VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

INSTANT ŽIVOT

Do pre samo nekoliko godina reč „instant“ je budila jasnu asocijaciju na dve, možda tri stvari, kao što su kafa ili supa. Danas, ona postaje pridev koji se koristi uz većinu imenica koje čine naš život, a na kraju i uz njega samog. Od instant zadovoljstava do instagrama sa svim instadaily, instamood, instagood i sličnim haštagovima, reč „instant“ preti da postane novi „selfie“.

Suština savremenog života je u brzini. U suprotnom niste nigde prispeli. To najbolje osećaju oni koji su stasavali 80tih i delom 90tih godina prošlog veka. Vaspitavani na tekovinama „samo polako“ pogleda na stvari u novoj eri su morali potpuno da promene način razmišljanja i stil života. Ako to nisu uradili verovatno su propali poput fabrika koje su do 90tih proizvodile pisaće mašine, a onda odlučile da prkose i ne pređu na proizvodnju računara. Ukratko rečeno, vreme ih je progutalo. Nas će, pak, sa druge strane sada progutati brzina.

Prethodno pomenuti računar po opšteprihvaćenom mišljenju nosi najveću odgovornost za ubrzavanje našeg života iako magična sprava sigurno nije jedini krivac za to. Mnogo se toga promenilo i nateralo nas da požurimo kako ne bismo gubili vreme. Potrošačko društvo nam odmah izlazi u susret i donosi princip po kome nam je sve dostupno i puno toga možemo, namećući nam brz tempo i nudeći instant rešenja za sve. Počelo je sa hranom kroz popularni fast-food, pa prešlo na način mišljenja kao  fast-thinking, da bi  na kraju postalo fast-living tj. instant život koji danas manje-više svi vodimo. Mnogi u toj jurnjavi zaboravljaju da uživaju posvetivši se isključivo prevazilaženju novih brzinskih rekorda, kako bi danas uradili više nego juče, bili bolji, brži, efikasniji, bez zaustavljanja. Međutim, brzina kojoj na taj način težimo nije cilj, već sredstvo. Ta brzina pred kojom se povijamo daleko je od one konstruktivne kojom leti ptica ili duva vetar. U pitanju je čista jurnjava koja se i pored svih ciljeva koje sebi namećemo i postižemo neretko u krajnjem rezultatu pokaže kao potpuno besciljna. Ipak, čak ni kao takva ona ne bi bila loša, ako ništa drugo bila bi dobar trening, da sa sobom ne donosi dve najveće pošasti pred kojima, koliko god od njih bežali, svako od nas u nekom trenutku, na ovaj ili onaj način, poklekne. U pitanju su gramzivost i površnost. Prvu u skladu sa ličnim vaspitanjem i načinom života možda još i možemo izbeći, ali druga nam ne gine.

Da se u brzini od površnog pogleda ne može pobeći ukazuje nam i sama definicija brzine, odnosno efekat koji ona proizvodi, in general. Ako ste ikada uživali u brzoj vožnji u automobilu, na motoru ili roller-coasteru jasno vam je koliko velika brzina sužava naše vidno polje. I što se brže vozimo, prostor koji vidimo ispred sebe je sve uži. Nažalost, tako je i u životu. Dok sa jedne strane puno toga stižemo i obavljamo za kratko vreme, puno je i onoga što propuštamo. Živeći brže, mnogo manje vidimo, dok se efekat uživanja i iskrenog zadovoljstva gotovo u potpunosti gubi, vodeći nas tako u histeriju, depresiju ili anhedoniju.

Sve nam je na dohvat ruke. Tamo gde smo nekada putovali danima, danas stižemo za par sati, stvari o kojima smo nekada mogli samo da maštamo danas su nam dostupne na svakom koraku, do informacija dolazimo sa dva tri klika na računaru, hrana koju u datom trenutku poželimo biva nam dostavljena za manje od pola sata, dok seks dogovaramo jednako brzo uz pomoć aplikacije na smart telefonu. U takvoj postavci stvari,  instant život se nameće kao sasvim logičan rezultat. Apsolutno sve što bi nas moglo učiniti srećnima preveli smo u sferu instant zadovoljstava i onda je polako ali sigurno počelo da gubi svoju draž. Ono što su nekada bili alkohol, droga i promiskuitet danas je postalo sve oko nas. U savremenom svetu maltene svako zadovoljstvo postaje instant zadovoljstvo, a praznina u nama posle njega sve veća… Kao i nervoza, pre svega zato što nam nedostaje vremena za nova zadovoljstva, podjednako instant. Paradoksalno, ali u jurnjavi od jednog do drugog zadovoljstva, trudeći se da ih postignemo i dostignemo što više, na kraju bivamo suočeni sa nezadovoljstvom.

Najveći problem je što su nam i emocije postale instant, neretko svedene na najobičniji LIKE, jer u svojoj jurnjavi jedino toliko vremena imamo da posvetimo dragim ljudima. Komuniciramo više nego ikada jer smo svi umreženi, ali nam je komunikacija generalno i sama postala površna. Svodimo je na minimum. Rečenice pretvaramo u dve, tri reči. Pozdrave u jedno slovo. Emociju u emotikon.

Rešenje za ovaj problem u eri instant rešenja, stručnjaci ipak ne mogu da nam daju, pa smo upućeni sami na sebe. Jer jedino sami sebe možemo naterati da malo usporimo i pokušamo da što više uživamo u nekim dragim ljudima ili lepim stvarima na koje često zaboravimo. Na primer, kada ste poslednji put otišli u bioskop s obzirom na to da tamo nemate opciju brzog premotavanja unapred, kada ste pročitali neki književni klasik koji ne predstavlja prepričanu varijantu u formi: Šekspir za početnike, Ruski klasici za neupućene… Motivišuće je i prosperitetno stremiti ka krupnim stvarima i postavljati sebi visoke ciljeve, ali ne toliko brzo da u tom stremljenju ka uspehu zaboravimo da živimo, već  tako da nas brzina ne proguta podjednako kao što je vreme progutalo one koji su ostali izvan savremenog tempa života.

Na koncu, pokušajte da zamislite nekog svog pretka kako se nekim čudom pojavljuje baš ovde, pred vama u ovom vremenu. Šta mislite da li bi se on prilagodio tempu savremenog života? Bojim se da ne bi, ali bi se svakako i on pozabavio brzinom, tražeći u njoj instant rešenje za svoj problem – da što brže pronađe neki brz način teleportacije i vrati se u svoje vreme. Ukoliko ne verujete da bi tako bilo zapitajte se zašto se sve više ljudi iz vašeg okruženja okreće stvarima koje u svojoj definiciji nose prefiks retro, zašto sve više vozimo bicikl umesto segveja, zašto ponovo slušamo gramofonske ploče umesto cd-a… Zato što se u tim kretnjama i obrtajima proizvodi podjednako dobar efekat, ali se stvari kreću sporije. Na koncu, ako biste bilo kog nostalgičara pitali zašto toliko žudi za starim vremenima sigurno će vam reći zato što se tada lepše živelo i bez obzira da li ume ili ne ume da vam objasni na šta tačno misli kada kaže lepše, budite uvereni da ćete ukoliko se upustite u dublju analizu sa njim, naravno ukoliko imate vremena za to, doći do objašnjena koje taj pridev lepše, prevodi u sporije.

FOR FOLLOWERS...


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *