VETAR JE BRZ ZATO ŠTO JE SLOBODAN

NAJVEĆI ILUZIONISTI SAVREMENOG DOBA… (ESQUIRE, JUN 2015)

U svetlu savremenog entertainment-a klasični mađioničari nemaju puno šanse. Običan trik sa kartama, vađenje zeca iz šešira, pa čak i sečenje zgodne žene testerom, teško mogu da zadovolje savremenu publiku gladnu spektakla. Kako bi stekli popularnost, današnji mađioničari moraju da budu majstori tog faha, da odlično barataju iluzijom, pa čak i da izdržavaju teške fizičke napore. U suprotnom oni ostaju na nivou zabavljača na dečijim rođendanskim zabavama ili sporedna tačka lokalne televizije.

U biti je svima jasno da mađioničari kao osnovno polazište svog delovanja koriste iluziju tj. izobličen opažaj nekih objekata ili pojava u stvarnosti. Za razliku od halucinacije gde realnog objekta nema, iluzija samo na osnovu čulnih opažaja u našem mozgu stvara taj utisak. Sa njime se mađioničari dalje igraju, fascinirajudi nas svojim postupcima i terajudi nas da se pitamo: Kako su to izveli!? Sa novim tehnologijama, naravno, rastao je i opseg njihovog delovanja, kao i naša glad za njihovim iluzijama. Vedinu njihovih trikova smo ipakprovalili, pa nam stara škola magije više nije interesantna, mi želimo više, a oni se trude da nam to i priušte. I oni i mi možemo samo da se nadamo da de jednog dana umesto iluzije uspeti da nam prodaju halucinaciju. Do tada pak, kupujemo iluziju upakovanu u formu spektakla.

To je recept za uspeh na polju savremene iluzije koji primenjuju najvedi iluzionisti današnjeg doba.

David Copperfield

Najvedi među najvedima, ili barem najpopularniji, neosporno ja David Copperfield. Njega svi smatraju jedinim pravim naslednikom pradede svih mađioničara i svakako prvog celebrity-a među njima, Harija Hudinija. Bila je to, uslovno rečeno, prva iluzija vredna divljenja. Hudini je još 1904. godine uspeo, pred 4000 gledalaca, da izvede bekstvo iz specijalnog kovčega koji je napravio jedan bravar iz Birmingema. Za to vreme, takva iluzija je bila fascinantna. Tačno osamdeset godina kasnije, 1984. godine, na sličnom pokušaju Copperfield je doživeo fijasko. Okovan i vezan u rezervoaru vode, on je posle nešto malo više od jednog minuta doživeo šok, nakon čega je odveden u bolnicu. Imao je Copperfield tokom svoje dugogodišnje karijere još nekoliko usputnih gafova tokom izvođenja svojih iluzija, ali sve to ipak nije uticalo na njegovu popularnost niti na motivaciju da uvek ide dalje. Tajna njegovog uspeha leži upravo u njegovoj hrabrosti da preuzima rizike. Na taj način on je postao sinonim za najvede inajbolje izvedene iluzije.

Copperfieldova popularnost je ogromna i u tom smislu je njega nemogude porediti sa drugim iluzionistima. Na svojim nastupima on prodaje više karata nego bilo koji drugi solo zabavljač. Zanimljivo je da u svom šou programu nikada nije ugostio ni jednog drugog iluzionistu. U tom stavu je veoma surov, da ne kažemo sujetan. Sam je to objasnio u jednom intervjuu kao savet koji je dobio od Orsona Velsa:

Publika dozvoljava samo jednog mađioničara, baš kao i jednog supermena. Postoji samo jedan koji se pamti.

Ono što Copperfielda odvaja od ostalih mađioničara jeste njegova konstantna interakcija sa publikom. Prepoznatljiv je po svojoj kombinaciji pripovedanja i iluzije. Od svojih najranijih početaka, a posebno od trenutka kada mu je u 21.godini ABC televizija pružila mogudnost da u okviru svog šou programa izvodi

spektakularne iluzije, nastojao je da u svoj posao unese neophodnu dozu umetnosti. Na taj način je i uspeo da ode korak ispred ostalih. Jedini je iluzionista na svetu koji je dobio zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu. Osvojio je desetine Emmy nagrada i drži čak 11 Ginisovih rekorda, uključujudi i iluziju sa najdužim trajanjem. Poseduje maltene sve titule naj- mađioničara (nekoliko puta je proglašavan Mađioničarem godine, a ima i titulu Mađioničara veka, kao i Mađioničara milenijuma); Francuska vlada mu je uručila titulu viteza, a američka Kongresna biblioteka ga je proglasila živom legendom. Njegove najupečatljivije iluzije koje su ga i dovele do trona na kome se nalazi su: lebdenje iznad Grand Kanjona, izmeštanje Kipa Slobode u Njujorku, prolazak kroz Kineski zid, nestanak Orijent Expres kočije i mnogi drugi. Iako su neki od njih izvedeni pre više od 20 godina, oni i danas fasciniraju publiku širom sveta i njihovi snimci su najgledaniji na društvenim mrežama. Iste su, naravno, pune i onih koji na razne načine pokušavaju da demistifikuju ove trikove i otkriju način na koji je Copperfield izveo ove iluzije.. Copperfield uspešno zadovoljava obe struje i na taj način gradi svoju popularnost. Pored toga što je i danas, u sedmoj deceniji života, i dalje vrlo aktivan i ekstremno popularan, otvorio je i Internacionalni muzej magije, ali on nažalost nije otvoren za javnost ved isključivo za struku, iluzioniste i kolekcionare. Ono što je pak dostupno javnosti, ali isključivo onima sa (pre)dubokim džepom jesu Copperfildova privatna ostrva na Bahamima. On je, naime, vlasnik čak 11 ostrva koji se sa pravom nazivaju rajem na zemlji i turistima koji sebi mogu da priušte ovakav izlet, pruža pregršt mogudnosti i za opuštanje i za zabavu. A onima koji to žele i imaju dovoljno novca da to i ostvare, ponuđena je i opcija upoznavanja najvedeg iluzioniste današnjice.

Zanimljiv je podatak da pored toga što ljude zabavlja i fascinira svojim iluzijama i trikovima, koristi ih i u medicinske svrhe. On je naime još 1982 godine pokrenuo Project Magic, rehabilitacioni program koji pomaže pacijentima koji se suočavaju sa delimičnom ili potpunom paralizom udova. U okviru ovog programa on ih podučava trikovima žongliranja koji služe u svrhu terapije. Danas je taj program toliko popularan i uspešan da se koristi u preko 1000 bolnica u više od 30 zemalja sveta.

Sve u svemu, Copperfield je uspeo na mnoge načine da ostvari savet Orsona Velsa i postane jedini superheroj u svetu magije. Možda ga je u tome, pored vrhunskog talenta i osedaja za šou biznis i marketing, odredilo i ime koje je odabrao. Poput imenjaka, koji predstavlja najznačajniju tvorevinu Dickinsonove fikcije, David Copperfield iluzionista predstavlja najbolji primer onoga koji sam kreira fikciju, pred našim očima. Prvi je naučio da iluzija vredi tek onda kada postane spektakl i na taj način uticao na mnoge svoje mlađe kolege među kojima se sigurno krije i neki njegov naslednik.

David Blaine

Iluzionista za XXIvek, kako ga često nazivaju, jeste David Blaine. Poput Copperfielda, odlično poznaje šou biznis i marketing te se sa pravom smatra njegovim naslednikom. Na način komparativan onom kojim je Copperfield sticao popularnost na TV-u iluzijama 80tih i 90tih godina prošlog veka, Bleine to radi danas. Njegov 60-minutnishow za ABC koji se zove “Real or Magic”, probio je sve rekorde gledanosti. Naravno, kao jedan od trikova za privlačenje što vedeg broja gledalaca Bleine je odlučio da svoje trikove izvodi pred poznatima, najčešde u njihovim domovima. Te su tako fascinirani njegovim umedem zabeleženi: Kanye West, Will Smith, Woody Harrelson, Woody Allen, Ricky Gervais, Jon Stewart, , zvezde serije “Breaking Bad” , Katy Perry, Harrison Ford, ali i bivši američki predsednik George W. Bush. Iako se u

ovom šou programu njegovi trikovi uglavnom svode na one sa kartama, bilo je i onih kojima je šokirao svoje celebrity gledaoce kao što je bio slučaj sa probadanjem ruke šiljkom za led što je bez riječi ostavilo Kanyea Westa i Willa Smitha.

Bleine je svetsku slavu i stekao upravo ovakvim šokantnim trikovima i iluzijama koji su često na granici ludosti, a povremeno je i prelaze, čak i po načelima najvedih egzibicionista. Njegovi trikovi iIi performansi su puni naizgled bezizlaznih situacija i demonstracija izdržljivosti koji po mnogima prevazilaze mogudnosti ljudskog organizma. Preuzeo je od Copperfielda ideju pravljenja spektakla, ali oni kod njega

često nemaju veze sa iluzijom ved sa izdržljivošdu. Ono što on radi nama deluje nerealno I nepojmljivo, ali on sve to izvodi. Svetsku popularnost je stekao 2003 kada je 44 dana visio u kutiji od pleksiglasa, okačenu o kran u bliziniTover Bridge-a u Londonu, bez hrane, konzumirajudi samo vodu i to otprilike po 4,5 litara dnevno. Ovaj podvig su ispratili svi svetski mediji iI brojna publika, među kojima je bilo puno onih ne baš prijateljski nastrojenih Britanaca, koji su ga ometali u ovom podvigu. Osim što su mu mahali hranom i dobošarili ispod kutije kako ne bi mogao da spava, bilo je i pokušaja da mu preseku dotok vode, kao idrugih divljaštava zbog kojih je u više navrata bila potrebna intervencija policije. Blaine je ipak izdržao, a po izlasku iz kutije među 10000 ljudi koji su ga sačekali bili su ipak samo oni koji su ga pozdravili ovacijama, dok je njegovo obradanje bilo veoma dirljivo. Ni njegovi raniji, niti potonji podvizi nisu bili ništa manje spektakularni. Svaki je imenovan filmski I ispraden takvim tipom plakata. “Sahranjen živ” je performans tokom koga je bio sahranjen ispod rezervoara sa vodom nedelju dana. Jedini kontakt sa spoljnim svetom bilo je dugme za slučaj opasnosti. “Zaleđen u vremenu” proveo je 63 sata unutar bloka leda teškog 6 tona. Hranio se i udisao vazduh putem jednog creva. Led je bio proziran i mnogi ljudi su konstantno pratili njegovo ponašanje. Prenos razbijanja leda na CNN- su pratile hiljade ljudi, a on je odmah po izlasku odvezen u bolnicu jer su se doktori unapred plašili da bi mogao biti u stanju šoka. On je, međutim, bio isti onakav kakav je I ušao u kocku leda.Podvig tokom koga je 35 sati stajao na stubu visokom 30m u njujorškom Brajant parku izložen jakim vetrovima I neobično hladnom majskom vremenu u Njujorku, nazvao je “Vertigo” .Kada je pak “Potopljen živ” , proveo je 7 dana potopljen u loptu napunjenu vodom sa izotoničnim slanim rastvorom, ponovo koristeči samo crevo za vazduh, vodu i hranu. Na kraju ovog podviga je želeo i da obori Ginisov rekord od 8 minuta i 58 sekundi pod vodom bez vazduha, ali da bi podvig bio zanimljiviji bio je vezan lancima, koje je trebalo da odveže, pa ga je to omelo u obaranju ovog konkretnog rekorda. Rekorde izdržljivosti, generalno, oborio je iovde… Bilo je, naravno, i drugih testova izdržljivosti, kao I uspešnih obaranja Ginisovih rekorda. Pored svega ovoga vrlo je angažovan u humanitarnim akcijama, a izdao je I knjigu Mysterious Strangeru kojoj pored otkrivanja raznih trikova sa kartama, otkriva I sebe jer je knjiga velikim delom I njegova autobiografija. U okviru nje su posebno zanimljivi delovi u kojima opsijue svoje pripreme za najvede spektakle, kao I to kako se osedao izvodedi ih. A zahvaljujudi svima njima, postao je jedan od najpoštovanijih mađioničara i obožavan od strane velikog broja fanova.

Criss Angel

Najkomercijalniji od svih aktuelnih iluzionista neosporno je Criss Angel, mađioničar u telu rokera. On izgleda kao rok zvezda, a takav život i živi. Ima svoj bend i zbog svog hard-rock izgleda u kombinaciji sa trikovima koje izvodi, često je nazivan Marylin Mansonom magije. U sferi svog mađioničarskog delovanja više nego i jedan drugi njegov kolega koristi televiziju kao masovno tržište svoje magije, a Mađioničarem

godine je proglašavan nekoliko puta. Često se čini da on pažnju na sebe najviše skrede svojim ponašanjem, ali su i njegove mađioničarske veštine neosporne. Najupečatljivije iluzije poputlevitiranja između zgrada, nestanka živih ljudi ili objekata, presecanje samog sebe električnom testerom, prelazak parnog valjka preko njegovog tela dok leži na staklu, hodanje po void I slično je prikazao ved u svom prvom velikom šou program koji je nazvao Hiroviti Criss Angel.Na osnovu ovog veoma uspešnog šou programaotpisao je desetogodišnji ugovor sa Cirque du Soleil. Zajedničke predstave oni izvode u Las Vegasu. I pored toga što nisu u potpunosti zadovoljili očekivanja publike čija kritika se najčešde odnosi na to da u šou program nedostaje više Crisove magije, oni uspešno rade ved nekoliko sezona po dve prdstave dnevno.

Crisova iluzija o kojoj se najviše polemisalo, pa čak i dan danas se ona pokušava demistifikovati jeste njegov Hod po vodi. Sa sličnim iluzijama Angel se vratio krajem 2013 na velika vrata novim televizijskimšouprogramom čiji najavni klip, u kome je Cris razdvojio delove tela jednog para, a potom izmešao njihove torzoe, danas ima preko 30 miliona pregleda na Youtube-u. Šou je postao veoma gledan jer su se i publika i Cris, posle dugogodišnjih javnih nastupa u Vegasu, uželeli dobrog televizijskog šou programa. U njemu se Cris vrada svojim starim trikovima, ali ide korak napred u testiranju svojih mogudnosti I izdržljivosti. Jedan od najupečatljivijih performansa se dogodio u januaru 2014, kada je bio vezan u dve ludačke košulje sa kopčama iz kojih je pokušavao da se oslobodi, obešen naglavačke, ali takoda je omča koju je imao oko vrata mogla da ga udavi ukoliko bi napravio samo jedan pogrešan korak. On je ipak uspeo da izvede ovaj trik, ali je zadobio teške povrede usled istezanja mišida da je morao da ide na operaciju i odsustvuje iz šou-programa četiri mesec. Trud se međutim isplatio. Ne samo da je I ovo postao jedan od najgledanijih i najkomentarisanijih snimaka na youtube-u, ved su ga ljudi konačno ozbiljno shvatili i uporedili sa čuvenim Hudinijem, što je u njegovom poslu najveda moguda nagrada.

Dynamo

Jedan relativno drugačiji pristup od prethodno pomenutih donosi jedno novo ime u svetu iluzionizma, a to je Steven Frayne, poznatiji po svom umetničkom imenu Dynamo. On oko sebe nema gomilu pomodnika ili zabavljača i kloni se, kako sam kaže, kiča koji je česta karakteristika iluzionističkih tačaka njegovih kolega. Iz tog razloga on nema klasičan šou program na televiziji pun specijalnih efekata i elemenata spektakla, ved svoje trikove prezentuje kroz dokumentarni program nazvan: Dynamo: Magician Impossible. On se trudi da bude jednostavan u prikazu, ali potpuno komplikovan i teško dokučiv u iluzijama koje izvodi.Svoj mađioničarski zanat je naučio uz pomod svog dede koji je ga je svojim trikovima zabavljao od malih nogu. Štaviše, dok su ga druga djeca maltretirala u školi jer je bio mršav i sitan, Steven je sredu pronalazio u trikovima. Danas je on jedan od najperspektivnijih mladih iluzionista koji je, iako tek na početku svojih tridesetih, ved u mnogome fascinirao svoju publiku. Od trikova na ulici gde je sneg pretvarao u dijamante ili gutao nakit pa ga potom vadio iz rupe u stomaku do vrlo zabavnih trikova poput pretvaranja fante u coca-colu ili onih na granici izdržljivosti poput podizanja tegova od 155 kg iako su njegovi mišidi preslabi za toliki teret. Naravno, ovi trikovi na granici izdržljivosti i na granici halucinacije su I u njegovom slučaju publici najinteresantniji te i on uz pomod njih stiče svetsku slavu. Nepovređen je prolazio kroz zatvoren prozor, lebdeo je nad autobusom ovlaš dodirujudi njegov krov jednom rukom, levitirao između oblakodera, pa čak i skočio sa jednog u Los Angelesu, ali se u

poslednji čas zaustavio iznad tla. Ipak, najviše pažnje je privukao njegov trik hodanja na vodi. On je, naime, jednog oblačnog dana, usred Londona, potpuno nenajavljeno počeo da hoda po Temzi na zaprepašdenje i oduševljenje slučajnih prolaznika, sve dok ga policijski čamac nije pokupio. Mnogi su posle komentarisali kako je i taj čamac bio odlično izrežirana stavka kao i sve ostalo, ali kako god da bilo, Dynamo nam je pružio vrhunsku iluziju, pri čemu od njega one najbolje tek očekujemo.

Dynamo je na sebe pažnju medija skreno i svojim predskazanjima, pogađajudi loto kombinacije ili , najčešde, predviđajudi rezulate svetskih I drugih prvenstava u fudbalu. Mnoge je fasciniralo njegovo predviđanje finala Svetskog prvenstva u fudbalu 2014 u Brazilu, kada je pogodio da de u finalu igrati Nemačka i Argentina. Kao I to da de se Neymar povrediti na Mundijalu. Kada su ga upitali kako je to pogodio, Dynamo je samo kratko odgovorio: Imao sam vizije. Video sam takav rasplet u svojoj glavi.Ovo mu, međutim, nije bio prvi put da predviđa fudbalske rezultate. Dve godine ranije je u kladionici je osvojio svotu od 15000 dolara i to na prilično neverovatan način. Predvideo je polufinaliste, finaliste i pobednike Eura 2012, a pogodio je čak i to da de u finalu Španija dati dva ili više golova. Osvojeni novac je, naravno, dao u humanitarne svrhe, udruženju za borbu protiv raka kod dece.

Derren Brown

Psiholog među iluzionistima, kako sam Derren Brown, sebe voli da naziva je takođe jedan od najvedih iluzionista današnjice koji ima veoma uspešne turneje širom svetu. Međutim, njegov pristup iluziji je nešto drugačiji od njegovih kolega, kao i sami njegovi trikovi. Reputaciju velikana iluzionizma koju je izgradio na mnogim nastupima učvrstio je tačkom ruskog ruleta u okviru koje je tačno pogađao gde se nalazi pravi metak. Premda je kod njega primaran psihološki pristup, on je i veliki šoumen. U suprotnom njegovi nastupi, i pored svih umeda vezanih za iluziju, ne bi bili tako puni. Međutim, on je i intelektualac kome je strano, pa čak I sramno, da svoje umede pripisuje natprirodnimsilama I sposobnostima. Izraziti je ateista. Ne podnosi religiozne šarlatane, vidovnjakeiI raznovrsne prevarante generalno I zato kod sebe I ističe tu intelektualnu crtu, te čak i kada sebe mora nazvati iluzionistom, on kaže da je psihološki iluzionista. Vađenje zeca iz šešira jednostavno nije njegov nivo, on je zainteresovaniji za prodiranje u mozak ljudi koji se nalaze preko puta njega i koje koristi u svojim nastupima. Mnogi koji su analizirali njegov rad tvrde da on koristi NLP (Neuro-lingvističko programiranje) . Iako je išao na kurs kod osnivača ovog programa, Richarda Bandlera, Brown nikada nije otvoreno priznao da koristi njegove metode tokom svojih nastupa poput onih kada je čoveka iz publike naveo na pokušaj ubistva jednog slavnog glumca, ili da ubedi socijalnog radnika da prizna ubistvo koje nije izvršio ili da hipnotiše neku bojažljivu ličnost da obori avion pun putnika. Sam kaže da je svoje veštine izučio kao hipnozer, ali da sve te tehnike nije umeo da iskoristi dok ih nije spojio sa magijom. Ističe da u svojim nastupima kombinuje klasične mađioničarske tehnike sa hipnozom,čitanjem govora tela i subliminarnom sugetsijom. Za sebe još kaže da je često neiskren u svoijim tehnikama, ali da je potpuno iskren kada govori o ovoj svojoj neiskrenosti.

Nada se da osnovna zabava za gledaoce njegovih nastupa dolazi upravo iz toga što ne mogu da dokuče šta je stvarno, a šta nije . I to je ono što ga čini iluzionistom, jer suština iluzije I leži upravo u tome.Potrebno nam je da makar na trenutak poverujemo u nemogude i kreiramo sopstvenu fikciju. Da se iznenadimo i začudimo bez potrebe da demistifikujemo kako se do određene iluzije došlo. Da shvatimo i prihvatimo da je iluzija tu upravo radi same iluzije i da nije potrebno znati šta se iza nje krije,

jer na taj način ona gubi na svojoj čaroliji. Ona i postoji zato da bi se poigrala našim čulimai zabavila nas te joj stoga nisu potrebna nikakva objašnjenja, ni racionalna ni iracionalna.

 

FOR FOLLOWERS...


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *