HIPERSEKSUALNOST (Esquire, januar 2019)


Hiperseksualnost ili, prema najkraćoj definiciji, preterana želja za seksom odavno nije tabu. Međutim, iako je to stanje jasno opisano, njegovi uzroci nisu do kraja razjašnjeni. Termin se kao takav pojavljuje u naučnim krugovima i u stručnoj literaturi dugi niz godina, ali sama nauka, niti bilo ko drugi, još nije utvrdila da li hiperseksualnost realno postoji ili ne. Razlog tome verovatno bi trebalo tražiti u činjenici da nju nejpre (i jedino) može (i mora) da dijagnostikuje pojedinac sam za sebe, naravno ukoliko je seksualno osvešćen, jer se u seksu pojam preterano ne može posmatrati kao neto ili bruto, a mnogo je samo onda kada sam proceniš da je tako.

Seksualna ovisnost, seksualna kompulsivnost, hiperseksualni poremećaj, nimfomanija ili satirijaza samo su neki od sinonima koji se koriste za hiperseksualnost. Onaj koji nas ovde posebno zanima je satirijaza – preterana seksualna želja kod muškaraca tj. isto ono što kod žena predstavlja termin nimfomanija koji je toliko ušao u upotrebu da se koristi i za opisivanje istog stanja kod muškog pola. O tome koliko je nimfomanija (nekada poznata kao bolest lude ljubavi) nerealna svedoči i to što je ona u vreme svog primarnog definisanja dobila takav naziv kombinovanjem reči nimfa koja predstavlja snage prirode utelovljene u polubožanske mlade žene i reči manija. Dakle, njen nastanak je vezan direktno za želju da budu prokazane one žene koje bi htele više seksa nego što je muškarac u vremenima patrijarhata propisao da bi trebalo da imaju. To je tako ostalo vekovima, jer je struku, pogotovu plebs intrigirala činjenica da žene mogu da imaju, a pre svega da žele, mnogo više seksa od muškaraca. Zbog toga je termin nifomanija ušao u opštu upotrebu za sve koji upražnjavaju više seksa od nas, jer smo uglavnom mi ti koji etiketiramo, zaboravljajući pritom kako postoji i poseban termin za mušku nimfomaniju a to je satirijaza od grčke reči satir. Bilo kako bilo i muškarac koji po nekome ima previše seksa biće od strane te osobe nazvan nimfomanom, a taj termin je potpuno obesmišljen činjenicom da sud o tome da li si sklon nimfomaniji, ispravnije satirijazi, daje neka osoba sa strane. To ne samo da obesmišljava oba ova pojma već ukazuje na to da je jedina ispravna definicija nimfomanije duhovita rečenica Alfreda Kinsija, čuvenog seksologa koji je jednom prilikom izjavio: Nimfomanka je jednostavno, neko ko ima više seksa nego vi.

Problem sa satirijazom nastaje usled toga što se ona često izjednačuje sa promiskuitetom, a oni uopšte nisu sinonimi. Ne samo da satir iz ove definicije ne mora po difoltu biti i promiskuitetan tj. imati veliki broj seksualnih partnera jer svoju dijagnozu može ispoljavati samo sa jednim, štaviše da bi je kod sebe uočio ne mora uopšte ni da ima partnera ili partnerku. Naime, povećana želja za seksom, onako kako je u domenu hiperseksualnosti posmatra struka može se manifestovati i kroz masturbaciju ili neke druge načine koji ne uključuju seksualnu partnerku ili partnera.

Naučnici koji zagovaraju teoriju da je hiperseksualnost teška dijagnoza kao njene loše strane ističu: opsesivnu potrebu za masturbiranjem, intenzivne seksualne impulse van kontrole, nezadovoljstvo klasičnim oblikom seksualnog odnosa, promiskuitet, izraženu sklonost ka fetišima, plaćanje za seks i naravno preteranu seksualnu aktivnost. Međutim, onaj ko to želi da nam nametne kao dijagnozu morao bi najpre da nam objasni šta u odnosu na preteranu predstavlja normalna seksualna aktivnost, a to je nemoguće jer se ovde radi o krajnje individualnom pogledu na stvari. Sve što je u seksu za nekoga mnogo, za drugu osobu može biti malo i obrnuto i to se odnosi na svaku od prethodno navedenih loših strana hiperseksualnosti.

Iz drugog ugla posmatrano, oni koji su se samoinicijativno obratili struci za pomoć, jer lično smatraju da boluju od hiperseksualnosti, što je valjda jedini ispravan način njenog dijagnostikovanja, kao najčešće probleme sa kojima su se susreli navode sledeće – preteranu želju za seksom koja ih ometa u obavljanju drugih egzistencijalno važnih svakodnevnih životnih aktivnosti, zatim promiskuitet, gubitak samopouzdanja usled nemogućnosti zadovoljenja sopstvenih seksualnih želja i – na kraju – potpuni gubitak seksualne želje koji neretko, iako suprotna strana medalje, može postati rekacija na preterano prisustvo iste u startu.

Postoje naravno i oni koji osećaju i smatraju da su hiperseksualni, ali nemaju problem sa njom, jer su je najčešće pretvorili u profesiju, pa od seksa i žive, te ih tako preterana želja za njim preterano ne ometa.  Ako pak kod sebe dijagnostikuješ hiperseksualnost, a nisi od tih  i smeta ti što si maltene u svakom trenutku svog života horny, nema potrebe da očajavaš jer postoje rešenja za taj problem, a delotvorna su ovisno o tome koliko si težak slučaj…

1 / Ograniči kontakt sa svim onim što za tebe predstavlja seksualni okidač. Pokušaj da izbegneš gledanje pornografskih sadržaja, posete sajtovima i svaki drugi vid kontakta sa stvarima koje te preterano seksualno uzbuđuju. One koje ne možeš da izbegneš – igroniši. Jednostavno se istreniraj da fokus u tom trenutku prebaciš na nešto drugo što ti ne izaziva seksualno uzbuđenje na prvu. Neće biti uvek lako, ali ni bezuspešno, kao i sa drugim slučnim situacijama u životu, potrebno je malo  vremena, nešto malo više strpljenja i dosta vežbe, ali će se isplatiti.

2 / Pokušaj da otkriješ neku drugu, možda novu aktivnost u životu koja će ti podizati adrenalin, podjednako kao što ti to čini seks ili možda i više od njega. Istražuj, budi radoznao i sigurno ćeš otkriti još nešto što te uzbuđuje, ali slabi tvoj libido, i što će preuzeti dominaciju nad seksualnom željom u tvom životu, a neće te ometati u svakodnevnim aktivnostima.

3 / Pokušaj da seks vežeš za situacije u životu koje te čine aseksualnim. Mnogi ovu meru smatraju radikalnom jer preti da potpuno uništi nečiju želju sa seksom ali se to još nije desilo, pogotovu kod dijagnostikovanih hiperseksualaca.

4 / Zaljubi se, onako žestoko. Ovo istina nije nešto što može da se istrenira, ali nije da ne može da se dostigne ukoliko to stvarno želiš. Naime, mnogo je onih koji su bolovali od preterane želje za seksom koja ih je paralisala, a koje su se oslobodili onog trenutka kada su pronalašli svoju srodnu duše u koju su se zaljubljili i shvatili da postoje i druge stvari osim seksa, te im jedina preokupacija sa tom osobom nije bio on.

5 / Ako pak vidiš da i pored dobre volje i jasne namere sam ne uspevaš da prevaziđeš svoju hiperseksualnost i učiniš da ona ne bude destruktivna po tebe, obrati se nekom stručnjaku, svom psihoterapeutu. Iako to mnogima zvuči kao najveći bauk, pre nego seksualna manija potpuno obuzme tvoj mozak – zatraži stručnu pomoć. Ako ti se čini da primarni instinkti postaju destruktivni po tvoje zdravlje ili tebe kao osobu ne prezaj od toga da se nekome poveriš i nađeš rešenje za svoj problem tamo gde on u biti i jeste – u tvom umu kao primarnom kontroloru svega što se dešava tamo dole.

Ako ima onih koji su tek posle čitanja ovog teksta zapravo postali zabrinuti da previše često menjaju partnerke ili partnere ili da im je seksualna želja možda stvarno preterana, te da su razvili hiperseksualni poremećaj reći ću još samo i ovo – sve dok upražnjavate safe seks, sve dok fizički ne kolabirate od njega i dok vaše seksualne aktivnosti ne ometaju vaše redovno svakodnevno funkcionisanje i egzistenciju, in general, potpuno ste normalni i zdravi.


T


#SHARE


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *