VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

MUŠKARAC I KIŠOBRAN (NOVEMBAR 2016)

Mnogo je onih koji i dan danas misle kako pravi muškarac ne bi trebalo da nosi kišobran, što je podjednako paradoksalno kao i ono da pravi zavodnik nenikada ne nosi sat. Ovakvo mišljenje se nadovezuje na činjenicu da je ovaj detalj jeste nastao iz forme suncobrana koji su nosile dame kroz istoriju često više kao modni detalj nego stvar koja im zaista koristi. Kod kišobrana je primarna ipak njegova funkcija jer njega teško da će neko nositi samo kao modni detalj, a pogotovu ne muškarac, mada istini za volju muškarac sa kišobranom može da izgleda feminizirano, ali pre svega smešno, samo ukoliko nije dobro odabrao dezen i formu istog. Ukoliko ne želite da kišobran u vašim rukama, izgleda kao kišobrančić u vašem koktelu,njegovom odabiru posvetite dovoljno pažnje kao i bilo kom drugom strateški važnom asesoaru o kome pravi džentlmen uvek vodi računa i obavezno naučite na koji ga način, pa i gde, nosite.

 

Moderno doba u kome se mnogi uglavnom voze automobilom umanjilo je potrebu za kišobranima. Međutim, muškarci koji koriste gradski prevoz ili tradicionalno žive u centru grada i veći deo svojih obaveza odrađuju pešice i dalje imaju ogromnu potrebu za njim, zbog čega se konstrukcijski ali i u svakom drugom obliku on i dalje razvija. Kišobran danas možete kupiti na dva načina, usputno na ulici, za malo novca ali sa svešću da ste dobili nešto za jednokratnu upotrebu, ne samo zato što je takvog kvaliteta da će se već posle prve upotrebe raspati već zato što vam se već i tokom nje može dogoditi da se složite sa Stingom koji je opisujući svoj život u Londonu jednom prilikom rekao: „Nosio, ne nosio kišobran, ja sam uvek mokar“. Ukoliko uz kišu duva i vetar onda će vam verovatno samo najkvalitetniji model kišobrana pomoći da ostanete suvi, te stoga njegovoj kupovini posvetite makar delić pažnje koju posvećujete odabiru cipela ili poslovne torbe jer će vam vaša glava i odeća će vam u trenutku nekog velikog pljuska sigurno biti zahvalni, i to više puta.

 

Kišobran se svojim oblikom razvio iz forme suncobrana koji je korišćen još od antičkih vremena. U početku su ih robovi nosili iznad glava vladara i velikoposednika dok su ga kao asesoar u novijem dobu prvo su ga usvojile žene, te otuda i datira ta zabluda kako je u pitanju detalj koji muškarac ne bi trebalo da nosi. Prema legendi prvi koji je to uradio na opšte zaprepašćenje svojih sugrađana bio je izvesni Jonas Hanway u Londonu 1750. Na njegov postupak se u tom trenutku gledalo kao na slabost karaktera i kao na feminiziran gest, ali su ubrzo mnogi muškarci uočili funkcionalnost ovog predmeta i doneli mudru odluku da ga usvoje kao važan detalj u svojoj svakodnevici.Kišobran je u početku bio poprilično težak i komplikovan, ali je njegov razvoj tekao dosta ubrzano. Današnju konstrukciju mu je dao izvesni Samuel Fox koji ga je učinio funkcionalnijim i laganijim za nošenje, dok se negdašnji model još uvek može sresti kod nekih starijih džentlmena, dendija.

 

Najfiniji i najbolji kišobrani proizvode se svakako tamo gde se najviše i upotrebljavaju, u Londonu i to prevashodno od strane kompanije koja proizvodi kišobrane i za kraljevsku porodicu. Swaine, Adeney, Brigg and Sons ih proizvode već više od 250 godina. Svaki detalj Brigg kišobrana, pa čak i mesingana kopča koja klizi duž njegovešipke je napravljena od najfinijeg materijala koji garantuje dugotrajnu funkcionalnost. Cena kišobrana zavisi od drveta koje je korišćeno za dršku ili samog platna koje može biti sintetičko ili pamučno, ali ukoliko želite pravi primerak Brigg kišobrana za ceo život birajte svilu pošto je ova firma poznata upravo po tome. Svila koju oni koriste za izradu je podjednako funkcionalna koliko i vizuelno elegantna, mada o bilo kom detalju da je ovde reč svaki se odrađuje ručno i sa dugom tradicijom izrade.Po sličnom senzibilitetu ističu se i italijanski kišobrani koji u sebi nose stil, dizajn i izradu lokalnih zanatlija. Mnogi koji poznaju Milano samo u današnjem komercijalno modnom svetlu ne znaju da je on dugo bio centar industrije kišobrana u Italiji. Iako je Novara tradicionalno nešto poznatija po tome najznačajniji proizvodi su stizali iz Milana gde danas, nažalost, egzistiraju samo tri firme sa jakom tradicijom i kvalitetom u izradi ovog asesoara. Oni su za razliku od svedenog britanskog stila razigraniji u pogledu boja i dezena na platnu kišobrana, ali se kvalitet u skladu sa tradicijom, naravno, podrazumeva i ovde. Sa druge strane, u svetu je za razliku od ovih i sličnih tradicionalnih proizvođača kišobrana, mnogo i onih koji demonstriraju kako njegov izgled i dizajn ne smeju ostati nepromenjeni, tako da su na horizontu novi oblici i nove tehnologije koje će našu odeću i nas sačuvati čistim i suvim.

 

U osnovi su naravno dva tipa kišobrana: tradicionalni dugački kišobran i kratki na sklapanje. Oba dalje pružaju razne varijacije u odnosu na osnovni model. Dugački kišobran je svakako najzastupljeniji u svom tradicionalnom obliku sa kukom na vrhu koja je tu iz praktičnog razloga, da se kišobran lakše okači na zglob ruke ukoliko se nosi u skladu sa bontonom i principima engleskih džentlmena ili da se lakše odloži u orman kada se ne koristi. Zbog ovakvog oblika može poslužiti i kao štap na ulici, oslonac na plesnom podijumu, ali i oružje ukoliko vas neko napadne na ulici. Ipak njegova najveća prednost leži u načinu na koji se ponaša na jakom vetru, pošto je zbog duge i čvrste drške on u takvim prilikama logično stabilniji od onog na sklapanje. Drugi svakako nema stabilnost prvog ali jenjegova prednost prevashodno u malim dimenzijama i tome što sasvim lako staje u torbu, a neretko i u unutrašnji džep kaputa.

 

Moderni dizajn kišobrana dalje je krenuo u različitim pravcima, pa tako danas imamo Senz kišobran, prepoznatljiv po svom asimetričnom izgledu usled koga je njegov zadnji deo, tj. onaj koji nam štiti leđa znatno duži od prednjeg pa smo zaštićeniji u tom delu, a i ovaj model je znatno otporniji je na vetar u odnosu na standardnu formu kišobrana. Oni koji vole da na svojoj koži osete vetar, ali ne i kišu u ponudi imaju tzv.Windbrella model, jer ga njegovo platno propušta, ali ne i kišne kapi. Najnoviji model kišobrana je, naravno, potpuna tehnološka inovacija uz neizbežan wi-fi, pa se sam model tako i naziva,Wi-fi Umbrella. On koristi tradicionalan oblik i dizajn ali je pretvoren u uređaj koji vam, dok vas štiti od kiše i vetra, pruža i mogućnost savremene zabave jer samim kišobranom možete fotografisati sve oko sebe, ali i ne samo to. Ove fotografije još u toku samog hoda automatski možete prebaciti na Flickri onda odatle projektovati na unutrašnju stranu kišobrana i odmah pregledati. Pored toga, kišobran u sebi ima GPS i digitalni kompas. U poređenju sa ovim, svi drugi modeli koje bismo nazvali naprednijim u odnosu na klasičan kišobran poput onih sa led rasvetom koja vam omogućava da se noću lakše krećete, onih sa olovkom u dnu drške ili onih u obliku samurajskog mača izgledaju kao kineska sprdnja na zadatu temu. Bilo kako bilo, ako već to želite, odabir kišobrana, pa i on sam po sebi može postati veoma zabavna kategorija u vašem životu.

 

Saveti za kupovinu

 

Platno  je na kišobranu svakako najvažnija stvar i prilikom kupovine najpre bi trebalo obratiti pažnju na njegovu čvrstinu i nepropustljivost jer u suprotnom kišobran neće služiti svojoj primarnoj svrsi. Veoma je bitno da platno bude čvrsto i dobro zategnuto što najbolje proveravate svojim prstima nakon što raširite kišobran i proverite i to da nema nikakvih oštećenja.

Kvalitetan okvir samog kišobrana, koji se sa razlogom često naziva kupolom, je sledeća važna stvar i mora biti čvrst kako bi savladao jače pljuskove i vetar. Oni od aluminijuma su lagani i jeftini, ali će se pri jačem vetru izlomiti ili u najmanju ruku iskriviti. Stoga je najbolje birati one od nikla, mesinga, fiberglasa ili kaljenog čelika. Budite naravno otvoreni i za nove materijale, ali s njima svakako i obazrivi.

Drška je prevashodno bitna kod klasičnih, velikih kišobrana, a ono o čemu bi ovde trebalo voditi računa pored kvaliteta materijala jeste njena dužina koja mora biti kompatibilna sa vašom visinom. U specijalizovanim prodavnicama kišobrana, posebno onim sa tradicijom, sigurno će vam pomoći da odredite pravu meru. Savet stručnjaka je da birate čvrste drvene drške, logično iz jednog komada, ne samo što ih ukoliko ste odabrali adekvatnu dužinu možete iskoristiti i kao štap već vam drvo garantuje sigurnost, izdržljivost i dugotrajnost kišobrana.

Kod kišobrana je svakako najvažnije da vas štiti, što postižete dobrim odabirom oblika kupole, ali ne zaboravite da time stavljate pečat i na vizuelni izgled ukoliko vam je on bitan a trebalo bi da bude kako ne biste izgledali kao da ste umesto kišobrana poneli suncobran koji ste ukrali iz obližnjeg kafića jer ste uzeli preveliki ili premali pa izgledate kao da ste poneli onaj koji je kod vas zaboravila bivša devojka, iz srednje škole. Ne morate vršiti precizna merenja i određivati koji je tačan obim kupole kišobrana srazmeran vašoj visini, mada neki i to rade, ali se ipak potrudite da budete vizuelno kompatibilni sa svojim saborcem u hladnim, kišnim danima.

 

Par korisnih, kratkih saveta pri odabiru dugačkog kišobrana:

  • Crni sa drvenom drškom i kukom na vrhu je uvek pravi izbor (ako ste neodlučni)
  • Kod modela na sklapanje vodite računa da se lako sklapa i rasklapa i da ima čvrstu konstrukciju
  • Birajte dobru konstrukciju, mehanizam i platno
  • Birajte jednostavnije dezene ukoliko ne uzimate jednobojnu varijantu
  • Uvek ga ostavite otvorenog da se suši

 

Bon ton

 

Kada ste već odabrali dobar kišobran, onda ga na pravi način i ponesite. Ne zaboravite još jednom kako je uverenje da je kišobran ženska alatka samo predrasuda i da kišobran ponet na pravi način i sa stilom ipak odaje džentlmena. Posebno ukoliko je neophodno njime zaštiti i neku damu. U tom slučaju povedite malo računa i o bon tonu. Ako ste već neku damu primili pod svoj kišobran, potrudite se da ona bude zaštićena potpuno, a ako pak vodite dve dame sa sobom, onda prepustite njima kišobran a vi hodajte sa strane. Ovo može da deluje smešno, ali bi svakako još smešnije izgledalo kada biste se gurali sa njih dvepod jedan amrel koliko vam god to zabavno u osvoj osnovi delovalo.

 

Bon ton van dalje sugeriše da pri ulasku u neku javnu ustanovu kišobran uvek ostavite na ulazu, posebno ukoliko je mokar. Isto važi i ukoliko ulazite u stan iz velikog hodnika, a ako pak ulazite u nečiju kuću onda je najispravnije da pitate vlasnika šta sa njim da radite.

 

I pored toga što muškarci danas kišobran koriste u razne svrhe poput jednog kanadskog instruktora u Vankuveru koji drži časove samoodbrane kišobranom, njegova primarna i jedina upotreba jeste da vas čuva od kiše te samim tim i da ga koristite napolju. Oni skloni sujeverju kažu da ga ne treba otvarati u zatvorenom prostoru jer to donosi nesreću, ali nam je i bez njihove patologije jasno da kišobran nema potrebe da otvarate tamo gde nema kiše.

 

 

Statistika

 

Povećana upotreba kišobrana se tradicionalno vezuje za neka siva i kišna mesta poput Londona, a vremenski za ovaj period godine – leto je zvanično završeno, letnja obuća je spakovana, bazeni su prekriveni i vreme je za kišobrane. Istraživanja dalje pokazuju da na jednu osobu na svetu idu 2.4 kišobrana, pri čemu vodi Japan sa 3.3 kišobrana po čoveku, dok je Engleska na osmom mestu sa 1.9. Međutim za Engleze i njihovu „nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari“ devizu je i to pozicija iznenađujuća, jer bi se očekivalo da s obzirom na kvalitet koji im se nudi i cenu koju za njega plaćaju bilo logično da imaju jedan, ali vredan.

 

Najkorišćenija boja kišobrana, iako bi verovatno većina očekivala takav rezultat, nije crna. Istina, za malo. Boja koja je najviše u upotrebi je tamno plava sa 34%, odmah za njom je crna sa 33%, dok su sledeće boje u znatnom zaostatku, a to su svetlo plava 8%, crvena 7%, zelena i braon po 6%, pa onda sve ostale.

 

Prilikom kupovine, ljudima je najvažnija praktičnost pa stoga statistika pokazuje da 55% njih koristi sklapajuće kišobrane, 33% dugačke, dok u ostalih 12 spadaju oni koji uopšte ne koriste kišobran ili koriste nešto drugo: šešir, kišnu kabanicu i slično. Kišobrane i danas više koriste žene nego muškarci, ali je zanimljivo da ih iako ih manje koriste muškarci više gube i to u odnosu pet prema tri.

FOR FOLLOWERS...


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *