VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

TRENČ MANTIL I OSTALI…

Svaki put kada dođe period godine da je vreme da se ogrnemo, mnogi savremeni modni trendseteri upadaju u dilemu, ili je samoinicijativno pokreću kako bi bili posebno kreativni, da ne kažemo pametni, te odgonetnuli šta je popularnije, odnosno više trendy: kaput ili trenč mantil. Ono što oni ne znaju ili ne žele da priznaju jeste da muškarac koji vodi računa o svom stilu i odevanju u svom garderoberu poseduje i jedno i drugo, znajući tačno u kojoj prilici se koji od pomenuta dva nosi. Takođe, muškarac od stila zna i to da je kaput opšti naziv ne samo za kaput i trenč-mantil, već i za još nekoliko varijacija na zadatu temu i da sve one vode poreklo od britanskog overcoat-a koji predstavlja nešto adekvatniji naziv za sve ono što se u našem jeziku zove samo kaput.

 

Overcoat je nešto što nosite ne samo ukoliko sebe smatrate čovekom od stila, već pre svega ako želite da budete ozbiljno shvaćeni, dobijete dobru uslugu i tretman gde god se pojavite i ostavite dobar utisak na svoje poslovne partnere. Ovakav efekat seovim odevnim predmetom postiže pre svega zato što je ovo jedini prihvatljiv ogrtač koji se, ukoliko je napolju hladno pa vam ono samo nije dovoljno, nosi na svečano ili poslovno odelo. Sa tim u vezi, on je u mogućnosti da podigne vaš outfit čak i ukoliko ispod njega nosite samo majicu i džins, što je u vreme kada je overcoat nastajao bilo potpuno nedopustivo, a danas je gotovo stvar trenda. No, krenimo od početka.

 

Kaput je, u svojoj osnovnoj formi, vekovima nošen u mnogim zemljama i u početku je služio najčešće za formalne potrebe, uspostavljanje društvenog statusa ili kao deo vojne uniforme. Tek od XVII veka on postaje dostupan svim klasama društva. U vojsci je korišćen u različitim oblicima, mada su najčešće to bili oni sa jednorednim kopčanjem, sve do 40tih i 50tih godina prošlog veka kada su definitivno označeni kao nepraktični za ovu funkciju, iako su se u hladnijim zemljama poput Rusije u tu svrhu koristili još neko vreme.

 

Hronologija i upotreba kaputa, najbolje se sagledava kroz to kako se njegov osnovni model menjao tj. iz njega se razvijale brojne podvrste od kojih ni jedna nije sa godinama izlazila iz upotrebe. Štaviše svaki specifičan oblik kaputa i danas ima svoju namenu i vrlo je popularan u određenim prilikama, a pre svega među specifičnim grupacijama od kojih svaka iz određenog razloga favorizuje neki poseban model mada bi njega primarno svakako trebalo birati u skladu sa prilikom u kojoj ga nosite. Međutim, iako postoji puno toga što ove modele međusobno razlikuje dajući svakom od njih jednu specifičnu notu, postoje i stvari koje su im zajedničke, a one pre svega ukazuju na to da ste prilikom kupovine odabrali pravi kaput bez obzira na specifičnost modela za koji ste se odlučili.

 

 

Da bi bio dobar, kaput najpre mora da ispuni 3 važna preduslova: da bude topao, dobro ukrojen i da čini da izgledate savršeno, baš kao što bi u njemu trebalo i da se osećate. A kako biste postigli pomenute efekte, prilikom kupovine novog kaputa, trebalo bi da povedete računa o sledećim stvarima:

 

Materijal. Ako planirate da svoj kaput što duže nosite kupite onaj od vune, a Britanci koji su čuveni kako po nošenju tako i po izradi ovog odevnog predmeta, daju još jedan simpatičan savet i kažu kako bi vaš kaput trebalo da bude težak minimum 4 kilograma jer po njima teži kaputi ukazuju na to da je tkanina od koje su izrađeni izdržljivija i samim tim traju duže. Kaputi od kašmira, iako predstavljaju stvar prestiža, nisu baš preporučljivi pogotovu ukoliko svoj kaput nosite svakodnevno, jer su skloniji habanju od vunenih. Osim toga njih moljci izuzetno vole, a i malo su precenjeni jer koštaju mnogo više nego što mogu da ponude iako su veoma prefinjeni i mekani, te samim tim vrlo udobni. U skladu sa svim ovim idealna kombinacija, kada je o materijalu reč, jeste kombinacija vune i kašmira, gde bi bilo poželjno da on sadrži makar 10% ovog drugog.

 

Rukavi kaputa bi trebalo u potpunosti da prekriju rukave odela koje nosite ispod, čak i manžetne košulje koja je ispod sakoa. Štaviše, poželjno bi bilo da oni budu još koji milimetar duži od toga jer biste na taj način izbegli da vam bude hladno samo po zglobovima kada uz kaput nosite i rukavice.

 

Dužina kaputa može da varira. Dug kaput do članaka, koji predstavlja i prvobitan oblik ovog odevnog predmeta, više je sezonski model i odgovara svima jer sakriva sve nedostatke. Model do kolena koji je danas nesporno i najpopularniji može biti nošen i van zimske sezone, a u masovnoj je upotrebi pre svega zato što je praktičniji od dugačkog, pogotovu za one koji u toku dana često menjaju prebivalište ili izlaze i ulaze u automobil i slično. U tom kontekstu je još praktičniji, logično, kratak kaput, ali kod ova dva modela sa druge strane morate dobro povesti računa o njihovom kroju prilikom odabira jer oni umeju vizuelno da upropaste vaš celokupan izgled ukoliko nisu dobro ukrojeni, delomice i zato što je vrlo tanka linija između njihove forme i forme sakoa.

 

Kroj je svakako najvažnije stvar kod bilo kog odevnog predmeta pa i ovog pogotovu što on predstavljagornji odevni predmet koji se nosi preko svih ostalih. Iz ovog razloga je veoma važno da prilikom kupovine kaputa na sebi imate ne samo košulju ili džemper već i sako jer ćete ga često ili najčešće nositi  preko njega. Da li ćete kupiti uži ili širi stvar je svakako lične preferencije, kao i vaše figure. Ono što je međutim bitno jeste da ukoliko vidite X nabore na prednjoj strani, kada zakopčate kaput koji isprobavate, onda on definitivno nije za vas.

 

Stilkaputa je opet stvar vašeg izbora a kod većine muškaraca i aktuelnog modnog trenda. Onaj sa jednorednim kopčanjem i urezanim reverima je dobar izbor jer je sveobuhvatan, dok onaj sa dvorednim predstavlja nešto formalniju opciju i svakako topliju jer faktički ima dva sloja tkanine u prednjem delu.

 

 

Prilikom odabira modela kaputa, ako idete na one koji spadaju u domen klasičnog i izbegavate aktuelne trendy forme nikada nećete pogrešiti i tako kupljen kaput će biti aktuelan i za 20 godina, kao i sada tj. kao i onda kada je nastajao. Koji ćete od tih modela odabrati opet je stvar vašeg ličnog stila i pre svega činjenice koji vam od njih najbolje stoji, a osnovnih klasičnih modela koji otkrivaju muškarca od stila je nekoliko:

 

Krombi kaput je ime dobio po kompaktnom vunenom materijalu od koga se pravi i predstavlja verovatno najnošeniji model kaputa ikada iako ćete ga poslednjih godina najčešće videti na nešto starijoj gospodi što uopšte ne umanjuje njegov kvalitet ni atraktivnost. Ovaj model kaputa jednostavno nikada ne može izaći iz mode pre svega zbog jednostavnosti kroja i kvaliteta materijala od koga je izrađen. Englezi koji su ga i stvorili ga najčešće zovu gradskim kaputom čime akcentuju njegovu funkcionalnost, udobnost i specifikum po kome ga možete nositi uvek i svuda. Na svetu skoro da ne postoji proizvođač kaputa, pogotovu ukoliko drži do tradicije, koji u svojoj ponudi svake sezone nema makar jedan ovakav model. Zanimljivo je da se on gotovo nikada ne radi od tkano dezeniranog krombija već je gotovo po pravilu uvek jednobojan i najčešće crni ili teget.

 

Česterfild kaput se prvi put pojavio u XIX veku, kasnije dobivši ime  po svom tvorcu Erlu Česterfildu jednom od čuvenih britanskih dendija i do dan danas predstavlja najpopularniji model koji nije puno varirao u odnosu na svoju prvobitnu konstrukciju. Ovaj model možemo slobodno nazvati i ocem svih ostalih za koje znamo zbog čega su godinama skoro svi novonastajali modeli nosili ovo ime, ali pravi Česterfild kaput ima određene karakteristike po kojima je prepoznatljiv: nema vidljive šavove, a i dugmad na prednjoj strani su sakrivena, kopčanje je jednoredno, rever je kratak i urezan, na okovratniku je pliš mada postoje primeri i bez njega, džepovi su sa preklopnikom (dva na desnoj i jedan na levoj strani), četvrti džep je na grudima pored revera i služi za dekorativnu džepnu maramicu, pozadi ima jedan razrez na sredini i nikada nema manžetne na rukavima. Ne postoji posebna Česterfild tkanina, ali je njena najklasičnija verzija teška i jednobojna, najčešće crna ili još preciznije u boji uglja.

 

Kovert kaput predstavlja užu i kraću varijantu Česterfilda. Međutim, osnovna razlika između ova dva modela se ogleda u materijalu koji je ovde znatno tanji zbog čega se Kovert može nositi i u toplijim mesecima. I on ima 4 džepa, jedan red dugmadi koja su sakrivena, visoke revere i ponekad pliš na okovratniku. Ono što je specifičnost ovog modela i po čemu ga uvek možete prepoznati jesu 4 dekorativna šava na dnu rukava, kao i na dnu samog kaputa. Pošto je nastao kao konjički kaput za jahanje i lov, legenda kaže da su ova 4 šava osmišljena kako se tkanina ne bi izvlačila i on gubio na svojoj formi. Zbog ovakve namene on ima i dubok obezbeđen unutrašnji džep za dokumenta i municiju.

 

Vojni kaput konstrukcijski je sličan svim prethodnim, ali ima i svoje osobenosti koje su upravo posledica njegove namene. On je prvenstveno izrađen od nešto čvršćeg i toplijeg materijala i najčešće ima široke revere i dvoredno kopčanje. Poseban detalj na ovom modelu kaputa jeste kratak ušiveni kaiš koji se nalazi samo na leđima i čini ga stabilnijim. Međutim ovaj detalj nije obavezan za razliku od epoleta na ramenima koji su apsolutno neizostavan element svakog vojnog kaputa.

 

Polo kaput predstavlja američki klasik iako je i on originalno engleska tvorevina. Razvio se iz modela kaputa sa kaišem koji su nosili igrači poloa po kome je i dobio ime. Prepoznatljiv je po tome što je uglavnom izrađivan u bež boji ili približnije u boji kamilje dlake, ali se sa godinama pojavljivao i drugim od pomenute bež do crne. Ono što su pak njegove karakteristike koje se nisu menjale jesu široki, duboki reveri, dvoredno kopčanje sa 6 ili 8 dugmadi, prisustvo kaiša ili polukaiša i obavezno našiveni džepovi. Manžetne na rukavima se mogu pojaviti, ali i ne moraju.

 

Paletot kaput nosi francusko ime , a takav mu je i kroj pa je poznat je najčešće upravo kao francuski kaput. On predstavlja veoma strukiran model sa dvorednim kopčanjem i veoma širokim reverima koji mu daju tipično francuski šik izgled. Specifičan je i po tome što su dva najviša dugmeta u nizu postavljena jako visoko i široko pa je njihova funkcija isključivo dekorativna jer se oni ne kopčajui nalaze se pored revera koji su na ovom kaputu uvek naglašeno zašiljeni. Na leđima nema nikakve detalje i krajnje je sveden dok se na oni na prednjoj strani poput džepova ili manžetni na rukavima mogu pojaviti, a i ne moraju. Bilo kako bilo, ovaj model je veoma specifičan pa se oni koji naginju klasici, mada i on neguje klasičan izgled, a u svom garderoberu imaju samo jedan kaput za sve prilike teško opredeljuju baš za ovaj model.

Đubretarac iako ponajviše casual model svakako je izborio svoje mesto među klasičnim oblicima kaputa. Ono po čemu je on specifičan je to što jedini ima kapuljaču i kao takav je konstruisan još u XIX veku. Najveću popularnost, međutim, stiče sredinom prošlog čemu doprinose i likovi kao što su genrali Field Marshal Montgomery i David Sterling, kao i čuveni slikar Jean Cocteau koji je bio prepoznatljiv po svom belom đubretarcu. Kasnije je postao posebno popularan među studentima na britanskim i američkim koledžima, najčešće u bež ili teget boji, ali sa godinama doživljava razne varijacije kako u boji, tako i u materijalu. Ono što je međutim ostalo njegova specifičnost pored pomenute kapuljače jesu kopče i ukrasne gajke za dugmad koja su najčešće drvena, kao i dvostruki sloj tkanine na ramenima. Đubretarac je u ovom delu ojačan upravo zato što su ga najčešće nosili u ratu, a kako bi bolje odbijao vodu i sprečio prevremeno habanje ovog dela kaputa zbog nošenja torbi i predmeta preko ramena.

 

Trenč mantil predstavlja poseban oblik gornjeg odevnog predmeta koga mnogi često nazivaju kišnom kabanicom što nije baš adekvatna terminologija iako on jeste primarno dizajniran da štiti od kiše i vetra. Štaviše, mantil za kišu predstavlja poseban model, a od prvog se razlikuje po tome što nema kaiš. Trenč je specifičan prevashodno po njemu, ali i po mnogim drugim detaljima. Prvi i najčuveniji model je dizajnirao Tomas Barberi 1879 za britanske oficire u kišnoj Engleskoj kako bi ih zaštitio pa je za ovaj model izumeo čak i poseban materijal gabardin, specifičan oblik vunenog platna koje odbija vodu, greje onog koga nosi a ne potparuje. Za Prvi svetski rat, Barberi ih je redizajnirao čineći ih još funkcionalnijim. Dodao je epolete na ramenima koje su oficirima omogućavale da na njih kače ordenje bez da uništavaju sam kaput i prstene u obliku slova D na kaišu kako bi na njih kačili određene delove svoje opreme. Kaput je vrlo brzo postao veoma omiljen među njima jer ih je štitio od loših vremenskih uslova i znatno im olakšavao život na ratištu i u rovovima po kojima je i dobio ime te ga sačuvao do dan danas. Po istom principu je sačuvao i svoju osnovnu konstrukciju koju uopšte nije menjao za ovih 100 godina tokom kojih se izborio za veoma visoko kotirano mesto među odevnim predmetima, prevashodno muškim, a sa vremenom i ženskim jer je to jedan od komada koje su žene preuzele u svoj garderober ne menjajući apsolutno ni jednu karakteristiku na ovom mantilu. Zanimljivo je da je on bio veoma popularan među američkim mafijašima pa ga mnogi nazivaju i gangsterskom uniformom, a onog trenutka kada su ga Hemfri Bogart u Kazablanci i Voren Biti kao Dick Trecy plasirali na bioskopsko platno trenč mantil je postao vanvremenski trend. Jedino što se sa godinama naovom modelu menjalo jesu materijali i boje od kojih je izrađivan, ali osnovni prepoznatljivi detalji su ostali nepromenjeni. Pored epoleta, D-prestena i kaiša njegovi prepoznatljivi elementi su dvoredno kopčanje, razrez na sredini leđa koji je vojnicima omogućavao da lakše potrče ukoliko su prinuđeni da beže, tzv. raglan rukavi koji su znatno komforniji od klasičnih rukava i omogućavaju da se mantil nosi preko više odevnih predmeta, dodatni poklopci na ramenima koji čine da se voda lakše sliva sa njih i trake na manžetnama koje izgledaju kao mini kaiši i služe da se dno rukava zategne i takođe im je funkcija bila da štite od vode i hladnoće.

 

Površno gledano, o kom god modelu kaputa ili mantila se govorilo kao njihova primarna funkcija se ističe upravo to da oni onoga ko ih nosi štite od hladnoće, vetra, prašine i kiše. Međutim u simboličnom smislu oni pokazuju i to da je onaj ko ih je obukao negde zapravo krenuo. Oblačeći kaput na sebe u nekom trenutku, muškarac stavlja do znanja da odlazi, kao što skidanjem istog potvrđuje svoj ulazak i ostanak na nekom mestu. U skladu sa tim, ukoliko je negde ušao i zadržao se u kaputu ili mantilu on otkriva rezervu, nepoverenje i neodlučnost… „Kasnije je cela grupa ušla u bar gde su neko vreme svi stajali u kaputima“ piše recimo Maks Friš u svom Gantenbajnu naglašavajući ovim gestom situaciju koja je još uvek nerazrešena.

 

Po sličnom principu i njegova funkcija da štiti, može se kada je o kaputu reč posmatrati iz drugog ugla i tumačiti na nešto drugačiji način. On, naime, može biti simbol naše odbrane od neprijateljskog okruženja kao što Čehov opisuje u svojoj  pripoveci Čovek u futroli govoreći o nastavniku grčkog jezika Belikovu čoveku kod koga se „opažala stalna i nesavladiva težnja da se okruži omotačem, da stvori sebi takoreći futrolu koja bi ga odvojila i zaštitila od spoljnih uticaja“ a koji kao takav uvek nosi kaput sa podignutim okovratnikom i nikada ga ne skida. Na izvestan način se svi možemo pronaći u ovoj priči ako shvatimo da nerado skidamo svoj kaput u društvu ili mestu gde se osećamo neprijatno signalizirajući tako da tu ne želimo dugo da se zadržavamo već bismo što pre odatle da odemo. Moguće da se upravo zbog ovakve uloge kaputa ili pre svega mantila on kao ultra tanak pojavljuje i u nekim toplim zemljama gde uopšte ne postoji potreba da bi se on oblačio kako bi onoga ko ga nosi štitio od hladnoće. Uz sve to ovi gornji odevni predmeti puno govore o onome ko ih nosi. Normalno je naime da ih ljudi oblače u skladu sa svojim ličnim stilom i u skladu sa prilikom u kojoj se pojavljuju. Na taj način gornji spoljni odevni predmet ukazuje na to gde se onaj ko ga nosi uputio: u kancelariju, operu, lov ili na neko daleko putovanje. Stoga obavezno povedite računa da li tamo gde ste krenuli treba da obučete kaput, te koju vrstu, mantil, đubretarac ili nešto četvrto jer pravilno usklađen overcoat sa prilikom za koju ga oblačite uvek je prava slika vašeg stila i toga koliko ga dobro poznajete – verovatno više nego i jedan drugi odevni predmet kog na sebe oblačite.

 

 


FOR FOLLOWERS...


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *