VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

DIKTATURA PROSTAKLUKA

U društvu koje je usled medijske i svake druge promocije besmisla, odavno izgubilo moralne vrednosti, ne treba da čudi što su prostaci, u najbukvalnijem smislu te reči, svuda oko nas. U tolikoj meri da je prostakluk postao opšta mera savremenog ponašanja. Da biste egzistirali, a pre svega radili i profitirali, pogotovu ukoliko vam je posao javan, vi morate biti prosti, jer ste u suprotnom neprimetni u masi drugih spremnih na sve tj. onih koji stav „ja mogu sve u lice da ti kažem“ masovno mešaju sa bezobrazlukom i sebe predstavljaju kao nekoga ko „nema dlake na jeziku“, a zapravo je nevaspitani prostak.

Za ovakav poredak stvari, znamo, krivi su mediji, pre svega tabloidi. Ako upalite bilo koji TV kanal, postaje jasno kako danas prostakluk prodaje više nego seks, pri čemu on nije ograničen samo na reality show i skupštinske prenose u kojima se podrazumeva, već na maltene svaki drugi program. Tabloidno društvo poremećenih vrednosti sa rijaliti psihopatama kao uzorima ne samo da promoviše prosto, nekulturno ponašanje već alarmantno poziva na agresiju. Danas su glavni hit priče o anti-herojima – kriminalcima, ubicama, lopovima, prostitutkama. U ludilu za senzacijom koju su nam nametnuli tabloidi, kriterijumi su se toliko srozali da je nemoralno postalo normalno, a moralno potpuni raritet i gotovo relikvija nekih prošlih vremena. U skladu sa tim, najčešća konstatacija, da prostite, glasi – sve je otišlo u kurac

Poslednjih nekoliko decenija obeležilo je pravo ludilo za prenaduvanim i izmišljenim vestima, te senzacionalističkim reportažama koje da bi bile takve moraju se svesti na nivo banalnosti i prostakluka. Tabloidi koji su nekada bili jedini izvor ovih vesti te u skladu sa tim imali specifičnu publiku, danas postaju sastavni deo života skoro svakog pismenog čoveka. Oni prevazilaze sami sebe i dovode nas do apsurdne tačke kada su život, kultura, mišljenje, pa čak i naše emocije, uvučeni u mašineriju tabloidizacije svakodnevnog života. I ne samo to, da bi bili aktuelni i čitani (ili gledani) među gomilom nezdrave konkurencije oni su u prvi plan stavili neobrazovane, nekulturne i pre svega bezobrazne koji sada nad svima nama sprovode svoju diktaturu prostakluka.

Nažalost, živimo u dobu opšte nekulture. Jer kultura nije samo da ideš u pozorište ili da čitaš Dostojevskog, što je takođe minimalizirano, već se kultura prevashodno ogleda u ljudskom ponašanju a ono je, ako se realno osvrnemo oko sebe, na najnižoj mogućoj lestvici. Nekada se prostaklukom smatralo izgovaranje ružnih reči i poneki ljudski gaf koji je izvan kriterijuma bon-tona dok danas psovka, koja je kod nas i inače tradicionalno duboko ukorenjena, deluje maltene kao kompliment ili barem najbezazlenije što od jednog agresivno-nekulturnog sagovornika možete dobiti ili mu je u sopstvenom besu dati. Bilo kako bilo, koliko god vam u nekom trenutku delovalo i kao olakšanje da jezikom raspalite po nekom prostaku, probajte se suzdržati. Jer psovka je, istini za volju, poput šunke – može biti vrlo sočna, ali je ipak svinjskog porekla.

Favorizacija prostakluka, bilo verbalnog bilo nekog drugog, zarad postizanja cilja (u ovom slučaju popularnosti i pažnje) pre svega od strane javnih ličnosti, jer što si veća BITCH, to si više IN, u psihološkom smislu je vrlo lako objašnjiva i slična je situaciji u kojoj mala deca uporno psuju, iako ne znaju pravo značenje izgovorenih reči ali po pažnji koju na taj način izazivaju kod svojih roditelja ili odraslih in genearl shvataju kako rade nešto što ih stavlja u fokus. Pridajući im pažnju i odobravajući njihov postupak roditelji postižu da iako dete ne zna šta znači to što govori, ono uporno ponavlja magične reči koje skandalizuju ili oduševljavaju starije. Kako rastu, deca ipak uočavaju da to što rade nije lepo i prestaju da psuju. Za razliku od njih, odrasli koji svojim prostaklukom skreću pažnju na sebe to uglavnom nikada ne shvate i nastavljaju po starom. Moguće i zato što je njihova publika ravnodušna i povlači se pred njima te ih takoreći i podržava upravo zbog želje za senzacijom ili zbog pomirljivog stava u vidu uverenja kako se komunikacija između prostaka i kulturnog čoveka uvek vodi na nivou prvog, jer on visine drugog ne može da dosegne, dok se drugi opet na nizine prvog lako spusti.

Međutim, protiv prostakluka se može i mora boriti, jer on nije urođen i nema genetske predispozicije kako se često veruje. Prostaci su zapravo više žrtve nego vinovnici svog prostakluka. Uostalom, kako kriviti prostaka što je prostak ili nekulturnog što je nekulturan kada na njihovom prostačenju radi čitav društveno-politički i medijski aparat. Da je prostakluk zlo, to je valjda svima jasno, ali on je i više od toga – on postaje galopirajuća epidemija zla.

Razlog za to leži u činjenici da se on diktira sa vrha društvene piramide, onog koji bi trebalo da bude elitan, ali nije. Ispod ove prostačke elite dolaze njihove žrtve, obični ljudi, kojima se usled atmosfere u kojoj egzistiraju nameće da nalaze svoje žrtve i da dalje šire diktaturu prostakluka, jer u suprotnom neće opstati. Da bismo realnije sagledali tu stvar osvrnimo se još jednom na televiziju. Prevashodno, naravno, na rijaliti programe koji šalju najjasniju sliku da ukoliko želite da uspete u životu vi morate biti beskrupulozni, nekulturni i pre svega prosti, ali za njima puno ne zaostaju ni drugi televizijski formati, pa čak ni kratke forme poput reklama. Prostakluk se dakle nameće kao sveopšti metod i način preživljavanja. I tu dolazimo do tačke u kojoj za aktuelnu postavku stvari više nisu krivi mediji i tabloidi, već mi sami. Mi koji smo čitavu ovu postavku stvari olako prihvatili, jer nam je lakše da samo okrenemo glavu od svega i ignorišemo prostakluk koji nas okružuje. Međutim, prostak se, za razliku od nas kulturnih i vaspitanih, sigurno neće sam povući niti smiriti sve dok u drugim ljudima ne vidi savršenu sliku sebe i neće žaliti sredstva da od njih napravi novog prostaka, za razliku od nas koji se olako povlačimo pod glupavom parolom kako pametniji popušta… A baš zato što pametniji popušta, onaj gluplji i bezobrazniji postaje pravi sadista.

 

FOR FOLLOWERS...


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *