Premda to većini ljudi nije najvažnija stvar u životu, sigurno će vam svako opisujući sopstvene aktivnosti apostrofirati procenat ličnog užitka u tome što radi. Sasvim logično, reklo bi se, jer zašto biste uopšte nešto radili ako u tome nema zadovoljstva, makar malo. Ukoliko razmišljate na taj način, a verovatno razmišljate, onda vam sigurno teško padaju sve one aktivnosti koje jednostavno morate da obavite iako u tome baš i ne uživate, od napornog posla koji vam se ne mili da radite do najbanalnijeg izbacivanja smeća koje sa užitkom obavljate verovatno u 0,1 % slučajeva. A zamislite sada kako bi tek bilo kada biste i stvari u kojima se po difoltu uživa, radili uz potpuno odsustvou žitka. Da li vam na pamet pada gora dijagnoza od te?
Anhedonija tj. potpuno odsustvo zadovoljstva iz stvari koje radimo predstavlja jedno od najgorih psiholoških oboljenja. Ona podrazumeva nesposobnost da iskusimo zadovoljstvo obavljajući aktivnosti koje su inače prijatne, kao što je npr. hobi, druženje sa prijateljima, putovanje, seks… Depresija, čiju srž zapravo anhedonija i predstavlja, odavno je ustuknula pred njom. Prvu su, u ovom ili onom obliku, manje više svi na neki način osetili i shvatili kolika je njena muka, dok anhedonija još uvek nije uzela maha u tom obimu, ali sudeći po istraživanjima preti da postane pandan depresiji. Štaviše neki je smatraju bolešću dvadeset prvog veka jer surova statistika pokazuje strahovit porast ovog oboljenja dok se drugi vid njene surovosti ogleda u činjenici da od ove bolesti najčešće obolevaju ljudi oko 35 godine života. U prevodu, radno najsposobnija grupacija ljudi. Posao je, naime, vrlobitan u opisuidefinicijiovogobolenja.Svi mi radimo, želimouspehu poslu, bogatstvo, alianhedonisti to žele u tolikojmeri da zaboravljaju da uživaju, ne samo u poslu, već u svim segmentima života, in general. Savremeno doba nam nameće otuđenje kao princip života i prevashodno nas pretvara u mašine koje sve manje imaju vremena za uživanje. Bertand Rasel je davno rekao kako uverenje da je naš posao strahovito važan predstavlja jedan od simpoma skorog nervnog sloma i čini se da je bio potpuno u pravu.
Preterana posvećenost poslu ili uopšteno dugotrajno zanemarivanje svojih potreba i želja pred naletom savodnevnih obaveza samo je jedan od potencijalnih uzroka anhedonije, ali nju mogu izazvati i druge stvari poput pada životnih vrednosti i ideala, davanje sebe pogrešnim ljudima, osećaj izolacije i odvojenosti… Sve ono što na neki način uključuje udaljavanje zadovoljstva iz stvari koje radimo (pri čemu ovo uglavnom radimo potpuno nesvesno) polako, ali sigurno, može dovesti i do njegovog potpunog odsustva tj. do stanja osećajne i emocionalne povučenosti, obamrlosti i indiferentnosti. Čovek u tom stanju gleda, ali ne vidi; sluša, ali ne čuje, dok dodiri i mirisi ostaju na površini, bez osećaja užitka što nas logično čini praznim i beživotnim.
Vratimo se ponovo statistici koja pokazuje i to da od anhedonije češće obolevaju muškarci nego žene. Psiholozi, istini za volju, nemaju konkretno objašnjenje za ovaj, po nas, obeshrabrujući podatak osim činjenice da je muškarac tradicionalno angažovaniji u obezbeđivanju porodične egzistencije, pa se od njega očekuje da bude materijalno obezbeđen i stabilan i pre braka, što logično vodi većem obimu posla na uštrb uživanja, a ako je već zasnovao porodicu, a očekuje se da oko 35te jeste, on će se kao njen stub odreći mnogih zadovoljstava u korist svoje žene i dece. Pored opšteg modela socijalne anhedonije, kod muškaraca se sve češće javlja i seksualna tzv. Ejakulativna anhedonija koja podrazumeva da muškarac tokom seksa doživljava orgazam, ali ne oseća zadovoljstvo. Zanimljivo je da se ovaj vid anhedonije u većem broju slučajeva ne javlja kao posledica odricanja od seksa već promiskuiteta što je zapravo veoma lako objašnjivo. Ako nešto radite konstantno, samo da biste to radili, ne uključujući se emotivno i sa uživanjem u to što radite na kraju ćete neosporno doći do situacije da radeći to ne osećate užitak koliko god se on u toj aktivnosti podrazumevao. Hedonizam jeste suprotan anhedoniji i jedan od vidova njenog sprečavanja, ali ni sa njim ne treba preterivati jer u preteranom obliku i on može dovesti do otupljivanjaosećanja.
Socijalna anhedonija, pored toga što prevashodno predstavlja odsustvo zadovoljstva, dovodi i do povlačenja u sebe i osećaja indiferentnosti u odnosu na druge. Anhedonisti su dosledno loše raspoloženi i nezainteresovani jer njihova dijagnoza u svojoj srži jeste nebitnost tj.odsustvo biti, a kada nam je sve (uključujući i same sebe) nebitno, život postaje prazna kolotečina bez sadržaja i užitka. Oboleli od anhedonije žive u spoljnom svetu koji do njih ne dopire, dok sa druge strane ne uspevaju da prodru ni u svoj unutrašnji svet. Na taj način, povučeni i udaljeni od svega, prividno na sigurnom, prestaju da žive i počinju da preživljavaju što realno u savremenom instant životu može da se dogodi bilo kome od nas. Vratimo se ponovo na Rasela i njegovu teoriju o ljudima koji mnogo rade. Kako bi ostali psihički zdravi oni moraju pre svega shvatiti kako bogatstvo i uspeh donose sreću samo ukoliko su dopunjeni malim zadovoljstvima koje ćemo sebi priuštiti svakodnevno, a ne samo tokom dve, tri nedeljekoliko u proseku zaposlen muškarac u Srbiji provede na letovanju ili zimovanju. Veoma je važno da shvatite kako vi niste vaš posao i kako vam on neće nigde pobeći. Ukoliko znamo da između 75 i 90% muškaraca posećuje lekara upravo zbog bolesti izazvanih stresom, zašto onda malo ne usporimo i prepustimo se umerenom i kontrolisanom hedonizmu? Oslobodite se predrasude kako je on dostupan samo bogatima ili budalama bez osećaja odgovornosti. Naravno da se od vas ne očekuje da obustavite sve poslove i prepustite se lenčarenju već da shvatite kako zadovoljstvo nije odredište već put te da se ono ne dešava samo onda kada izgubimo kontrolu već treba da bude naš stil života. Naizgled male, svakodnevne stvari, koje vas čine srećnim i zadovoljnim mogu za vas učiniti neverovatno mnogo. Uživajte u njima i idite u korak sa svojim mislima i osećanjima jer jedino tako koračate ka boljem životu bez povišenog pritiska, infarkta i nervne nestabilnosti i sa mogućnošću izbegavanja savremenih obolenja poput anhedonije ili, ne daj Bože, hedonofobije. Potrudite se da svaki slobodan trenutak iskoristite za uživanje a da u stvarima koje radite, u svom poslu, gde god je to moguće reči moram ili trebam zameniti sa hoću ili želim. Bilo da je reč o razgovoru sa drugima ili o unutrašnjem govoru, znajte da se rečima kao što su moram i trebam uvek stvara teret prisile i očekivanja što dalje povećava strah od neuspeha jer kada nešto morate ili trebate, negde u pozadini vašeg uma automatski iskrsava i pitanje – šta ako u tome ne uspem?Sa druge strane ukoliko neku aktivnost započinjete sa hoću ili želim ona u sebi nosi dovoljnu dozu motivacije da u tome što radite i uspete, a na njenom kraju vas uvek i sigurno očekuje zadovoljstvo tj. onaj osećaj koji ni po koju cenu ne smete sebi dozvoliti da izgubite.
Srpsko izdanje najuticajnijeg muškog magazina na svetu, pokrenuto je na jesen 2013.
Text is copyright protected and is the property of esquire.rs and doroteo.rs
MAN.AT.HIS.BEST / lifestyle & fashion
