VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

PRAVDA ZA NARCISA (ESQUIRE, DECEMBAR 2017)

Ljudi reč narcizamjako puno koriste i uglavnom im je poznata priča o njenom nastanku inspirisana Narcisom, mitološkim junakom koji se zaljubljuje u svoj lik nakon što vidi njegov odraz u vodi bazena. Ono što mnogi često previđaju u toj legendi jeste činjenica da Narcis to nije uradio samovoljno, već onda kada ga je jedan od odbačenih obožavatelja prokleo da se zaljubi u ono što mu je nedostižno tj. u sebe samog. Zbog toga se i narcizam kao termin uglavnom koristi da iskaže patološki oblik samoljublja, onaj koji stvara lažnu sliku o sebi koju karakteriše doživljaj omnipotencije (svemoći),preteran ponos, izraziti perfekcionizam, jak motiv za postignućem i održavanje vlastitog samopoštovanja svim mogućim sredstvima.  Međutim, ako realno sagledamo pojam i ovu definiciju jedini problem u prethodnoj rečenici nosi termin lažan jer u suprotnom sve što karakteriše ovu  dijagnozu ukoliko je u granicama normale i ako se drži pod kontrolom predstavlja potpuno zdravo i legitimno sredstvo na putu ka ličnom napretku i opštem uspehu, sve dok ne gazite preko mrtvih kako biste stigli do cilja. U tom slučaju niste(ne)sretni Narcis koji je stradao zato što se zaljubio u sebe, već terorista sadista kome ništa osim njega samog nije važno ili tačnije rečeno, ne postoji. Sve dok ne pređete granicu beskrupuloznosti, narcizam može biti inicijator i okidač vašeg preduzetničkog, inovativnog duha.

Izražena ljubav prema sebi, ako ste čovek od biznisa ili ako želite da stvarate velika dela ne samo da vam može biti od velike pomoći već je i poželjna. U najvećoj meri zato što započinjanje nekog posla, vođenje sopstvene korporacije ili jednostavno rad za sebe zahteva posvećenost i odlučnost koje se najpre mogu javiti kao posledica zaljubljenosti u sebe i svoje ideje u onolikoj meri da ćete se boriti za njihovu realizaciju do zadnjeg atoma svoje krvi samo zato što one i jesu vaše. Jer ljudi koji su uspeli u životu nisu to tek tako odlučili jednog jutra probudivši se okupani dosadom, već su neko vreme, poput Narcisa, gledali u bazen sa svojim likom, upoznali svojh odraz i svoje sposobnosti, a pre svega ideje, i sa verom u sebe proisteklom uglavnom iz samoljublja, krenuli krupnim koracima napred. Oni su realno izračunali svoju vrednost, sagledali da je ona veća nego što drugi misle i krenuli da to i dokažu. A statistika kaže da je većina baš takvih u tome i uspela.

Tu se međutim ideja o narcizmu kao pokretaču velikih poslova ne završava. Čak, naprotiv. Nakon što ste nešto kreirali, stvorili, napravili, sada to morate i prodati, a ko bi to bolje uradio od onoga ko voli sebe, pa samim tim i svoju kreaciju. Čini se da su najbolji samopromoteri oni koji u sebi gaje narcističke tendence. Oni se ne boje da pričaju o sebi i tome što rade, zahtevaju pravu cenu za svoj trud i obično ne dozvoljavaju da ih prepreke i odbacivanje zaustave u njihovim ambicijama. Njima hiljade ljudi mogu reći da njihova ideja nije dobra, ali oni će se vratiti u svoj bazen iz koga su i krenuli, osvežiti svoju ljubav, i ponovo potražiti svoju šansu za koju su sigurni da je zaslužuju. Jesu kao takvi arogantni? Možda. A efikasni i uspešni, nesporno.

Šta se potom događa sa narcisoidnim osobama, onog trenutka kada postignu svoj cilj i dosegnu željeni uspeh? Šta kada Narcisi postanu lideri i treba da promovišu i vode one koji su ispod njih? Narcizam ih motiviše, čineći ih produktivnim i tada pa oni guraju napred svoje podređene. Oni postaju odlični lideri koji motivišu svoje zaposlene jer tačno znaju šta žele i odlično odbacuju ljude koji pokušavaju njima da manipulišu udaljavajući ih od ličnog cilja dok nasuprot tome podjednako dobro brinu i štite one koji doprinose njihovom uspehu. Uglavnom nisu ni malo sujetni i u svom kolektivu održavaju moral i poverenje na visokoj lestvici. Sa druge strane ljudi vole da prate i da se posvećuju pobednicima, a narcisi za sebe veruju kako su upravo to, što u većini slučajeva realno i jesu.

Na koncu narcizam održava osobu fokusiranom i usmerenom na svoj cilj. Kada Narcis jednom donese odluku vrlo je malo toga što bi ga moglo od nje udaljiti ili što bi moglo zaustaviti njegov dalji napredak. On tačno zna šta hoće od života i ne zaustavlja se dok to ne postigne. Najpoznatiji primer, verovatno najuspešnijeg Narcisa koji za sebe nije krio da je bio upravo takav, što potvrđuju i njegovi bibliografi i saradnici jeste Steve Jobs. Njegova ličnost, kao i još nekoliko sličnih primera, pokazuje kako se na najbolji mogući način narcizam, iako tretiran kao vrlo negativna osobina,  može staviti u službu savršenstva.

 

 

FOR FOLLOWERS...


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *