VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

MALO DRUGAČIJA STUDIJA O PENISU…

Poznata američka spisateljica, feministkinja, jednom prilikom je na nekom skupu uticajnih zvanica pričajući o muškarcima i penisu konstatovala kako pisac ili autor teksta bilo koje vrste uvek može biti optužen za klevetu ukoliko za neku ličnost napiše kako ima mali penis. Taj podatak potvrđuju i advokati iako većina vas verovatno sa nevericom prihvata ovu zanimljivost argumentujući je recimo pitanjem: Otkuda uopšte u zakonu bilo koje zemlje bilo koja klauzula koja se bavi, ili još bolje, koja štiti muški penis i njegovu dužinu. I tu ste potpuno u pravu. Međutim, ono na šta bi se advokati pozivali braneći na pomenuti način oklevetanu ličnost bila bi činjenica da nigde ne postoji odrednica koja sa punim pravom tvrdi koja je to prava mera malog odnosno velikog penisa – percepcija njegovih dimenzija je uglavnom subjektivna. Postavlja se stoga pitanje zašto smo sami toliko opterećeni veličinom svog penisa?

Statistika pokazuje da su zaista njegovim dimenzijama u mnogo većem procentu opsednuti sami muškarci, nego žene. Ok, logično je da rezultat ovog istraživanja u korist muške opterećenosti veličinom penisa podižu gej muškarci kojima je veličina istog kod partnera od presudnog značaja. Međutim, čak i kada se oduzmu njihovi odgovori na dato pitanje rezultat opsednutosti kvantitetom penisa i dalje ide u korist muškaraca. Najbolji pokazatelj toga je upravo istraživanje o veličini penisa. Njih inače ima jako puno, a takvih je i zaključaka do kojih se ovim istraživanjima došlo. Osvrt na nekih 50tak, sa preko 11000 testiranih penisa na svim stranama sveta, pokazuje da je prosečna dužina ipak u okvirima onih podataka koje ćete najčešće i naći u literaturi, a to je između 13,5 i 16,5 cm i to je realno stanje stvari koje se mora prihvatiti kao takvo iako bi mnogi voleli da je drugačije. O tome koliko bi muškarce usrećio drugi rezultat, barem kada je o njihovom reč, najbolje govori podatak da su se tokom ovih istraživanja kod preko 80% ispitanika razlikovali podaci o dužini koje su oni sami davali u odnosu na one do kojih su merenjima istih penisa dolazili oni koji su istraživanje vršili. Verujem da nema potrebe naglašavati ko je dodavao po koji centimetar. Pritom je dobro znati i to da preveliki penis može da nosi i veliki broj problema, najpre sa erekcijom jer mnogi preobdareni muškarci nemaju dovoljno krvi koja bi se slila u njega kako bi on usred erekcije zasijao u punom sjaju dok se nekim muškarcima tog kalibra događa da prilikom erekcije obavezno padaju u nesvest upravo iz razloga jer im se sva krv slije u spolovilo, a svakako postoje i mnoge žene koje penis ogromnih dimenzija odbija.  To da premali skoro nikako nije zadovoljavajući svima je jasno, ali postoje oni koji se savršeno osećaju i sa jako malim penisom poput recimo Ant Smitha koji je ponosan na svoj penis od 2,5 cm i štaviše napisao je knjigu Biblija malog penisa koja je, ako je verovati njegovim fanovima, pomogla mnogima koji smatraju da im vršnjak nije dovoljno velik.

Muškarci koji nisu zadovoljni njegovom dužinom, definitivno pate u krevetu, ali to uglavnom nije posledica same veličine, već njihovog samopouzdanja. Stoga se ovaj problem rešava na psihoterapiji iako ga oni uglavnom rešavaju na drugom mestu, pa su spremni na upotrebu mnogih stvari kako bi ga učinili većim, od pilula za samopovećavanje do plastične operacije, preko raznih mašina za njegovo istezanje. Mnogo je zanimljivih primera, uglavnom komičnih, ali često i sa ozbiljnim povredama koji opisuju kako su pojedini muškarci širom sveta pokušavali da istegnu svoj penis ne bi li ga učinili većim. Verovatno  su usled masovne potrebe za bildovanjem svojih mišića neki od njih pomislili kako mogu na taj način i ovaj mišić učiniti snažnijim i većim. Neki su čak naseli i na priču da se penis povećava što učestalijim masturbiranjem pa su ga masovno bildovali na taj način te onda izazvali deformitet i na drugom mestu – na desnoj šaci. Koliko su muškarci nezadovoljni dužinom svog vršnjaka, in general, najbolje pokazuje rezultat istraživanja po kome je tek 55% muškaraca u potpunosti zadovoljno njegovom veličinom.  Nasuprot tome, samo 6% žena konstatuje kako njihov partner ima mali penis dok je čak 84% njih potpuno zadovoljno dužinom i obimom onoga što njihov muškarac skriva ispod svog donjeg veša. One same nisu toliko opsednute ovim dimenzijama, što svakako ne znači da njima veličina nije bitna, jer svakako jeste. Štaviše, sa emancipacijom su neke od njih sve slobodnije da iskažu svoj stav po tom pitanju, ali su većini njih i dalje bitnije druge stvari i one su čini se u ovom pogledu mnogo tolerantnije i često umeju da kažu: Ne potcenjujte malog, mlohavog đoku jer neki od njih na kraju mogu postati veoma prijatno i uzbudljivo iznenađenje.

Prethodna rečenica bi trebalo pre svega da predstavlja ohrabrenje za one muškarce kojima penis van erekcije izgleda toliko mali da  je skoro neprimetan zbog čega bi često mogli biti na meti podsmeha nekih obdarenijih kolega po raznim muškim svlačionicama. I premda se u ovakvom pristupu očitavaju adolescentski tonovi, takva odmeravanja su prisutna i kod starijih, zrelih muškaraca. Ono što međutim ovi koji podsmevaju verovatno ne znaju jeste da se u tom sićušnom grmu može skrivati veliki zec, baš kao što su dame objasnile ranije citiranom rečenicom. Medicinski objašnjeno, ovde se krije tzv. krvavi penis, onaj koji je van erekcije sićušan poput crva na samrti, ali zato tokom erekcije postaje i više nego prijatno iznenađenje. Ovakvo muško spolovilo je često u mogućnosti da se uveća i desetinu puta. Na suprotnoj strani stoji tzv. mesni penis koji je u svom uspavanom stanju već toliko zapažen da očekujete kada se digne da će se pred vama stvoriti najmasivniji monstrum muškog međunožja a on se u odnosu na prethodno izdanje uveća svega 2 do 3 cm. U prevodu, ako startuje kao veliki ne znači da će postati još veći dok mali može baš da fascinira ženski pol. Kao što je već napomenuto žene se veličinom muškog spolovila takođe na specifičan način bave, ali ona njima ipak nije presudna. Njima su najvažnije neke druge stvari, pre svega higijena i izgled muškog polnog organa.

Ne samo zbog činjenice da je pripadnicama lepšeg pola to primarno već i zbog gomile drugih razloga potpuno je nedopustivo ne baviti se na poseban način higijenom ovog dela našeg tela ili što je najgore širiti neprijatan miris iz te regije ili se konstantno češati u tom predelu, što je uglavnom signal da tu nešto smrdi. Mada ne mora to nužno biti razlog zašto pojedini muškarci imaju gotovo stalnu potrebu da preko pantalona rukom (mada postoje još uvek i  oni koji je bez pardona na javnom mestu gurnu u svoj donji veš) čačkaju svog vršnjaka. Neki to rade usled potrebe da konstantno nadražuju svoj penis kako bi on uvek bio u jednom polupodignutom izdanju i primamljiv tuđim pogledima, a ima naravno i onih kojima je to nekontrolisana reakcija, ali su oni veoma retki. Koji god da je razlog u pitanju, ovaj potez je, pogotovu na javnom mestu, krajnje neprihvatljiv, nekulturan i iritantan, ženama pogotovu, pa ukoliko kod sebe primećujete barem naznaku ovakve navike, učinite sve što je moguće da se iste oslobodite. Izgovor da to radite zato što vas steže donji veš, u vremenima u kojima se on pojavljuje u million najrazličitijih i najkomfornijih modela, je potpuno neprihvatljiv. Isto tako je nedopustiv i neprijatan miris ove regije s obzirom na veliki broj proizvoda koji se nude kao rešenje ovog problema. Jasno je, naravno, da on ne mora nužno biti posledica neredovne higijene već niza drugih faktora, s obzirom na to da je tu locirano puno masnih i znojnih žlezda, kao i da se ta regija često pregreva što dovodi do pojave bakterija koje izazivaju neprijatan miris. Obimnijem znojenju i bakterijskim zarazama su skloniji neobrezani i nedepilirani muškarci. Bilo kako bilo, danas je u ponudi ogroman broj preparata koji pomažu u rešavanju ovog problema, a nekada u tome mogu pomoći i najobičnije vlažne maramice za intimnu higijenu muškarca, kokosovo ulje ili puder od talka. Suština je da bi trebalo, pored toga što redovno perete taj deo tela, da se dodatno pozabavite I njegovim kozmetičkim tretmanom, ako vam je već toliko bitan, a sigurno da jeste. Poželjno ga je održavati konstantno suvim, redovno se testirati na polne i druge bakteriološke infekcije, ukoliko to već ne radite poželjno bi bilo da počnete da se depilirate (barem regiju ispod i oko testisa), a ukoliko već niste obrezani možda bi trebalo da razmislite i na tu temu, čak i ako nemate problem sa neprijatnim mirisima u ovoj regiji, a pogotovu ukoliko ga imate. Obrezivanje ne samo da pomaže higijeni, već predstavlja i prevenciju za brojna oboljenja, od karcinomskih tipova papiloma virusa, raka penisa i prostate, genitalnog herpesa, sifilisa, pa čak i HIV-a. Osim toga istraživanja pokazuju da žene definitivno više preferiraju obrezane nego neobrezane muškarce.

Sa varijacijom od preko sto različitih, jasno je da je kod penisa, iako smo uglavnom fokusirani samo na dužinu i obim, njegov oblik takođe bitan faktor. Pogledajte recimo samo njegovu ukrivljenost koja znatno može da utiče na kvalitet seksa iz više aspekata. Pravo zakrivljenje na pravom mestu može da bude vrlo inspirativno za vašu partnerku i preduslov za dobar seks, dok pogrešno zakrivljenje na pogrešnom mestu (na primer naglašeno ukrivljene na dugačkom penisu) može kod žene da izazove bol kao da se porađa. Zakrivljenja na penisu ne moraju međutim smetati samo lepšem polu, ona mogu predstavljati problem i samom muškarcu da u potpunosti uživa u svojoj erekciji i seksu, in general.

Pitanje koje muškarci često postavljaju jeste da li penis može da se slomi? I mada mnoge takav odgovor i dalje iznenađuje on je nažalost pozitivan samo što u penisu nema kosti pa njegov prelom predstavlja nešto drugačiji oblik ove povrede.  Međutim, frakture penisa su retka pojava, osim ako niste Denis Rodman koji tvrdi kako ga je lomio čak tri puta iako je samo jednom to zvanično potvrđeno i od strane doktora i to tako što mu je ovaj tražio novac kako ne bi fotografiju njegovog polomljenog penisa prodao tabloidima. Kada se prelom dogodi, povredi se tzv. Corpus carvenousum i deformiše se osnovna osa penisa. Prelom se manifestuje pucketanjem tokom njegovog pomeranja, bolom različitog intenziteta, krvnim podlivom i gubitkom erekcije. Ova povreda predstavlja urgentno stanje i neophodno je da, ukoliko do nje dođe, urolog odmah interveniše tako što problem pokidane membrane uspešno rešava operativnim putem. Hitna intervencija je neophodna kako bi se sačuvala dužina penisa, njegova erektilna funkcija i sposobnost da stoji uspravno. Prelom penisa se inače najčešće dešava prilikom žestokog nekontrolisanog seksa i statistički najčešće u pozi kada je partnerka gore ili kod egzibicionističkih oblika seksa kao što je bio jedan od Rodmanovih koji je nastao tako što je njegova partnerka tražila da se on “zatrči i da na taj način uđe u nju”. Postoje međutim mnoge situacije i primeri da se prelom dogodio van seksualne aktivnosti. Jedna od njih je kada se muškarac oblači na brzinu dok mu je penis u punoj erekciji (scenario koji je do toga doveo negde možete naslutiti i sami ) ili brojni primeri da je prelom nastao tokom noćne erekcije kada se muškarac prevrtao po krevetu i slomio ga u nezgodnom položaju. Inače u fazi dubokog sna muškarci često imaju snažne erekcije koje mogu trajati i do 40tak minuta i dešavati se 4 do 6 puta u toku noći, ali se mnogo ređe dešava i polucija tj. ejakuliranje tokom ove noćne erekcije koju muškarac nije u mogućnosti da kontroliše.

Odnos muškarca i njegove erekcije veoma plastično je, na njemu svojstven, duhovit način iskazao

Robin Williams rečenicom: “Bog je muškarcima dao i mozak i penis, ali nedovoljno krvi da oboje funkcionišu istovremeno”.

Muškarci su inače skloni verovanju da njihov penis funkcioniše odvojeno od mozga i da misli nekom svojom glavom što je najčešći uzrok impotencije i sličnih problema koji su u većini slučajeva psihološke prirode, veoma retko fizički. Takvo razmišljanje neretko predstavlja i beg od stvarnog problema, te posledicu muške potrebe da se neko drugi okrivi za lični neuspeh iako su uglavnom sami krivi za to. Ima naravno I onih sizuacija gde je nešto drugo izazvalo fijasko u krevetu, a istraživanja pokazuju da su ovo tri najčešća razloga zbog kojih muškarcima penis iznenada padne tokom seksa: prvo je tu kondom tj. trenutak u kome muškarac mora da prekine seksualnu igru ili predigru kako bi stavio kondom pa nastavio, drugi razlog je kada žena tokom seksa počne neočekivano da se smeje, a treći ukoliko ga ona tokom seksa na bilo koji način uporedi sa nekim drugim muškarcem, naročito na polju dimenzija. Što se tiče ozbiljnijih problema koje muškarci mogu imati sa potencijom oni uglavnom idu iz glave i tek kada muškarac shvati da je suština problema koji se dešava dole, zapravo gore tek tada ga može rešiti, ali isključivo razgovorom sa nekim stručnim licem što većini pripadnika muškog pola izuzetno teško pada. Inače muškarci o svom penisu veoma retko pričaju, a statistika pokazuje da će se na razgovor o njemu ipak pre usuditi sa svojom partnerkom nego sa najboljim prijateljem, za razliku od žena. Muški prijateljski razgovori se uglavnom ne vode na ovu temu osim ukoliko se radi o nekom zdravstvenom problemu. Jedino im je tada lakše da se povere prijatelju nego partnerki te da se posavetuju sa njim pre nego odu kod doktora. Strejt muškarci inače razgovor o penisu sa svojim prijateljem, ukoliko taj razgovor ne uključuje neki zdravstveni problem tumače kao nešto što je gej sindrom, dok gej muškarci usled svog liberalizma i specifičnog koncepta druženja sa svojim prijateljima o svojim vršnjacima ni ne moraju da pričaju jer sui h najčešće jedan drugom videli, a neretko i na ovaj ili onaj način, osetili.

Na koncu, kada je o penisu reč, zanimljiv fenomen vezan je i za samo njegovo ime, kao i upotrebu ove reči u javnosti. Bilo ga je naravno odavno u rečnicima, kao što je bilo i problema sa njegovim stavljanjem u isti, konkretno kod nas jer ga je, kao što znamo, Vuk Stefanović Karadžić 1818. stavio u svoj Srpski riječnik, ali je kasnije izbačen “kao nešto što se ne sme ni spominjati”. U svetu se međutim on u to vreme već nalazio u rečnicima ali to nije bilo dovoljno da se on pojavi u javnosti na neki eksplicitan način. Većina istraživača koji su se njime intenzivno bavili, naglašavaju kako je penis svoje mesto pod suncem u tom smislu izborio 1933.godine kada je The New York Times prvi put javno objavio tu, do tada, prokaženu reč. Smatra se naime da je penis ušao u svakodnevni govor onog trenutka kada je Džon Vejn Bobit izgubio svoj. Njegova supruga Lorena je tokom čuvenog sudskog procesa optužena kako je svom suprugu nanela “pakosnu telesnu povredu” na koju je, po sopstvenom priznanju, bila prinuđena zbog njegovog sistematskog maltretiranja. Mediji su pišući o ovom za to vreme, ali ne i samo tada, zanimljivom incidentu uporno koristili eufemizme tipa: muški organ (“male member“) ili muški apendiks (“male appendage”). Konačno, prvi se oslobodio čuveni Times i stvar koju je Lorena odgrizla svom suprugu nazvao pravim imenom penis. Čini se da od tog trenutka ova reč ulazi u mnogo češću upotrebu pa se on pojavljuje u tekstovima ozbiljnih književnika poput Letermana i mnogih drugih, a danas gotovo da ne možete biti uspešan autor ako ga barem jednom
ne pomenete u bilo kom obliku, makar samo kroz psovku gde se penis verbalno najčešće I upotrebljava. Bilo kako bilo, penis je kroz tu svakodnevnu upotrebu dobio čitav niz manje ili više kreativnih sinonima: kurac, kita, kara, pevac, patka, bodež, belegija, visuljak, žaoka, pendrek, pimpek, kurajlo, kobaja, piša, dugajlo, bezobrazni, đoka, stojko… Čak je i sentenca Mr.Big od onoga kako ju je postavila Keri Bredšo tj. njena stvoriteljica Kendis Bušnel stigla do muškog donjeg veša i postala sinonim za ono što određene Zverke u njemu skrivaju. Inače, kada smo već kod ove spisateljice, zanimljivo je i to da kada je reč o upotrebi penisa kroz pisane tekstove ili na bilo koji drugi javni način jeste ta da ga mnogo više kpriste žene nego muškarci, od Erike Jong do Vedrane Rudan. Stručnjaci koji su analizirali ovaj fenomen uglavnom se slažu u jednom da žene tu temu, ili uže gledano reč, apostrofiraju delom zbog toga što smatraju kako je došlo vreme za fer plej jer je dosta bilo fokusa na ženskom telu. Uz to, mnoge od njih veruju kako na taj način iskazuju svoju emancipaciju isticanjem “zdrave” ženske radoznalosti o muškom “anatomskom privesku” koji je tako dugo bio u verbalnoj tami.

Istina je pritom i ta da iako je poslednjih godina muško golo telo u fokusu ne samo u umetnosti, filmu ili u muzičkim spotovima, delom i zbog toga što gejevi sve više kreiraju savremenu vizuelnu poetiku veličajući nagog, mišićavog muškarca, o penisu se i dalje više priča nego što se on pokazuje. Čak ni tako liberalan Holivud nije još uvek toliko slobodan da ga pokaže u full planu kao što se to čini sa ženskim međunožjem, sa izuzetkom Harvi Kajtela koji je to na filmu uradio čak nekoliko puta, a drugi tek sporadično. Oni koji su pak shvatili kako je penis jedini marketinški adut koji danas još nije istrošen jesu neke mlade zvezde poput Jastin Bibera ili Orlando Bluma koji su istina preko paparaco fotki, naravno uz veliki znak pitanja da li je i u kojoj meri njihova objava slučajna, pokazali svoj ponos i na taj način stekli dodatnu popularnost. Naime, ni jednom od njih objava ovakvih fotografija nije odmogla. Čak, naprotiv. Ostaje nam samo da čekamo kada će Instagram I druge slične društvene mreže odobriti objavu golog penisa, jer čini se da će taj trenutak predstavljati novu revoluciju na ovom polju i da će mnogi otkriti taj svoj poslednji adut s obzirom da mnogima tamo već sada on samo što ne iskoči iz (pre)uskog i sve minimalnijeg donjeg veša.

 

(Tekst objavljen i u Esquire magazinu)

 

FOR FOLLOWERS...


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *