VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

MOJIH 6 MINUTA

Koliko god od toga bežali kao od stereotipa ili nečeg sličnog, 31.decembra se završava stara godina i odmah zatim počinje nova. To je, logično, trenutak da se ona koja odlazi rezimira, a dolazeća adekvatno isplanira, te da se postave novi ciljevi. Prinuđeni smo da to radimo na mnogim egzistencijalno – poslovnim nivoima, pa zašto ne bismo i na ličnom. Osim toga, jasno definisanje nekog cilja predstavlja ključnu stvar ne samo za njegovo ostvarivanje već za naš lični napredak, in general. To nam pomaže da se neka želja ili zamisao pretvore u akciju, a potom i rezultat. Pored toga postavljanje ciljeva i rad na njima donose osećaj kontrole i jačaju samopouzdanje koje se povećava u onoj meri u kojoj se krećemo ka njihovom ostvarivanju.

Ono što je takođe važno jeste da uporedo sa definisanjem sopstvenih ciljeva, definišemo i čime ćemo sebe nagraditi kada ih ostvarimo. Dakle, šta god sebi zadaš, pogotovu ukoliko je u pitanju neki dugoročan životni cilj, najbolji efekat u njegovom ostvarivanju postižeš ukoliko ga podeliš na nekoliko manjih. Postavljanje kratkoročnih ciljeva na svakodnevnom nivou i nagrađivanje sebe zbog njihovog ostvarivanja predstavlja odličnu psihoterapiju u ličnoj motivaciji ka velikim delima.

Problem prilikom dostizanja nekog velikog cilja jeste to što te zapravo motiviše on sam, odnosno nagrada i rezultat koji tamo slede, a ne i proces njegovog ostvarivanja. Kako bi to promenio, moraš ga podeliti na manje ciljeve i manje nagrade. Uočavanjem malih promena i uspeha te spoznajom njihovih benefita, lakše ćeš se motivisati za one krupnije ciljeve i radikalnije promene koje pred sebe postavljaš.

Na jednom banalnom i uvek aktuelnom primeru to bi izgledalo ovako: Ostvarenje cilja da  smo zgodni i da dobro izgledamo usrećilo bi svakoga, ali retko koga i ideja da na putu do tog cilja treba da se odrekne na primer slatkiša ili da naporno vežba. Kako bismo cilj da budemo fit učinili lakše dostižnim, koliko god nam glavna nagrada bila primamljiva,  moramo ga deliti na one manje tipa: ove nedelje neću pojesti ni jednu čokoladu. Za taj mini cilj sebi odredimo posebnu nagradu i kada, na kraju nedelje, do nje dođemo bićemo duplo zadovoljni: zato što smo je osvojili, ali i zato što nismo jeli slatkiše pa smo samim tim na korak bliže svom generalnom cilju da budemo fit. 

Nagrada je UVEK najbolja satisfakcija pri ostvarivanju bilo kog zadatka, nebitno da li je materijalna ili neka druga. Stoga je samonagrađivanje za svaki postignuti uspeh koji nas vodi do cilja, važan segment procesa njegovog dostizanja. Kada to shvatiš i počneš da deluješ na taj način onda će svaki cilj koji je realan i opravdan biti i lako dostižan.

Ono što je dobra dodatna motivacija pri susretu sa bilo kojom preprekom na putu ka ostvarivanju nekog ličnog cilja jeste rečenica: Doći će i mojih 6 minuta! Dakle, ne 5 kako se obično smatra već minut više od planiranog jer samo uverenje da će kada stigneš na cilj, tvoj trenutak uživanja  trajati duže nego što je predviđeno može da bude savršena motivacija. Osim toga, ova rečenica je odličan motiv i u drugom smislu, da ukoliko si dugo čekao na nekih 5 minuta uspeha onda tih 5 pretvoriš u 6 i dobiješ (a samim tim i uzmeš) više nego što si očekivao ili što ti je obećano. Taj dodatni minut je samo tvoja nagrada, jer životni cilj koji si sebi postavio sigurno nije želja koju ispunjavaju zlatna ribica ili Deda Mraz već nešto na čemu sam radiš boreći se sa svim neuspesima i preprekama.

Drugačije rečeno, ukoliko grabiš ka nekom cilju ne računaj previše na podršku sa strane, posebno ako je reč o ličnim ciljevima. Nju svakako ne treba izbegavati ukoliko se nudi, ali kada ga postavljaš radi na njemu kao da samo od tebe zavisi. Na taj način ne samo da ćeš izbeći nepotrebna razočaranja već ćeš, kada cilj bude postignut, u potpunosti uživati u svojih 6 minuta. Svakako, zasluženih.

 

 

 

 

FOR FOLLOWERS...


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *