VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

ESTETIKA POBUNE (ESQUIRE, MAJ 2017)

Protest – po prirodi stvari strastvena demonstracija protiv nečega ili nekoga koja može imati najrazličitije moguće oblike ali primarno pokazuje prkosno protivljenje određenim društvenim normama.  Brojni primeri iz istorije, i mnogo više savremenog doba, pokazali su nam kako su protesti, a pre svega protestanti koji su u njima uzimali učešće uspevali da promene vlast, društvene i socijalne prilike ili istoriju, in general. Međutim, protestanti na ulicama ili bilo gde drugo imali su uticaj i na one stvari koje neretko nazivamo sporednim, a zapravo su nam veoma bitne. Jedna od takvih nesporno je i moda. Ako sagledamo najpoznatije proteste u istoriji, postaće nam jasno da su njihovi učesnici pored svega ostalog uspevali da promene i stil odevanja ljudi ili, ako ništa drugo, onda da neke stvari koje su nosili tokom svojih protesta nametnu kao specifičnost i potom od njih naprave snažan modni uticaj. U savremenom dobu, mnogi su se dizajneri inspirisali pojedinim uličnim protestima, ali su pojedini detalji sa protesta postajali modni must have i bez njihovog uplitanja, sami od sebe.

Na protestantskim skupovima pokreta Black Lives Matter ljudi često dolaze obučeni u crno od glave do pete. Oni tu stoje u tišini sa rukama podignutim u vis, neki imaju majice sa ispisima, neki dukserice sa kapuljačom, ali njihova crna odeća predstavlja potpunu vizuelnu harmoniju što pokazuje da oni nisu tu samo zbog cilja za koji se bore već i da bi poslali vizuelnu poruku što nije ni malo slučajno. Kada dođe do demonstracija odeća je veoma bitna. Stoga, godinama unazad moda i protesti idu ruku pod ruku.

Najraniji primer radikalnih promena u svetu mode koje su bile direktna posledica političkih demonstracija, dogodila se tokom francuske revolucije. Sve do pada Bastilje pariska moda je diktirana iz Versaja i bila je veoma skupocena i raskošna. Revolucionari su, logično, nametnuli drugačiji princip propagirajući jednostavnost u svemu pa i u modi. Kada je o muškoj reč, najevidentnija je promena u pantalonama koje više nisu uske, pripijene čakšire već široke, radničke, najčešće prugaste pantalone. Ipak dva tipično protestantska modna detalja koja su direktno sa demonstranata protiv buržoaske vlasti otišle u modu jesu frigijska kapa, najčešće crvena kao simbol slobode, i trobojka. Ona predstavlja najtipičniji simbol francuskih revolucionara i kao takva postaje veoma važan modni detalj u godinama posle revolucije najčešće manifestovan u vidu rozete na kokardi i reveru ili u vidu lente preko grudi kod javnih službenika.

Sufražetkinje koje su se početkom XX veka borile za to da žene dobiju pravo glasa izgledale su kao da modom pokazuju kako poštuju pravila dok se na protestima bore protiv njih. Iako su u Engleskoj i Americi one često demonstrirale zločinačko ponašanje u vidu paljevina i vandalizma, njihov izgled je bio potpuno drugačiji i nimalo nije osporavao savremenu modu i simbole ženstvenosti. Iako su mnogi očekivali da one budu muškobanjaste feministiknje u pantalonama i kaljačama, one su se oblačile potpuno drugačije. Nosile su duge, moderne, bele ili crne suknje, ogromne šešire i rukavice i takvim stilom inspirisale ne samo svoje sledbenice nego i mnoge druge žene širom sveta, a njihove omiljene boje bela, ljubičasta i zelena postale su klasične nijanse ranog feminističkog pokreta.

U sličnom tonu u kojem su sufražetkinje koristile ove ujedinjene boje, moda je korišćena za kreiranje nacionalnog identiteta i to onog koji predstavlja važno gorivo jedne revolucije. Takav primer jasno je vidljiv tokom Boljševičke revolucije u Rusiji koja je svrgla sa vlasti rusku monarhiju i dovela proletarijat, nakon čega je radnička uniforma nošena tokom protesta postala modni trend. Stil se sa nestankom buržoazije izgubio i uniformisanost je istupila u prvi plan. Svi su od tog trenutka nosili kecelje, odeću od grubog pamuka, seoske haljine, pa čak i fantomke.

Međutim, revolucija koja je ostavila najjači uticaj na modu bila je svakako ona koja se dešavala 60tih godina prošlog veka širom sveta. Ona je započela stavljanjem crne trake oko ruke u znak solidarnosti sa poginulima u Vijetnamskom ratu, a potom prerasla u hipi pokret. Naravno, revolucije 60tih i 70tih godina prošlog veka najdelotvornije su bile na polju lifestyle-akoji je nastao kao posledica svih sloboda za koje su se protesti tokom ovih godina izborili. Najefektnija je nesporno bila seksualna revolucija koja je dovela do otklanjanja većine seksualnih taboo-a i širenja seksualnih sloboda, a u modnom smilu žene su koristile paljenje grudnjaka i nošenje mini suknji kako bi iskazale svoju nezavisnost. Sledeći korak u tom smislu predstavljalo je opšte ujedinjenje koje je doneo hipi pokret.

Ako treba naglasiti uticaj nekih protesta na modu i lifestyle onda je hipi pokret tu bez ikakve konkurencije. Centralni modni izraz hipi identiteta bila je duga kosa koja je predstavljala njihovu pobunu, slobodu i povratak prirodi. Druga važna stavka ovog pokreta bila je raznobojnost i šarenolikost dezena. Odeća, a i sve ostalo, je bilo ukrašeno upadljivo jarkim bojama što je trebalo da predstavlja odraz životne radosti, ali i rezultat ogromne konzumacije opojnih droga i halucinogenih sredstava, in general. Mnoštvo šarenih detalja, bedževa, perli i šarenih ukrasa kombinovalo se sa farmerkama i delovima vojnih uniformi. Must-have modni detalji ovog pokreta bili su psihodelična ručno pravljena majica,cvetna košulja i zvoncare. Nakit je pravljen od prirodnih materijala: šarenog kamenja, drveta i gline i prvi put u svojoj istoriji je korišćen kao estetski, a ne statusni simbol. Odeća je služila da se ukine rodna razlika jer su i žene i muškarci nosili i farmerke i dugu kosu u podjednakoj meri kao i sve druge pomenute i nepomenute modne detalje, od lenonki do kožnih sandala.

Specifičan asesoar skoro svih protesta u istoriji predstavlja beretka koja je prvi put u političke svrhe upotrebljena tokom španskih građanskih ratova, a potom i u II svetskom, kao i tokom brojnih revolucija između njih. Ipak i ona je kao protestantski komad najviše popularizovana na protestima 60tih godina prošlog veka kada ju je usvojilo nekoliko aktivističkih grupa kao što su Privremena irska revolucionarna armija, ETA gerilci, Crni panteri i mnogi drugi. Ipak, najviše ju je popularizovao Če Gevara, pa se većina koja je i danas koristi kao modni detalj najčešće poziva upravo na njegov uticaj. Protesti 90tih godina u Srbiji su pored pištaljke koja je ovih dana nažalost ponovo aktuelna, kao bitan protestni modni detalj popularizovali bedž, koji je u tom trenutku služio kao oruđe za duhovito izražavanje stavova protiv aktuelne vlasti, a onda mesecima posle toga bio neizostavan modni detalj.Međutim, nijesamobedžneštoštopredstavljadobarterenzaiznošenjeprotestantskog stave. T-shirt majica je još 40tih godina prošlog veka otkrivena kao odlična podloga za transparent, materijal za izražavanje sopstvenih ideja, stavova,ličnog bunta i naravno političkih slogana u formi natpisa. Kao takva ona je korišćena na svim protestima u novijoj istoriji što je sasvim logično, jer je uvek lakše nositi parolu na grudima nego transparent u ruci.

 

FOR FOLLOWERS...


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *