VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

KAD “ON” OTKAŽE POSLUŠNOST



Premda ćete retko naići na muškarca koji ima neki problem u seksu i koji će to podeliti sa vama, a još ređe na onoga koji će vam priznati kako taj problem nije fizički već mentalni, istraživanja takvima ne idu u prilog jer statistika proistekla iz onih najrelevantnijih pokazuje da većina seksualnih disfunkcija sa kojima se susreće muški pol dolazi upravo iz glave. Ovaj podatak potvrđuje i psihoterapeutska praksa s obzirom na to da su terapeuti koji se bave onim što se dešava u našem mozgu tokom seksa ili in general jedini koji su relevantni za njihovo lečenje što je veoma bitno naglasiti pošto većina savremenih muškaraca koji imaju neki seksualni problem, a koji su unatoč tabuiziranju ove teme, rešili da se njima pozabave zapravo ne znaju kome bi trebalo da se obrate za pomoć. Lično, kao dugogodišnji istraživač na polju seksa slobodan sam da svakome ko ovaj članak bude čitao a ko ima čak i problem koji je evidentno fizički preporučim da se čak i u takvoj situaciji najpre obrati (svom) psihoterapeutu, pa tek onda urologu ili nekom sličnom pošto će muškarcu koji se na bilo koji način susreo sa nekim oblikom seksualne disfunkcije pre ili kasnije biti neophodna psihološka podrška jer je u pitanju teren na kome  smo svi mentalno tanki.

Teorija po kojoj je naš vršnjak svojeglav, potpuno je pogrešno, jer čak i u trenucima najintenzivnijeg orgazma, kada nam deluje da je naše telo potpuno odvojeno od našeg uma on je zapravo primarni i osnovni kontrolor svega što se dešava tamo dole. Stoga je on i uzročnik većine problema koje bismo sa tim u vezi mogli imati.

Seksualne disfunkcije predstavljaju najrasprostranjeniju grupu seksualnih poremećaja manifestovanu kroz različite teškoće u obavljanju seksualnog odnosa. One se mogu pojaviti na samom početku naših seksualnih aktivnosti zbog čega ih nazivamo primarnim ili u nekom kasnijem dobu našeg života nakon perioda uspešnog seksualnog funkcionisanja koji je iz određenog razloga prekinut pa ih tada nazivamo stečenim ili sekundarnim. Mogu da se pojave u specifičnim okolnostima i situacijama, ali i da budu opšte i da ne zavise od okolnosti u kojima se odvija seksualna aktivnost, niti pak od određenog partnera i njegovih karakteristika. Bez obzira kada se i na koji način pojavljuju muškarac koji se sa njima suočava ih uvek doživljava veoma bolno i one gotovo po pravilu ugrožavaju njegov doživljaj sreće i zadovoljstva te značajno utiče na kvalitet njegovog života u skoro svim segmentima njegovog bitisanja, a ne samo seksualnog. On se onda suočava sa gubitkom samopoštovanja, sa strahom, depresivnim raspoloženjima, stidom, osećajem krivice, suicidnim razmišljanjima, pa čak i sa pokušajima samoubistva, što se posebno dešava kod mladih ljudi koji svoj identitet poistovećuju sa identitetom seksualno uspešne osobe.

Poremećaji seksualnog uzbuđenja kod muškaraca se najčešće svode na erektilnu disfunkciju koja je najčešće u vezi sa starosnom dobi ali neovisno o tome u ukupnom zbiru se veruje da se sa tim problemom bori čak 20% muškaraca. Ipak, najrasprostranjenija seksualna disfunkcija kod muškog pola sa statističkim podatkom da taj problem ima oko 30% seksualno aktivnih muškaraca jeste preuranjena ejakulacija. Kada je pak reč o seksualnim bolovima na njih se žali oko 5% muškaraca i oko 15% žena.

