VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

SLOBODAN HRNJAK – GOOGLE SEARCH: HOW TO BE FREE?

Imao je 16 godina kada se prvi put susreo sa slobodom. Nije ni znao šta je to do tada. Njegovo poimanje slobode je, do tada,  bilo da ode iz kuće kada nema nikakvih obaveza i radi stvari koje roditelji ne vide, i ne čuju.  Ode kod druga, pa slušaju muziku. Imali su sjajan repertoar. Bilo je tu i treša, ali i ozbiljno društveno-politički angažovanog rokenrola. Naravno da nisu razumeli kontekst izricanja stave putem rokenrola, ali isto tako nisu ni razmišljali o pogubnosti treša po nečiji ukus. Njihov izbor, kakav god da bio, činio ih je slobodnim bićima.

Sa 16 je počeo da laže. To su te godine. Neka neobjašnjiva sila ti zaposedne tokove misli i izgubiš interesovanje za mnoge stvari koje su ti do tog doba servirane kao važne. Kidneš sa časa, bez ikakvog razloga, sam. Slušaš jednu te istu kasetu celo po podne i veče umesto da se spremaš za kontrolni. Ocene slabe, bubuljice rastu, a ti roditeljima ne prijavljuješ roditeljske sastanke. Stvari koje te ne zanimaju, ne radiš. Ali imaš vremena za seckanje sličica iz Bravo časopisa i lepljenje likova – svojih ikona slobode, po zidovima sobe.

Jedno vreme to biva potpuno nezapaženo. A onda se desi da roditelje izbezumi neki tvoj postupak koji ti ne priliči, pa udju u sobu i u svom gnevu i besu pocepaju sve one pažljivo seckane, i uklapane sličice na zidu. To te uvredi. Kakve to ima veze sa nekim tvojim postupkom? Zašto im je taj zid tek sada zasmetao? Zar do sada nisu videli sadržaj? Jel to oni tebe malo puste, pa malo kazne?

Skinuo je sve slike sa zida.

Nije više želeo da ikada bude u situaciji da neko procenjuje njegove snove, želje, htenja I tako ih bez trunke poštovanja cepa. On ne cepa ničija htenja na pola, niti ih gužva. Ali, ljudi sebi daju previše slobode.

Hm. Da. Previše slobode. Da li sloboda ima granice? Da li je može biti previše? Ili premalo?

Može.

Skapirao je tada. Njegova sloboda nekoga može da ugrožava. Drugim ljudima ne mora da prija to što radiš I kako razmišljaš. Neko uvek može da oseti strah od širenja tvog vidjenja slobode. Svako ima svoje poimanje slobode, njegove širine, dalekosežnosti, gledišta.

Zar ne postoji nikakvo poglavlje u zakonu o tome? Zar do sada niko nije napisao neki pravični zakon koji svima može da ograniči a dozvoli  slobodu? Postoji ih mnogo.

Zakoni su tu da oblikuju granice slobode. Pisani i nepisani zakoni.  Loši i dobri zakoni. Neophodni i nepotrebni. Bahati i prehipijevski. Dok se dobro pozabaviš njima i nadješ teritoriju u kojoj možeš da se “slobodno” krećeš , ti si već dobro zagazio u četrdesete.

Sem ako sebi još sa 16 nisi dao sve slobode, a to je mnogo bolje.

Svaki dan mislim o tom momku. I svaki dan se pitam koliko mi slobode još nedostaje, a koliko neke glupe slobode sebi dajem, koje mi uistinu ništa ne znače.

Moraću da nadjem na netu neki kurs slobode. Samo da nadjem vremena izmedju posla, časova nemačkog, šetanja psa, treninga i blejanja po netu.


 

 

 

 

 

 

 

 

 

O autoru:

SLOBODAN HRNJAK, Beograd

Copywriter  i wannabe fotograf.

Posmatrač sveta sa ove strane. Onaj koji drži da je lepota u rečima, skladu oblika I boja, kao i lepom vaspitanju.

Krije se iza imena @carringtoncolby na Instagramu, ali ne krije da voli da jede kokice u bioskopu i pije prosecco u Veneciji.


Fotografije/ilustracije: Slobodan Hrnjak

 

FOR FOLLOWERS...