VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

SEKS SIMBOL / Vinsent Cassel


Stereotipne teorije po kojima seks simboli moraju pre svega da budu lepi odavno su pale u vodu i kod žena i kod muškaraca. Glumci kao što su Javier Bardem, Benicio del Toro, Adrien Brody samo su neki od primera koji potvrđuju da je lepota u oku posmatrača, a da ženski libido više reaguje na harizmu nego na mišiće ili spoljašnji paket, uopšte. One češće biraju grubijane, muškarce koji deluju kao neko ko će im sigurno slomiti srce, kao da je taj rizik nešto što hrani njihov ego. Ohrabrujuća stvar za muškarce nove generacije može biti i ta što one sve češće biraju intelektualne tipove, štrebere, ili one koji na prvu tako deluju.

Vincent Cassel svojom pojavom svakako spada u grupu atipičnih seks simbola. Iako svojim oštrim crtama lica odaje utisak čoveka koji bi mogao ubiti onoga ko bi ga popreko pogledao, lako se probio u svetu kinematografije pre svega zbog svoje harizme. Zahvaljujući izrazitoj mogućnosti transformacije i prilagođavanja različitim filmskim ulogama koje je dobijao on se lako pozicionirao među najbolje svetske glumce, ali je vrlo moguće da ne bi privukao toliku pažnju žena širom sveta da mu nije pošlo za rukom da osvoji onu koja po mnogima važi za najlepšu. Možda zaista ne bi trebalo zanemariti činjenicu da je on status seks simbola počeo da stiče tek posle braka sa njom iako je svima jasno da on i bez toga zaslužuje ovu titulu mada bi njegov seksepil pre Monike uočili samo oni koji imaju ukusa za provokativnu francusku kinematografiju u kojoj je do tada dominirao.

Bilo kako bilo, Kasel je svoju internacionalnu slavu, nakon što ju je stekao i zakucao. Talenat za glumu je nasledio od oca, poznatog francuskog glumca Žan-Pjera Kasela. Rođen je u Parizu i detinjstvo je provodio uglavnom u Arkahonu u južnoj Francuskoj kod svog dede koji je tamo imao pozorište i bioskop pa se od najranijih dana susreo sa glumom i vreme provodio sa najtalentovanijim francuskim glumcima što je kako i sam kaže ostavilo velikog uticaja na njega. Nakon što su se njegovi roditelji razveli i majka preselila u Njujork bio je prinuđen da pohađa nekoliko američkih škola što za njega nije bilo prijatno iskustvo. Iz jedne od njih je sa 16 godina zbog svog buntovnog ponašanja izbačen, nakon čega je upisao Cirkusku akademiju. Nekoliko godina je proveo u izučavanju i prakticiranju akrobatskih veština, ali se onda zasitio svega toga i upisao Glumački institut u Njujorku gde je konačno pronašao sebe.

Vreme provedeno u Cirkuskoj akademiji nesporno je uticalo na Vensana što se ogleda u njegovoj mimici i izrazima lica koji predstavljaju specifičnost njegovog glumačkog izraza. Privatno na isti taj način on manifestuje svoj šarm i seksepil. Oni koji ga poznaju van filmskog platna ili su imali prilike da sarađuju sa njim opisuju ga kao veoma temperamentnog, veselog i živahnog, a brojne obožavateljke u prvi plan stavljaju njegov specifičan osmeh. Sam za sebe kaže da je kao i većina drugih glumaca veliko dete koje voli da se igra, a kao većina očeva oduševljen je svojim kćerkama kojima obožava da priča bajke koje najčešće sam izmišlja.

Njegov život će mnogi takođe okarakterisati kao bajku, ne samo zbog uspeha na privatnom planu već i u karijeri. Započeo ju je, naravno, u filmovima francuskih reditelja, među kojima je prvi bio film Ključevi raja u kome je dobio manju ulogu ali odmah shvatio da će gluma biti njegovo konačno opredeljenje iako slavni otac, a od tada i kolega, nije bio posebno oduševljen činjenicom da je sin krenuo njegovim stopama. Međutim, zajedno su zaigrali već u Vensanovom drugom filmu Kafa sa mlekom poznatog reditelja Metjua Kesovica. Film Mržnja koji je snimio 1995. godine u njegovom slučaju se pokazao kao treća sreća. Uloga jevrejskog klinca koji luta francuskim ulicama mu je donela čak dve nominacije za Cezara, francusku verziju Oskara, ali i svetsku slavu nakon čega dobija nekoliko uloga u filmovima na engleskom jeziku. Za njega privatno je u tom periodu ipak bio važniji još jedan francuski film Stan koji nije imao nekog velikog značaja za filmsku industriju, ali jeste za Vensena zato što je upravo na njegovom snimanju upoznao svoju  buduću suprugu Moniku Beluči zbog koje mu je odmah dodeljen epitet „najsrećnijeg muškarca na svetu“ barem u očima svih drugih pripadnika jačeg pola koji su za čuvenom italijanskom lepoticom mogli samo da žude.

Kako su oboje kasnije tvrdili njihova romansa se nije dogodila na prvi pogled delimično i zbog toga što je Vensan dok je nije upoznao bio kategoričan u stavu da se neće zabavljati sa glumicama, a pogotovu nije želeo da sa svojim koleginicama ostvaruje ozbiljnije veze. Uz to, kako je sam izjavio, na Moniku je kada ju je upoznao gledao kao na manekenku verujući da je ulogu u filmu na čijem snimanju su se upoznali dobila samo zbog svoje lepote. Kasnije je logično promenio mišljenje jer je spoznao koliko je ona pre svega odlična glumica predana svom poslu. Iako je, kao i verovatno svaki normalan muškarac primarno odreagovao na njen fizički izgled, isticao je da se u nju ipak zaljubio zbog odlične duhovne konekcije koju su postigli naglašavajući i to kako je ona prva žena prema kojoj je to osetio i potom shvatio šta stvarno znači voleti. Ona je sa svoje strane govorila kako su je kod njega privukli njegovi maniri i džentlmensko ponašanje za koje sam Vensan tvrdi da mu je usađeno od strane bake i tetke koje su ga naučile kako da se ophodi sa devojkama pošto sa majkom zbog njene selidbe u Njujork nije bio posebno blizak.

Njihov brak je dok je trajao važio za jedan od najskladnijih u Holivudu, a kuriozitet njihovog odnosa predstavlja i to da su zajedno igrali u čak devet filmova. Za razliku od mnogih drugih glumaca koji su oženjeni svojim koleginicama i koji uglavnom govore kako im ješko da na setu sarađuju sa svojim suprugama Vensan je uvek isticao da uživa u zajedničkoj glumi jer sa njom pred kamerama može da radi ono što ne može ni sa jednom drugom glumicom, ali i to da svoj posao nikada nisu donosili u kuću i da su uspevali uspešno da odvoje privatni život od poslovnog. U početku im nije smetala ni razdvojenost u trenucima kada su radili na različitim projektima, pa im se dešavalo da žive na različitim krajevima sveta. U to vreme, drugi muškarci nisu zavideli Vensanu samo na tome što je oženjen čuvenom lepoticom već i na njenom liberalnom stavu koji je iskazala u jednom intervjuu rekavši da bi imala razumevanja za svog supruga ukoliko bi u njenom odsustvu odlučio da intimne trenutke podeli sa drugom ženom.

Uporedo sa uspešnim brakom glumac je nizao i uspehe na filmskom platnu. Nakon odlične uloge u Paktu sa vukovima 2001. godine snimio je nekoliko blokbastera pojavljujući se rame uz rame sa najboljim i najpopularnijim holivudskim glumcima i glumicama. Svet je sve više bivao opčinjen njegovom glumom i harizmom, ali i inteligencijom koja ga odvaja od mnogih drugih kolega sa filmskog platna. Pored vanserijskog talenta demonstrirao je i veštinu učenja stranih jezika jer je podjednako uspešno snimao i filmove van engleskog ili francuskog govornog područja, pa je zablistao i na ruskom u filmu Istočna obećanja i na portugalskom koji je govorio u brazilskom ostvarenju Ostavljen. Uporedo je nastavio da snima i u Francuskoj, gde je za svoju glumu osvojio prestižne francuske nagrade Cezar i Lumier, ali i Zlatni Globus u Americi. 2010. je ceo svet oduševio ulogom u Crnom Labudu u kome je zaigrao sa Natalie Portman i maestralnom glumom zaslužio i nominaciju za Oskara. Istovremeno, po mnogima je upravo u ovom filmu njegov seksepil na vrhuncu jer je ulogom Tomasa Leroja upravo demonstrirao u kojoj meri i negativni likovi mogu da svojim šarmom osvoje ženska srca. Glumeći negativca koji ruši sva pravila i moralne tabue Vensan otkriva svu raskoš svog talenta. Njegova glumačka harizma je čini se nadmašila i sam film koji su i filmski kritičari i publika okarakterisali kao remek-delo po mnogo čemu. Čak i oni koji pre ovog ostvarenja, ukoliko ima takvih, nisu respektovali Vensanov dar posle ove uloge su odali poštovanje glumcu koji ga je svakako zaslužio i prethodnim ulogama između ostalog i njihovim izborom jer one nisu samo raznovrsne već i nesporno mistične i upečatljive. Koliko god neobični bili on svoje likove čini stvarnim povezujući se lično sa svakim od njih i unoseći u njihov život dašak svoje jedinstvenosti i multitalentovanosti stečene još u mladosti kada je publiku zabavljao u cirkusu.

Da ima više talenata, on je demonstrirao i pevačkim angažmanom jer je sa grupom Zap Mama’s snimio čak dve dueta. U više navrata se, naravno, pojavio i u reklamnim kampanjama pojedinih modnih brendova od kojih je svakako najupečatljivija kampanja koju je radio sa kozmetičkom kućom L’Oreal sa kojom je potpisao ekskluzivan ugovor i postao zaštitno lice mirisa Yves Saint Lauren.

Neposredno posle uspeha filma Crni Labud svet je bio šokiran vešću da se on i Monika Belluči posle osamnaestogodišnje veze i braka na kojima su im mnogi zavideli razvode. U zvaničnoj izjavi su saopštili kako se rastaju sporazumno dok se u medijima pisalo o tome kako je glavni razlog glumičina veza sa azerbejdžanskim tajkunom Telmanom Ismailom. Razvod nije imao uticaja na karijeru ni jednog od njih, a čini se ni na njenu titulu najlepše žene na svetu niti na njegov epitet harizmatičnog zavodnika koju je uz nju stekao. Tri godina posle razvoda od Monike oženio 30 godina mlađom manekenkom Tinom Kunaki i još jednom u privatnom životu preuzeo ulogu muškarca kome svi ostali zavide. Naravno, bilo je i onih lažnih moralista koji su negativno komentarisali taj potez karakterišući ga kao sredovečnu krizu, na šta im je Vensan odgovorio u jednom od intervjua neposredno pre stupanja u novi brak poručivši kako ljubav nije uvek fer i tu konstataciju dalje obrazložio rečima: „Imam 52 godine i oženiću 21ogodišnju devojku. Jako sam zaljubljen i siguran sam da ćemo imati decu“. Mlada i zgodna manekenka je nesporno pomogla Kaselu da zaleči rane posle razvoda od čuvene italijanske lepotice, ali i da svojim primerom još jednom razbije stereotip sa početka ove priče i pokaže kako čak i glumci sa malo većim nosem i ne baš dopadljivog izgleda na prvu loptu isti mogu da nadomeste svojom unutrašnjom harizmom i zasluže ulogu seks simbola, atipičnog ali ipak neodoljivog.


objavljeno: Esquire / maj 2019



#SHARE


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *