo, slično i podjednako traumatično. One fotografije koje su posle razvijanja filma bile uspešno izrađene, a mogli ste ih imati 24 ili 36 koliko se obično na jednom filmu moglo napraviti, čuvali smo ne samo kao uspomenu već kao blago uredno složeno u posebne albume. Danas ih pak lagerujemo na hard-disk pri čemu tek retki od nas vode računa da odrade i dodatni back-up pa se fotografije mnogo jednostavnije brišu i gube i to se lakše podnosi, što opet dodatno naglašava činjenicu koliko smo je sami obezvredili.

U tehničkom smislu fotografija napravljena foto aparatom sa filmom nije sama po sebi bila lošeg kvaliteta, ali da bi bila dobra onaj ko fotoaparat koristi je morao dobro da poznaje materiju. Bilo je mnogo manje prostora za grešku pa je fotograf morao odlično poznavati i svoj aparat kao i tehniku fotografisanja, tako da tada definitivno svako nije mogao profesionalno da se bavi fotografijom.Profesionalni fotografi, međutim, i dalje  brane sličnu  tezu pa kažu: Danas svi mogu da fotografišu, ali ne mogu svi da budu fotografi. I oni su sa tim u vezi potpuno u pravu, iako ćete sresti mnogo samoproklamovanih fotografa.

Za dobru, profesionalnu fotografiju je potrebno mnogo više od prethodno navedenog što naravno znaju upravo i samo profesionalni fotografi i tek po neki poštovalac njihovog dela. Amateri koji se fotkaju smartphone-om, najčešće samo zarad postovanja fotografije na društvene mreže, teško da znaju razliku između brzine blende i ISO-a. Međutim, potpuno je nerealno to očekivati od običnog korisnika smartphone-a, jer njemu to realno ne treba. On će svoje neznanje sakriti aplikacijom za obradu fotografija na svom telefonu i dobiti fotografiju kakvu je želeo sa mnogo više kontrole i mnogo manje napora nego što je to nekada bio slučaj. Sa tim u vezi, hteli mi to da priznamo ili ne, značajno se menja i doživljaj umetničke fotografije koji se logično prilagođava modernoj eri.

Za instagram – to je danas primarna funkcija fotografije i ona se prilagođava potrebama društvenih mreža. Dok smo na putovanju, nekom važnom event-u ili bilo gde gde želimo nešto da zabeležimo svojom kamerom, odmah vadimo smartphone  i brže bolje fotografišemo željeni prizor ne posvećujući se previše njegovoj kompoziciji već jednostavno napravimo par solidnih kadrova koje ćemo kasnije kod kuće sigurno obraditi dovoljno dobro da bismo na ovaj ili onaj način mogli da je podelimo sa svojim prijateljima ili pratiocima na društvenim mrežama sa čime se neretko i završava naša konekcija sa datom fotografijom što ponovo umanjuje njenu vrednost jer se odmah bacamo na nove i nove, često ne samo zaboravljajući da pamtimo momenat u kome je ta fotografija nastala već ga neretko i u potpunosti propuštamo upravo iz potrebe da ga sačuvamo i ovekovečimo što tek predstavlja potpuni paradoks. Na ovaj način, i ne samo na ovaj, brza kamera smartphona neretko donosi više lošeg nego dobrog zbog čega se u celu priču, naknadno uključuju i psihoterapeuti, ali to je već posebna tema.

Vrednost umetničke fotografije se ne menja i ona i dalje zavisi od toga ko ju je fotografisao. Jedino što je ta personalizacija koja ju je oduvek krasila sada malo naglašenija opet zbog činjenice da ekspanzija fotografa nije samo među amaterima, već i među profesionalnim fotografima. Dakle, veoma je teško izboriti se za status cenjenog umetnika na ovom polju što znači da ako su se neki izborili onda verovatno stvarno i vrede. Takvima je, kao i najpopularnijim fotoreporterima koji nas širom sveta i dalje fasciniraju trenucima koje uspeju da zabeleže svojim SLR aparatima koje i dalje vuku sa sobom, dozvoljena i povremena upotreba smartphone-a jer im omogućava bržu reakciju i deljenje informacije. Za razliku od njih nama koji svaki svoj trenutak vredan pažnje beležimo isključivo ovom drugom spravom, savet bi bio da malo spustimo svoje telefone i uzmemo pravi fotoaparat u ruke ne samo kako bismo osetili pravu čar fotografisanja i svojoj kreaciji dali umetničku notu već i zato što bi nas upotreba iste mogla vratiti na to da njome beležimo samo najvažnije trenutke u našim životima te da umesto potrebe da svaki trenutak zabeležimo, počnemo u svakom od njih da uživamo.


Srpsko izdanje najuticajnijeg muškog magazina na svetu, pokrenuto je na jesen 2013.

esquire.rs


Text is copyright protected and is the property of esquire.rs and doroteo.rs


MAN.AT.HIS.BEST / style / icons / social networks / psychology / human.relations




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *