25/02/2018

AMOR FATI!

Sreća po svaku cenu!

Tako u prostoj rečenici zvuči najveća pošast današnjice.

Imperativ pozitivizma, koga u popularnoj kulturi najbolje manifestuju pozitivna psihologija i influenseri, uhvatio se ruku pod ruku sa terorom lepote.

Zato danas, ukoliko ne blistate od sreće u svakom trenutku i svakom pogledu, niste nigde prispeli. Štaviše, lokalni influenseri vam poručuju kako je i biti srećan nedovoljno. Imperativ je zapravo da ste srećniji od drugih. I da to demonstrirate.

Mnogi se u ludilu pozitivnih vibracija pozivaju na Epikura i ideju da je užitak jedini cilj života. Međutim, u njegovu odbranu treba reći da je Epikurovo poimanje vrednosti bilo potpuno drugačije. Primera radi, po njemu se na lestvici užitaka najviše kotirala sloboda. Dakle, ne sreća sama po sebi, niti materijalno bogatstvo ili lepota.

Budisti kada je o sreći reč mudro zbore te poručuju da stalna potraga za njom predstavlja siguran put u nesreću.

Danas to potvrđuje i sama pozitivna psihologija, koja posle par godina ekspanzije već demonstrira negativne posledice. Naime, dok su njeni promoteri uglavnom profitirali na tuđoj muci, sledbenici doživljavaju sudbinu u skladu sa ovom budističkom, jer im je većina trenera pozitivne psihologije prećutala da ih samo pozitivno razmišljanje ukoliko nemaju jasan cilj i intelektualne kapacitete ili sredstva da ga ostvare, neće daleko odvesti.

Fokusiranjem samo na sreću, koliko god to primamljivo zvučalo, sebe lišavate najvažnijih životnih lekcija koje dolaze iz loših iskustava. Osim toga, srž naše autentičnosti između ostalog leži i u našoj nesavršenosti i ranjivosti, a prevashodno u hrabrosti da budemo takvi.

Lično me veoma iritira promocija pozitivizma po svaku cenu, jer mi je neophodna i moja seta. Kao umetniku i stvaraocu ona je često inspiracija, a kao čoveku i ljudskom biću izvor najvažnijih pouka. Sa tim u vezi sam i usvojio personalnu Doroteo filozofiju po kojoj sve što mi se u životu dešava, bilo lepo bilo ružno, svrstavam u jednu od tri kategorije: ideja, lekcija ili inspiracija!

Kao veliki poštovalac Ničeove ideologije, ovde bih se pozvao na njegovu rečenicu koju su mnogi deplasirali, ali ne i osporili, a ona kaže: Ono što te ne ubije, to te ojača, mada mi je draža jedna druga manje poznata i eksploatisana kojom Niče poručuje: Da bi postao mudar, moraš naučiti da slušaš divlje pse koji laju u tvom podrumu!

U biti obe rečenice sublimiraju antičku ideju zvanu AMOR FATI u koju sam se zaljubio još na početku svojih filozofskih studija. Bukvalno prevedena sa latinskog ona označava ljubav prema sudbini, odnosno kliče: Voli svoju sudbinu!

Takav pristup stvarima u životu, tačnije njihovo prihvatanje čak i ako su loše, ne znači nužno i mirenje sa njima koje isključuje momenat promene ili poboljšanja. Čak naprotiv. Niče ideju AMOR FATI modernizuje i povezuje sa idejom o večitom ponavljanju, koju danas najviše promoviše Irvin Jalom, a koja se zasniva na uverenju da bismo, ukoliko bi znali da ćemo ovaj isti život, na isti način, živeti sto puta, drugačije osmislili svaki svoj dan i tako kreirali sudbinu koju možemo voleti.

Ovakav koncept života podrazumeva, naravno, da živimo slobodno.

Ja se lično danas, u 40. godini, posle dugogodišnjeg rada na sebi osećam upravo tako. Ovladao sam sopstvenim umom i rukovodim se doktrinama koje je stvorio čovek oslanjajući se na sopstvenu inteligenciju. Religija mi ne treba ni kao moralni kompas niti kao način za savladavanje straha od smrti ili rešavanje životnih problema. Osim toga, kao ljudsko biće bih se osećao poraženo kada bih verovao da neko drugi vuče konce u mom životu i da je moja sudbina u tuđim, a ne mojim rukama, pa makar taj neko bio i sam Bog.

Za razliku od mlađih dana kada sam želeo da sve imam pod kontrolom, danas se radujem neizvesnosti. Ne plašim se nepredvidivog i radosno iščekujem sutrašnjicu. Ne želim po svaku cenu da budem srećan niti želim da biram sigurnu budućnost, jer ona život čini konvencionalnim, a najopasnije bolesti konvencionalnog načina života su monotonija i starenje.