O kom god problemu da je reč uzroci seksualnih disfunkcija  se dele u tri grupe i mogu biti somatski, psihosomatski ili samo psihički. Somatski činioci koji ih prouzrokuju najčešće su povezani sa sindromima, poremećajima i oboljenjima endokrinološkog, neurološkog, urološkog ili kliničko-psihijatrijskog tipa dok psihički uzročnici mogu biti krajnje raznovrsni pa se tek grubom klasifikacijom mogu takođe svrstati u tri grupe i to: smetnje u psihoseksualnom razvoju, smetnje u partnerskim odnosima ili smetnje nastale kao posledica situacionih okolnosti u kojima se seksualna aktivnost obavlja (sam prostor u kome se seks upražnjava, prisustvo ili odsustvo drugih osoba, dejstvo narkotika i slično). Seksualne disfunkcije nastale kao posledica nekih od ovih smetnji najčešće su hronične jer pojedinac ili seksualni par koji se sa njima suočava najčešće su zapali u začarani krug uzroka i posledica iz kojeg ne mogu spontano i samostalno da izađu bez pomoći psihoterapeuta. Dužina oporavka i uz njegovu pomoć zavisi od oblika seksualne disfunkcije, od dužine trajanja njenih simptoma, strukture ličnosti osobe kod koje je dijagnostikovana i najzad od kvaliteta partnerskog odnosa.

Muške seksualne disfunkcije koje se lakše leče su poremećaji prevremene ejakulacije, kao i sekundarne psihogene erektilne disfunkcije dok se isto ne može konstatovati za primarne psihogene erektilne disfunkcije, poremećaj muškog orgazma, poremećaj seksualne želje, frigidnost i seksualnu adikciju.

Pacijentu kod koga se utvrdi da njegove seksualne disfunkcije dolaze iz glave preporučuje se neki oblik savetovanja ili psihoterapije. Savetodavni proces ponekad može za veoma kratko vreme dati dobre rezultate dok je nekad potreban duži i studiozniji rad sa pacijentom koji uključuje razmatranje i razumevanje različitih aspekata ličnosti i životnog stila. Ovaj oblik lečenja najčešće uključuje  rad na pitanjima kao što su shvatanje (sopstvene) seksualnosti, (seksualna) očekivanja, strahovi, osećaji krivice, doživljaj sopstvenog tela i slično. Cilj seksualne terapije nije da parove uči kako da vode ljubav već da im pomogne da otklone neprijatnosti u sopstvenom seksualnom odnosu ukoliko one postoje, da promene stavove i ponašanja koji izazivaju dijagnostikovanu seksualnu disfunkcionalnost kako ništa ne bi stajalo na putu njihovom užitku u seksu.

Psihoterapija  bi onima koji se suočavaju sa bilo kojim oblikom problema u seksualnim funkcijama trebalo da pruži korektivne informacije koje će osporiti njihova iracionalna, a disfunkcionalna, uverenja o seksu, ne samo kako bi ih upoznali sa različitim procedurama koje se koriste u tretmanu seksualnih disfunkcija, već kako bi pokušali da im pomognu da dostignu generalno otvorene, eksperimentišuće, racionalne, individualističke stavove prema ljubavi, seksu, braku i pomognu im da pobede samo-poražavajuće i sabotirajuće mitove, sujeverja i dogme.

Seksualna terapija u značajnoj meri koristi imaginativne tehnike, posebno kod muškaraca i žena koji imaju teškoće da se seksualno uzbude ili dostignu orgazam. Takvima, psihoterapeut najčešće ukazuje kako da koriste bilo koju vrstu fantazija, koje će imati efekta  u njihovim indiviualnim slučajevima, i da ih uz to primenjuju bez  ikakvog stida i krivice, ukoliko im njihove fantazije na prvi pogled izgledaju socijalno ili na bilo koji drugi način neprihvatljive. On ih uči kako da koriste uobičajene seksualne fantazije, različite vrste pornografskih slika, romantične fantazije, ili fantazije koje su obostrano verbalizovane sa njihovim partnerima, fokusirajući se na svoje sopstvene senzacije i reakcije ili zajedničke ovisno o problemu sa kojim se bore. Ukratko rečeno psihoterapeut ih uči kako da se seksualno oslobode i prevaziđu psihičke blokade koje ih ometaju u obavljanju seksualnih aktivnosti. Iz tog razloga, pojedini muškarci koji pokušavaju da se sami izbore sa nekom seksualnom disfunkcijom bi trebalo da shvate da nema potrebe da se stide svog problema te da je po njih najbolja opcija da za njegovo rešenje potraže stručnu pomoć u vidu psihoterapeuta koji im, istina, ne može uvek pružiti stoprocentnu garanciju da će uspeti da im pomogne, ali racionalan stav bi ipak bio da iako pozitivan ishod nije zagarantovan, vredi pokušati, jer rezultat može biti pozitivan i nagrađujući.


Objavljeno: Esquire / Decembar 2018.



PHOTOS/ILUSTRATIONS: Doroteo

#SHARE


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *