VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

Bogdan Petrović – VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN…

Potreba za slobodom jedna je od osnovnih ljudskih potreba, mada se u teoriji ona retko definiše kao takva. U praksi nam je, međutim, svima jasno da bez ličnog osećaja slobode nema adekvatne egzistencije – ni duhovne, ni fizičke, a pogotovu ne emocionalne. Blic osvrt na istoriju ukazuje da su najveće bitke, od globalno političkih do onih ličnih, emotivnih, vođene upravo za slobodu. A ne moramo, pritom, uopšte ići daleko u prošlost. Dovoljno je da uključimo TV, nažalost bilo koji kanal, i da na banalnom primeru nekog od aktuelnih reality programa, shvatimo koliko ljudi postaju agresivni ili barem emotivno nestabilni kada im se oduzme ovo osnovno pravo – pravo na slobodu.

U egzistencijalno-emotivnom smislu dve najveće greške koje ljudi prave su odricanje od sopstvene slobode zbog nekoga ili nečeg drugog i izjednačavanje osećaja slobode sa sebičlukom. Mnogi je se odriču radi sigurnosti (uglavnom fiktivne), neki da bi udovoljili bližnjima, neki zbog slike o sebi koju prezentuju drugima, a većina isključivo zarad toga kako u očima svih tih drugih, a ponekad i sebe samih, ne bi bili okarakterisani kao samoživi, što je potpuni apsurd koji najčešće dolazi kao posledica povezivanja  lične slobode sa rečenicom “ja sam slobodan, što znači da u svakom trenutku mogu da radim ono što želim…” Pritom, ona jeste znak da smo slobodni, ali ona ne isključuje prisustvo drugih ljudi oko nas ili u nama. Štaviše, ta rečenica može da ima, i poželjno je da ima, nastavak “…sa kime god ja želim”.

To da li ćemo biti single ili u vezi, te da li ćemo živeti sami ili sa nekim, da li ćemo biti individualista ili timski igrač ne sme ni u kom obliku da isključuje našu ličnu slobodu. Drugim rečima, naš osećaj slobode i nesputanosti, individualno, nema nikakve veze sa ljudima oko nas niti sa  relacijama koje sa njima imamo. On je u nama samima i ako ga negujemo i radimo na njemu onda će on biti produktivan i po nas i po druge.

Osnovni preduslov da budemo potpuno slobodni i da se iskreno osećamo takvima jeste prihvatanje, prevashodno sebe samih, sa svim svojim vrlinama i manama, a onda po istom principu i svih drugih oko nas. Sloboda najpre podrazumeva da uzmemo život u svoje ruke, da smo krojači svoje sreće i graditelji sopstvenog mira. A da bismo to postigli moramo upoznati sebe na pravi način i postati svesni svih svojih bolesti, podjednako kao i kvaliteta tj. svojih loših i dobrih strana, uspeha i neuspeha, socijalno prihvatljivih i neprihvatljivih emocija, svojih mana koliko i vrlina… I tek kada sebe potpuno ogolimo u sopstvenim očima i prihvatimo sve svoje pozitivne i negativne strane možemo sebe smatrati slobodnim da “u svakom trenutku radimo ono što želimo i sa kime želimo…” 

Suštinski, ako je moć zaista pokretač i afrodizijak (a jeste i to jedan od najjačih), onda bi konačni i najbolji podizač libida i ono što naš ego održava produktivnim, a ne destruktivnim, bilo posedovanje sopstvenog života i prihvatanje sebe samog sa svim svojim dobrim i lošim osobinama bez osećaja krivice. Samo takvi imamo krila da letimo, da budemo slobodni, ali i da svoju slobodu podelimo sa drugima…

…Jer, biti Slobodan ne znači samo leteti… To pre svega znači da smo pronašli sebe i da smo u miru sami sa sobom…


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

O autoru:

BOGDAN PETROVIĆ, Beograd

Idejni pokretač Dorotea. 

Svuda me ima, ali se trudim da budem neprimetan.

Ne predstavljam se. Puštam druge da me upoznaju, ako žele.


 

FOR FOLLOWERS...


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *