VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

PUTOVANJA NEKAD I SAD (ESQUIRE, JUL/AVGUST 2017)

Brzina je postala osnovna mera svega u današnje vreme. I ukoliko bilo šta što radite ne radite dovoljno brzo propali ste. Ili ste u najmanju ruku potcenjeni. Lagano se čovek više ne sprema ni za putovanje, štaviše naš brzi instant život nas je u tom segmentu najviše i promenio, te uopšte nije čudo što oni koji su živeli i pre novog milenijuma sa nostalgijom evociraju uspomene na svoja negdašnja putovanja. Neretko to rade i oni koji nisu nostalgični, ali su svesni da se nekada u putovanjima više uživalo iako su nam danas mnoge destinacije dostupnije i sa jedne tačke na drugu stižemo brže nego što smo u tim vremenima mogli i da zamislimo.Internet i tehnologija su promenili ne samo način našeg putovanja već i to kako se za njega inspirišemo.  Mnoge stvari su postale značajno lakše, neke i evidentno jeftinije, ali da li zbog toga danas putujemo bolje i lepše nego nekada ili ne? Bilo kako bilo, ono što je sigurno jeste da je davno iščezlo doba putovanja luksuznim prekookeanskim brodovima i raskošno opremljenim železničkim vagonima kada je vreme provedeno u putu bilo lepše i uzbudljivije nego sam dolazak na odredište; nosili  smo ogromne kofere pune stvari za svaku priliku dok je danas cilj putovati sa što manje prtljaga i  što više kreditnih kartica. Tada se verovalo da putovanja šire nečije vidike dok će danas mnogi reći kako ona zapravo kidaju živce.

Stresne mogu biti i same pripreme za put, prevashodno zato što nam je danas omogućeno da apsolutno sve unapred organizujemo i definišemo i da skoro ništa ne prepustimo slučaju. Takav pristup putovanju nas čini sigurnijim ali svakako umanjuje čari neizvesnosti koje nam odlazak na nepoznatu destinaciju može doneti. Pre nešto više od 20 godina informisanje pred put se obavljalo razgovorom sa ljudima koji su tamo pre nas putovali, eventualno istraživanjem u biblioteci ili čitanjem travel magazina u turističkoj agenciji. Danas pak sve informacije o destinaciji na koju idemo, pa često i mnogo više nego što nam je potrebno, dobijamo na Internetu. Štaviše, mnogim lokalitetima možemo da prošetamo u 3D formi, virtuelno, i pre samog odlaska tamo. Pojedini putnici se danas u tolikoj meri pripreme za posetu nekoj zemlji da više znaju o njoj pre samog odlaska nego po povratku sa putovanja.

Iako će to nekima zvučati čudno, mnogo ljudi se sa nostalgijom sećaju i relikvija koje su nosili na svoja putovanja, pre svega ogromnog prtljaga. U tom smislu su posebno zanimljiva putovanja iz prve polovine ili sa sredine prošlog milenijuma. Tada je bilo neophodno nositi haljine i odela za koktele i prijeme, kao i za mnoge druge prilike, pa su predstavnici društvenog krema bili nezamislivi bez gomile kovčega, kofera i kutija za šešire. Putnici sa vuiton kovčezima su automatski smatrani za osobe od većeg društvenog značaja. Danas je pak simbol bogatstva upravo suprotno – što manji ručni prtljag, ali što deblji novčanik sa karticama. „Kovčezi izgledaju divno, ali mislim da oni pripadaju nekom drugom vremenu, kada se preko Atlantika brodom putovalo sedam dana i kada se garderoba menjala tri puta dnevno“smatra Kelvin Klajn koji svoje stvari za putovanje ograničava na ruksak i veliku torbu. Praktični razlozi su svakako uslovili ovakav odnos prema prtljagu koji nas danas samo sputava u našoj pomami za brzinom, pogotovu što većina uglavnom putuje avionom, gde ne samo da smo ograničeni hororom zvanim over weight, već verovatno većina od nas najviše mrzi trenutak u kome po sletanju na aerodrom čeka svoj baggage. Za neke, poput Tom Forda, to je najdosadnija stvar na svetu zbog koje  on odbija da putuje u društvu onih koji ne mogu da se ograniče na ručni prtljag.

Pritom, samo čekanje prtljaga koji ste predali na check-counteru ne mora biti najveći problem sa njim. U idealnoj situaciji prtljag stiže u isto vreme kada i vi, ali isto tako može da vam se dogodi da se iskrcate u Barseloni i shvatite da je vaš prtljag otišao za London, ukoliko ste usput negde presedali. U drugom, takođe lošem scenariju, vaš prtljag stiže istim letom kao i vi, ali ne onakav kakvim ste ga predali – vaš omiljeni samsonite je izgreban ili mu nedostaje jedan točak.

Vratimo se ponovo na ručni prtljag. Ukoliko uzmemo u obzir da u se u njemu nose samo najosnovnije stvari onda se i u njegovom sadržaju puno toga promenilo. Nekada smo sa sobom vukli pasoš, novac u lokalnoj moneti, avio karte, knjigu za čitanje, tetris ili neku sličnu igricu, diskmen i par diskova, fotoaparat i nekoliko rolni filma. Danas od navedenih stvari fizički nosimo samo pasoš dok nam sve ostalo staje u smartphone.

Pametni telefon nije međutim samoplaner, on je zapravo SVE. Najvažnije, on je evidenter svih naših uspomena sa putovanja, a kada je o njima reč nije se promenio samo način njihovog beleženja već i one same. Neretko se poslednjih godina dešava da se ljudi sa nekih super destinacija vrate razočarani i pored toga što su unapred sve saznali, sve organizovali i bili spremni da uživaju. Razlog njihovog nezadovoljstva verovatno i leži upravo u tome tj. u činjenici da su sebi ostavili vrlo malo vremena za avanturu ili su pak imali prevelika očekivanja. Problem svakako može biti i to što nam se toliko toga nudi, pa od silne želje da vidimo i doživimo sve, na kraju ne osetimo ništa. Emocija zapravo jeste ono što smo žrtvovali u svim segmentima naše savremene pomame za brzinom i instant života. To se posebno vidi na putovanjima. Usled pomame da sve zabeležimo svojom kamerom na smartphonui da to što beležimo još bude dovoljno savršeno kako bismo ga mogli podeliti na nekoj od društvenih mreža, gomilu lepih stvari propuštamo. Digitalna fotografija nam je oduzela i onu čar neizvesnosti kada se sa putovanja vraćamo kući i onda već sutradan razvijamo film sa fotografijama, pa gledajući ih sami ili sa prijateljima, kao da još jednom proživljavamo celo putovanje ponovo. Danas su pak naši prijatelji putem društvenih mreža uključeni u naše putovanje od samog pošetka i upoznati sa našim kretanjima od čekiranja na beogradskom aerodromu  do ponovnog sletanja na isti. Sa tim u vezi, kada ste poslednji put dobili ili nekome sa putovanja poslali razglednicu koja definitivno ostaje još jedna relikvija prošlosti? Realno, zašto bi je i pisali kada naša fotografija ili razglednica koju sami napravimo uz pomoć telefona stigne na odredište pre nego bismo zalepili  markicu na onu pravu. Bilo kako bilo, potpuno sam siguran da biste se, bez obzira da li ste nostalgičar ili niste, veoma prijatno iznenadili i nasmejali kada biste ovog leta u nekom trenutku otvorili poštansko sanduče i tamo videli razglednicu sa mora, ko god da vam je poslao. To bi sigurno bilo toliko iznenađenje da bi moralo razvući vaše lice u široki osmeh. Sa tim u vezi eto ideje kako da možda vi nekom dragom izmamite osmeh na lice. Ili da možda umesto smartphona ove godine na letovanje ponesete Smenu 8 i film sa samo 36  potencijalnih fotografija. Možda je baš to ili neki sličan retro momenat ono što će vaše ovogodišnje letovanje učinilo malo drugačijim od prošlogodišnjeg.

FOR FOLLOWERS...


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *