VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

OGRTAČ ZA JAHAČA (ESQUIRE, DECEMBAR 2016)

Prvu polovinu 2016te godine obeležava jedna zanimljiva statistička kontradiktornost kada je reč o polno prenosivim bolestima i kondomu kao još uvek najpopularnijem, a čini se i dalje i najboljemsredstvu zaštite od istih. Sa jedne strane statistika potvrđuje porast broja obolelih od polnih bolesti, prevashodno HIV-a, dok se sa druge, ukoliko je verovati kompanijama koje ih proizvode, prodaja kondoma iz dana u dan povećava. Ova statistička nelogičnost mogla bi se objasniti šalom kako se kupljeni kondomi nekoriste samo za svoju primarnu namenu što uopšte ne mora biti netačno. Setimo se samo informacije sa kraja prošle godine o tome kako  vojska u Siriji koristi kondome kao jednu vrstu oružja puneći ih helijumom i kačeći na njih malo eksplozivno punjenje. Na taj način se u vazduhu stvara jedna vrsta vazdušnog minskog polja pošto je ove kondome nakon što su pušteni teško kontrolisati, a lako se mogu vratiti na zemlju neeksplodirani i napraviti još veći problem. Ova poprilično paradoksalna (ne)upotreba kondoma nažalost nije jedini put da se ne iskorišćen kondom obije o glavu onome ko ga je kupio, a nije ga iskoristio. Na polju primarnog delovanja kondoma to se nažalost dešava skoro svakodnevno.Otiđite do prve Infektivne klinike i srešćete mnogo takvih koji se sada kaju, ali kao što kaže narodna umotvorina posle određenih radnji u životu kajanja nema

Postavlja se, dakle, pitanje zašto su ljudi počeli tako olako da doživljavaju ove stvari i da u tolikojmeri rizikuju sopstveno zdravlje, a potom i sam život.Statistika u ovom slučaju nije kontradiktorna već takoreći surova. Ona kaže da sa izuzetkom Amerikanaca, u svetu ljudi sve manje pribegavaju seksu sa kondomom što je frapantan podatak s obzirom na porast obolenja. Ohrabrujuće je ipak to što ista pokazuje  kakoje upotreba kondoma u porastu među mlađom populacijom. Pitamo se, međutim, šta je sa starijima, onima između 25 i 55 godine gde ona opada a što nema veze sa smanjenjem broja seksualnih odnosa. Kada se nastavi sa daljim istraživanjem dolazi se do još frapantnijeg otkrića razloga za nekorišćenje kondoma, a to je argument kako njegova upotreba, po muškarcima u navedenoj dobi, umanjuje seksualni užitak. S obzirom na toda svako od nas zna o kolikom stepenu smanjenosti pomenutog užitka govorimo, ako to uporedimo sa potencijalnim posledicama nekorišćenja kondoma dolazimo do novog pitanja: Da li je takvo ponašanje vredno rizika?

Kako bismo muškarcima kojima je pomenuti argument jedini razlog za nekorišćenje kondoma skrenuli pažnju kako i zašto nisu u pravu, a pre nego im saopštimo radosne vesti kako je možda na pomolu rešenje i ovog problema, podsetićemo ih kako su kondomi izgledali nekada. Naime, ukoliko vam je problem da na svog vršnjaka stavite kondom od lateksa kakav je danas u upotrebi zamislite kako biste se osećali kada biste na njega morali da stavite kondom u nekom od njegovih prvobitnih oblika kada je bio izrađivan od životinjskih iznutrica. A verovatno čak ni luksuzna varijanta kondoma Luja XVI koji se i na ovom polju šepurio kondomima od svile i somota ne zvuči ni malo primamljivo, ali opravdava naziv “engleski ogrtač za jahanje” kako je kondome zvao Kazanova.

Pouzdano poreklo ogrtača nije poznato.Pojedini autori ga pripisuju dvorskom lekaru engleskog kralja Čarlsa II, koji se, zanimljivo, prezivao Kondom. Drugi njegov pronalazak smeštaju u XVI vek i pripisuju ga profesoru anatomije Gabrijelu Flopenusa univerziteta u Padovi dok su najglasniji ipak oni koji njegovo otkriće vezuju za Egipćane koji su sudeći po likovnim izvorima koristili životinjske iznutrice za nešto što danas predstavlja najpouzdanije sredstvo protiv polnoprenosivih bolesti i najpopularnije kontraceptivno sredstvo među svim generacijama i seksualnim grupacijama.

Dostupnost kondoma i njegova efikasnost na svim poljima od klasičnog, vaginalnog seksa preko analnog do oralnog čine ga najpopularnijim sredstvom prevencije svega prethodno pomenutog.

Odgovor na pitanje koji muškarci najviše koriste kondome, statistika daje u sledećem obliku koji je kompatibilan onom vezanom za njihove godine:

Neoženjeni muškarci bez stalne veze 77%

Neoženjeni sa stalnom vezom 67%

Oni koji žive u zajednici 58%

Oženjeni 38%

 

Zanimljiva strana statistike nam pokazuje kako se kondomi najviše prodaju onda kada je u gradu neka sportska manifestacija, alisamo ona koja uključuje veći broj sportista. Navijači, čini se,  nisu preterani konzumenti. Ne zato što ne koriste kondome, već zato što najčešće nemaju seks u vreme sportskih dešavanja.Verovatno zato što se praznena tribinama. Kada je, međutim, veća grupa sportista u gradu, raste prodaja kondoma.Oni dakle propagiraju zdrav život i na ovom poljušto je svakako veoma pohvalno. U prilog ovoj statistici ide i jedna zanimljivost: tri dana nakon početka Olimpijade u Barseloni, nakon što su se sportisti iz Olimpijskog sela bolje upoznali, potrošene su sve zalihe prezervativa u toj oblasti.

Kondom u obliku u kome nam je danas poznat napravio je u svojoj laboratoriji 1839. godineČarls Gudjir, vlasnik kompanije „Goodyear Tires and Rubber“. Gumu koju je on koristio kao materijal 70 godina kasnije je lateksom zamenio poljak Džulijus From i od tada pa sve do danas ovo je osnovni materijal za izradu kondoma jer se još uvek pokazuje kao najotporniji i najizdržljiviji a to je kod kondoma najvažnije. Fabrike koje ih proizvode su dužne da ispoštuju veliki broj pravila i obave ogroman broj istraživanaj pre nego što kondom puste u prodaju, a sve kako bi se izbegla i najmanja verovatnoća da on pukne.Istežu ga za čak 8 njegovih dužina, izlažu pritiskuod 15 litara vazduha, napune sa 300 ml vode i tek kada prođe sva ta i brojna druga testiranja, pa se specijalno zapakuje, kondom može u distribuciju. Međutim i pored svega toga dešava se da on u toku seksualnog odnosa pukne što proizvođači uglavnom pripisuju pogrešnoj upotrebi ili nepravilnom mestu odlaganja kondoma. Bilo kako bilo ukoliko se to desi zakon pruža mogućnost podnošenja zahteva za odštetu iako se proizvođač ograđuje u okviru samog uputstva za upotrebu proizvoda gde naglašava kako je efikasnost metode 95%.

Kako bi maksimalno izašli u susret potrošačima i zadovoljili sve njihove potrebe proizvođači kondoma su ih za poslednjih 100 godina koliko ih izrađuju od lateksa značajno unapredili te smo dobili: kondome od najtanjeg mogućeg lateksa, ženske kondome, kondome sa raznim ukusima, u raznim bojama, homoseksualne kondome, one koji odlažu ejakulaciju, pa čak i one koji na sebi imaju prikačen mali vibnrajući uređaj… Međutim, muškarcima i pored svega ovoga kondom i dalje umanjuje seksualni užitak, zbog čega su proizvođači odlučili da odu korak napred i naprave onaj koji ne samo da to neće raditi već će ga i pojačavati. Na taj način kondom bi od mere zaštite i sredstva za kontracepciju postao seksualno pomagalo i seksualna igračka što bi, veruje se, pojačalo njegovu popularnost i izazvalo pravu seksualnu revoluciju.

Osnovna ideja za uanpređenje proizvodnje kondoma u tom pravcu krenula je od fondacije Bil Gejtsa koja je pre dve godine odvojila ogromnu svotu novac za početak istraživanja na polju novih tzv. pametnih kondoma. Istraživači su zamislili da se za njihovu izradu umesto lateksa koji je mnogima neprijatan ili su na njega alergični, počne koristiti hidrogel u kombinaciji sa biljnim antioksidansima. Hidrogel je jak elastičan materijal koji uglavnom čini voda i koji se već koristi za izradu sočiva što znači da je njegova bezbednost već testirana i to je trebalo znatno da ubrza pojavu novih kondoma. Biljni antioksidans, druga bitna stavka nove varijante kondoma, koristi se prevashodno zbog zaštite od HIV-a i drugih polnoprenosivih bolesti jer bi on omogućio da  se spreči širenje virusa čak i u slučaju pucanja kondoma. Uz to, on je bitan i za pojačavanje seksualnog užitka pošto povećava osećaj zadovoljstva opuštajući regiju na koju je nanet i povišujući nivo azot oksida koji pomaže u stimulisanju i održavanju erekcije.

Sa takvim efektom poboljšanja seksualne aktivnosti i užitka kondom bi trebalo da postane nešto što bi svaki muškarac zapravo želeo da stavi. Međutim, kompanija koja se bavi ovim istraživanjem, iako najavljuje skoru pojavu pametnih kondoma, naglašava i to da je do tog trenutka potrebno još dosta istraživanja i mnogo više novca nego što je Gejtsova fondacija u startu dala. Nama pak, dok čekamo na njihovo revolucionarno otkriće ostaje da se držimo starog dobrog lateksa i osiguramo se bez obzira na procenat umanjena seksualnog užitka koji je zanemarljiv u odnosu na sve negativne posledice koje može doneti nekorišćenje kondoma. Pogotovu na pragu leta, godišnjeg doba koje statističi donosi rast polnoprenosivih infekcija. Stoga pamet u glavu i kondom tamo gde treba.U suprotnom može biti (pre)kasno.

 

 

STATISTIKA:

GDE GA NAJČEŠĆE NOSIMO:

  1. Džep
  2. Muška torba
  3. Ženska torba
  4. Donji veš

GDE GA NAJČEŠĆE KUPUJEMO:

  1. Apoteka
  2. Kiosk
  3. Benzinska pumpa
  4. Sexy shop

 

GDE SE NAJVIŠE KORISTI:

  1. Japan
  2. Španija
  3. Irska
  4. Amerika

 

FOR FOLLOWERS...


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *