SEKS SIMBOLI: JAMES FRANCO (Esquire.Mart.2019)


Da li je za status seks simbola danas potrebno isto što i pre pet, šest decenija? Da li je ovaj pojam u doba medijske kulture devalvirao, odnosno doživeo svođenje na dva prosta uslova – lepo lice i jako, definisano telo? Harizma, sutentičan stil, imidž koji ličnost čini prepoznatljivom i neuporedivom skliznuli su u drugi plan. James Franco je, čini se, najbolji primer koji bi se u tom smislu mogao slediti, jer Holivud odavno nije imao glumca koji je na taj način iskočio iz šablona tipičnih muških zvezda.

Činjenica da je baš on dobio privilegiju da bude James Dean, u biografskom filmu o legendarnom glumcu nije, reklo bi se, ni malo slučajna već pre svega zaslužena. Sam Franco se nije čak ni tokom promocije tog ostvarenja izjašnjavao kao neko kome je čuveni holivudski buntovnik bio idol ili rolmodel osim što je, kao valjda i svaki glumac tog kalibra, isticao da ga je slavni kolega stvaralački inspirisao, ali se u Francovom nastupu i ponašanju očitava i više od toga. On neretko deluje gotovo kao copy-paste momenat neprevaziđenog Deana, ali savršeno upakovan po meri vremena i u potpunosti svoj. Ono što ih možda i ponajviše vezuje, a što Franca razlikuje od drugih savremenih seks simbola jeste konstantan rad na sebiu intelektualnom smislu i iskorak izvan onih okvira koje podrazumeva gluma koja svakako, sama po sebi, nameće potrebu za dodatnom edukacijom. On postavlja potpuno nove standarde, želeći da bude nešto više od zgodnog i seksi, a pre svega talentovanog, glumca upisujući brojne elitne univerzitetske kurseve, manifestujući upravo to da biti seksi danas znači biti i inteligentan i obrazovan.

Umesto da se ograniči na konvencionalnu glumačku karijeru ovaj glumac, rodom iz Kalifornije, koji svoj život opisuje kao „umetnički projekat“ nije posvećen samo glumi već, sebe gradi brojnim vanškolskim aktivnostima u odnosu na dramaturgiju. Kad ne snima filmove, on studira pa je tako upisan na četiri postdiplomska kursa u Njujorku i još jedan na prestižnom Yale univerzitetu, a svaki od njih bi obično predstavljao full-time-job. Franco za koga mnogi tvrde kako poseduje gotovo natprirodnu moć koncentracije sa zadovoljstvom se bacio na ubistven rad. U pauzama snimanja njega ćete naći posvećenog svojim univerzitetskim obavezama sa očigledno nesvakidašnjim fokusom na iste. Njegov intelektualni rad se međutim ne zasniva samo na dodatnim edukacijama već i na širenju znanja jer i sam predaje, a i piše naučne i kreativne tekstove pri čemu je pisao čak i za američko izdanje Esquire-a.

Inteligencija koja se Francu dakle ni po kom osnovu ne može osporiti u sprezi sa seksepilom, koji je takođe evidentan, preduslov je za seksualnu slobodoumnost koju on manifetsuje kako u privatnom životu tako i kroz uloge kojih se prihvata. U tom kontekstu svakako se izdvaja njegova uloga u Hronikama Tajms Skvera, po mnogima jednoj od najkontraverznijih serija u poslednje vreme. Ona se bavi legalizacijom i postepenim usponom porno industrije na Tajms skveru od početka 70tih do sredine 80tih godina prošlog veka odnosno uzavrelim i turbulentnim momentima samih početaka onoga što će kasnije postati industrija vredna milijarde dolara. Serija govori o društvenim uzrocima i posledicama pornografije baveći se problemom objektivizacije tela tj. tretiranjem tela kao objekta. Mnoge je začudilo otkuda baš Franco u glavnoj ulozi, specifičnoj po tome što on tumači dva lika, blizance Frenkija i Vinsenta Martina jer ga ona po mnogim kritičarima, zbog specifičnosti teme i ponašanja likova koje tumači, udaljava od njegove intelektualne komfor zone koju su kritičari njegovog stvaralaštva često skloni da nazovu pseudointelektualnošću. Međutim, upravo njegova privatna intelektualna širina je mogla biti preduslov da tako maestralno odigra ove potpuno denirovske likove u seriji koja puritancima nikako ne ide na ruku usled potpunog odsustva cenzure u temi pornografije koju na specifičan način obrađuje. Ono što je puritanskom gledalištu posebno zasmetalo jesu muški polni organi tako slobodno prikazani u ovoj seriji da je jedan od tvoraca serije Džordž Pelekanos morao da pojasni zašto serija sadrži tako eksplicitan prikaz muškog polnog organa rekavši da ukoliko već snimaš seriju o komodifikaciji seksa i prodavanju sopstvenog tela tj. mesa u porno industriji, onda to meso mora i da se vidi. Francovo meso o kome je Pelekanos govorio, na razočaranje mnogih, u seriji nismo videli ali to ne umanjuje njegov seksepil i glumačku zavodljivost. Još jedan kuriozitet kada je reč o Francovom angažmanu u ovoj seriji jeste taj što se on u njoj pojavljuje i kao producent, a dve epizode je sam i režirao. Baš u jednoj od tih epizoda imamo scenu u kojoj obojica braće Martino stoje ispred ogledala pa u kadru imamo četiri Jamesa Franca, a ako tome dodamo i producenta i reditelja onda je njegovo pojavljivanje ovde šestrostuko što nekima može delovati preterano. Bilo kako bilo, Hronike Tajms skvera i Francov angažman u njima sigurno nikoga nisu ostavili ravnodušnim.

Kada je o seksu reč Franco nije intrigantan samo u Hronikama, već i privatno. Na društvenim mrežama on neretko postavlja golišave selfije  koji čine da više deluje kao lokalni gej koji bi putem njih želeo da se proslavi nego kao holivudski glumac kome to uopšte nije potrebno, te stoga mnoge i čudi njegova potreba da se prikaže na taj način, a da pritom nije gej, iako se na tu temu u medijima mnogo polemisalo, između ostalog i zato što nisu samo pomenuti selfiji povod za ovakve dileme. Naime, i brojni drugi njegovi postupci ostavljaju prostora da se oni kojima je bitan odgovor na to pitanje zapitaju kakva je njegova seksualna orijentacija?

Ako ništa drugo, njegova spremnost da flertuje sa homo-erotikom je nešto čime razbija ultimativni holivudski tabu i razlikuje se od drugih tamošnjih zvezda, pri čemu za ono što on radi na tom polju flert možda zvuči kao potcenjivanje. Još 2010. se u isto vreme kada se poput James Deana pućio sa naslovne strane poznatog muškog magazina, pojavio i na naslovnici magazina Candy koji promoviše transeksualnost i cross-dressing, obučen i našminkan kao žena. Taj njegov potez je kod mnogih izazvao šok, ali i utemeljio njegovu popularnost pogotovu kod mladih ljudi koji razmišljaju uglavnom panseksualno ili respektuju seksualnu liberalnost.

Franco nije gej i verovatno mu upravo zbog toga ne smetaju glasine o njegovoj seksualnoj orijentaciji koje se plasiraju internetom. Uz to, za nekoga ko je toliko strejt pokazao je odlično poznavanje homoseksualnog senzibiliteta kroz uloge u filmovima Milk i Sonny. Pripremajući se za ulogu muške prostitutke u ovom drugom mesec dana je visio u gej striptiz klubu u Nju Orleansu u par navrata prateći jednog tamošnjeg gej stripera čak i tokom pružanja usluga u hotelskoj sobi klijenata, nakon zvaničnog nastupa u klubu. Zbog uverljivosti koju je postigao ovim ulogama, dodatno je izazvao sumnje u svoju seksualnost, ali on definitivno nema problem sa pitanjima koja su sa tim u vezi i ume da se našali na tu temu, ali i da u svom stilu pruži vrlo smislene odgovore kojima puno pomaže i razumevanju LGBT+ zajednice.

To da je gej nije jedino za šta su ga optuživali, četiri studentkinje glume, polaznice škole Studio 4 koju je Franco utemeljio su ga optužile za seksualno zlostavljanje, ali je sve ostalo samo na rečima. Glumac se od optužbi ogradio, a glumice ih nikada nisu dokazale. Jedina posledica ovih optužbi je bila ta da su Franca, putem Photoshopa, skinuli sa novogodišnjeg izdanja Vanity Fair-a na kojoj je trebalo da se pojavi sa još trinaest poznatih ličnosti.

U odgovoru na ove glasine, kao i na nagađanja da je gej, slavni glumac je odgovarao na razne načine, uglavnom u svom stilu, odsečno, promišljeno i direktno. Iskrenost je inače nešto što svi kod njega hvale, pogotovu novinari koji su imali prilike da sa njim rade intervju, ukazujući uvek i na njegovu evidentnu ekscentričnost koju ni sam ne skriva kao što je bio slučaj kada je u okviru jednog intervjua izjavio da ukoliko ima dovoljno slobodnog vremena ume i po pet puta dnevno da se prepusti specifičnoj vrsti samoljublja. U kojoj meri voli sebe na neki način je pokazao i pojavljivanjem u najdužoj američkoj telenoveli Opšta bolnica i to glumeći samog sebe.

Zaljubljenost u sebe svakako je još jedna od onih stvari koja mu se zamera, pri čemu se zaboravlja da se izvesna doza narcisoidnosti nalazi u osnovi svakog individualnog uspeha te sa tim u vezi ne može se očekivati da takav multitalenat, a pre svega odličan glumac, ne bude makar malo zaljubljen u sebe. Uostalom, to je još jedna u nizu stavki koja ga čini tako privlačnim, a na koncu i seks simbolom, titulom koju mu je zvanično dodelio salon.com proglašavajući ga najsekseplinijim živim čovekom na planeti 2009. godine kao da je nekome poput njega uopšte neophodno priznanje tog tipa. Danas, deset godina kasnije mi smo potpuno svesni da je Franco i više od toga. On nesporno jeste seks simbol, ali je i neko ko toj tituli daje potpuno novu-staru dimenziju vraćajući joj sjaj koji je imala u eri Jamesa Deana, ali na jedan poptpuno moderan način kakav se od seks simbola u XXI veku i očekuje.



#SHARE


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *